Foto: JPF "Bez prevoda"Pete festivalske večeri 27. JPF „Bez prevoda“ izvedena je predstava „Jugoslavija, moja otadžbina“, Gorana Vojnovića, u režiji Marka Misirače i izvođenju Pozorišta Prijedor i Gledališča Koper.
Glavni junak kreće u potragu za ocem i prošlošću, kroz priču u kojoj svako ima svoju istinu o onome šta se dogodilo tokom raspada Jugoslavije i jedne porodice.
Reditelj Marko Misirača kaže da su rad na predstavi pratile razne turbulencije, pandemija I produkcioni problemi, ali da je to iza autorske ekipe.
“Tekst je za mnoge bio unapred provokativan. Sama reč „Jugoslavija“ nekima može da bude crvena krpa. Nadam se da smo predstavom uspeli da ih ubedimo da ništa nije crno – belo” rekao je nakon festivalskog izvođenja reditelj Misirača.
Glumac Aleksandar Stojković ističe da dobro pamti Jugoslaviju i JNA.
“Dragoceno je za glumca kada za ulogu može da iskoristi lična iskustva. Ova predstava je prošla skoro što i zemlja o kojoj govori”, kaže i ističe da je velika razlika u tome što je njihova ekipa ostana na okupu.
“U Jugoslaviji sam živeo do svoje 13. godine, do početka rata. Rođen sam u Sarajevu, a kao izbeglica otišao u Crnu Goru. Ceo moj život se deli na period pre i posle rata. Naravno, tada ga nisam razumeo. Ni sad mi nije jasno šta se sve dogodilo”, podelio je sa publikom ličnu priču glumac BorisŠavija.
On je objasnio da se trudio da pronađe istinu, da ona ne bude subjektivna.
“To je zbir pojedinačnih istina, a sve su tačne iz različitih perspektiva. Kao kaleidoskop istina koji pravi mračnu priču”, rekao je ovaj glumac.
Njegov kolega iz Slovenije, Igor Štamulak, smatra da njihovu predstavu treba gledati kao porodičnu priču u kojoj jedan momak traži svoga oca.
“Kad svaki čovek bude imao svoj grob, na koji može doći njegova majka ili sin, tada će moći da se kaže da se rat završio. Pre toga – ne”, objasnio je on.
Njegov kolega, Blaž Popovski, rođen je 1992. godine i kaže da malo toga zna o Jugoslaviji.
“Ipak, ova predstava je najznačajnija koju sam do sada radio. Naučio sam novi jezik, na prvoj probi nisam razumeo ništa. Kolege su mi mnogo pomogle. Uz njih sam bolje upoznao i muziku, tako da sada znam ko su Toma Zdravković i Tozovac”, ističe mladi glumac.
Glumac u poseti užičkoj kasarni
“Lično sam danas bio jako srećan, jer moj otac je u Užicu služio vojsku pre 60 godina. Uvek mi je govorio najlepše o ovom gradu. Otišao sam u užičku kasarnu i video gde je spao, gde se kupao, boravio. Srećan sam što sam ovde”, rekao je publici i novinarima posle predstave Igor Štamulak, glumac Gledališča Koper iz Slovenije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
