Foto: pozorište zrenjaninPredstavom zrenjaninskog pozorišta „Ludi kamen“, koju je po jednočinkama Prosidba i Medved A. P. Čehova, obe na temu braka, režirao Radoslav Milenković, večeras u Zrenjaninu počinje 72. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine.
Zavesa festivala podiže se u 20 časova, nakon što Pozorišni muzej Vojvodine pre toga u Savremenoj galeriji Zrenjanin predstavi izložbu „Trifković u fokusu savremene publike – Izbiračica u mediju slika: scena, kostim, umetnički plakat, pozorišna fotografija”, autorke Ivane Koči.
O tome zašto se odlučio da dvadeset godina od postavljanja još jednog Čehovljevog dela „Višnjik“u zrenjaninskom pozorištu ponovo režira po ruskom klasiku, Milenković je objasnio da ga je inspirisala „vulgarna pustoš repertoara pozorišta“.
„Naša pozorišta gaje proizvoljne i samo njima zanimljive teme i načine na koji se te teme prikazuju, jureći pomodno za onim što misle da je trend i da je perspektivno po pitanju kritike, festivala i modernosti. Želeo sam da sa sjajnim ansamblom zrenjaninskog pozorišta, koji poznajem još od njihovih studentskih dana, uradim jednu predstavu onako kako su me moji profesori Branko Pleša i Dejan Mijač učili, i za onaj deo publike koji dolazi u pozorište da se suoči sa svojom ljudskošću i da se, na kraju, zahvaljujući Čehovu, tome i nasameje“, objasnio je uoči festivala Radoslav Rale Milenković
U tom smislu treba razumeti i izjavu selektorke festivala Aleksandre Glovacki Velikić, da je malo nedostajalo da ovogodišnji festival bude festival klasike.
„Od šest odabranih predstava, četiri su klasični naslovi. To po sebi nije dobro, ali su veoma dobra ta nova, inventivna, analitična čitanja klasike. I Klaus Man, i somborski Čehov, kao i Molijer, dobili su savremeno ruho, i sadržajno i estetski. To su jake, impresivne predstave. Ipak, moralo bi da u pozorištima bude novog, savremenog teksta. U krajnjoj liniji, i predstava „Što na podu spavaš“ se takođe bavi prošlošću. Iako je pisan relativno skoro, roman se odnosi na događaje od pre 30 godina“, objaašnjava Aleksandra Glovacki Velikić.
Kako naglašava, jedini stvarno savremeni tekst, po njenoj oceni i izboru, jesu „Nevidljiva deca“ koja je na repertoaru 22. aprila, predstava Novosadskog pozorišta mladih, po tekstu Ane Terek i u režiji Roberta Lenarda.
„Predstava otkriva bolnu društvenu ranu o kojoj ni ne razmišljamo, jer je skrivena u podzemnim kanalima kriminala, a duboko usađena u današnji život. To je jasno ispričana priča o mladalačkoj prostituciji, s ambicijom da gledaocu otvori oči pred strašnim, a nevidljivim problemom. Direktno se obraća, bez metafora, teatarskim činom koji zaseca u stvarni život“, ocenjuje Glovacki.
Selektorka na festivalu učestvuje i kao autorka podkasta, koji će snimati svakog dana, a publiku očekuje i jedna studentska predstava, drugog dana festivala, kada će u sredu, 19. aprila u 18 časova na sceni „Todor Manojlović“ biti izvedena predstava „Tata stiže kući“ po tekstu Lane Bastašić, režija Maša Pavlović a izvodi „Teatar promena”, Akademija umetnosti Novi Sad.
U sredu publiku u 19,15 očekuje otvaranje izložbe „10 godina škole scenskog dizajna“, studenata Odseka za arhitekturu i scenski dizajn Fakulteta tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, dok je na repertoaru takmičarskog programa u 20 časova predstava Narodnog pozorišta „Sterija“ iz Vršca „Don Žuan“, Žan Batist Poklen Molijer, režija: Andrej Cvetanovski.
Uoči festivala stiže i poruka iz Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine, gde se nadaju da će finansiranje najstarije pozorišne smotre u regionu, koju organizuju sva vojvođanska pozorišta i koja gostuje u gradu-domaćinu, biti dugoročno rešeno.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
