Centar za evropsku politiku: Rešavanje kosovsko-srpskog spora je ključ za ograničavanje uticaja Rusije na Balkanu

Na kraju krajeva, rešenje spora između Prištine i Beograda ne samo da bi omogućilo dvema stranama da se kreću ka članstvu u EU, već bi oslabilo i glavni mehanizam uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo je, ocenjuje dalje, da učvrsti svoje partnerstvo sa Vladimirom Putinom uz nastavak procesa pristupanja EU.

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu uzdrmala je političku tablu, otežavši Vučiću da nastavi da igra na oba fronta.

Od ruske invazije prošle godine Srbija je u Generalnoj skupštini UN osudila napad Rusije na Ukrajinu i aneksiju ukrajinske teritorije.

Međutim, pod svojom navodnom neutralnošću, Srbija je odbila da uvede sankcije Kremlju, a prema poslednjim anketama, više od polovine stanovništva veruje da je Rusija najbliži strani saveznik zemlje, napominje autorka.

Poslednjih meseci pojačan je pritisak da Srbija izabere stranu – Brisel ili Moskva.

Evropski parlament je, podseća, pozvao na obustavu pristupnih pregovora sa Srbijom ukoliko se Beograd ne uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije, a neposredno pred samit Berlinskog procesa 2022. Nemačka je uskočila upozoravajući Srbiju da je vreme da izabere stranu.

Strateški i ekonomski interesi Srbije leže u EU.

Međutim, Beograd se oslanja na diplomatsku podršku Kremlja u međunarodnoj izolaciji Kosova, posebno s obzirom na uticajnu poziciju Rusije u Savetu bezbednosti UN.

Rusija je godinama uspešno koristila ovu kartu da ojača svoj uticaj i ostvari strateške ciljeve na Zapadnom Balkanu, održavajući nestabilnost u regionu kako bi ga sprečila da napreduje na svom putu evroatlantskih integracija.

Stabilnost na račun demokratizacije

Tokom protekle decenije, EU nije ispunila svoje obećanje o realnoj evropskoj perspektivi za Zapadni Balkan.

Nedostatak sporazuma o proširenju među glavnim gradovima EU i instrumentalizacija procesa pridruživanja od strane država članica za njihove domaće agende, ostavili su aspirante Zapadnog Balkana u režimu zastoja.

Kolebanje EU u pogledu proširenja je takođe omogućilo političkim liderima u regionu da opravdaju svoj nedostatak posvećenosti reformama i uzeli su veliki danak u javnom mnjenju u zemljama Zapadnog Balkana.

Dok EU i dalje uživa veliku podršku širom regiona, građani postaju sve skeptičniji u pogledu izgleda da postanu članice EU.

Rusija koristi razočaranje regiona u EU kako bi pokušala da poremeti planove Unije da Zapadni Balkan prebaci pod svoje okrilje.

Rusija je, navodi Lopez Domeneh, uspela da podstakne etničke tenzije, održi političku nestabilnost i promoviše teritorijalne sukobe u regionu.

Od ranih 2000-ih, pnapominje, Moskva je kapitalizovala ogorčenost Srba zbog NATO bombardovanja 1999. iskorišćavajući stari narativ o slovenskom bratstvu da bi sejala antizapadna osećanja širom regiona.

Od kraja ratova 1990-ih u bivšoj Jugoslaviji, EU je težila miru i stabilnosti po svaku cenu.

Ponekad je to dovelo do smirivanja autokratskih lidera, koji su dugo imali koristi od trajnog statusa nestabilnosti.

Promovišući domaće i regionalne nemire, ovi lideri su predstavljali kao garanti stabilnosti, izvlačeći ustupke od EU.

Zapadni akteri su više puta upali u ovu zamku, kompromitujući svoje kriterijume za pristupanje (tj. dozvoljavajući zemljama sa sumnjivim demokratskim akreditivima, ali kritičnim za stabilnost regiona da napreduju ka EU).

Ovo je imalo negativan uticaj na demokratsku transformaciju regiona i oslabilo transformativnu moć EU.

Rat u Ukrajini je sada otvorio oči EU za geopolitički značaj prisustva na Zapadnom Balkanu, ne samo kao posrednik u sukobu, već i kao dugogodišnji partner.

Poslednjih meseci prošle godine bilo je nekoliko pomaka, uključujući sve veće napore da se olakša sporazum između Beograda i Prištine.

Udaljavanje od politike zasnovane na etničkoj osnovi

Normalizacija odnosa je suštinski uslov za pristupanje Srbije i Kosova EU.

Od pokretanja dijaloga Beograda i Prištine 2011. Brisel je pokušavao da omogući kompromis između dve strane.

Međutim, dok je potpisivanje Briselskog sporazuma 2013. otvorilo vrata za pristupne pregovore sa Srbijom i pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Kosovom, deceniju kasnije, implementacija Briselskog sporazuma ostala je nedovršena.

Stvaranje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu jedan je od najspornijih aspekata Sporazuma iz 2013. a debata o njegovoj prirodi je glavni kamen spoticanja u napredovanju.

Godine 2015. usaglašene su funkcije i principi entiteta, ali je nejasan opis njegovih nadležnosti ostavio prostora za tumačenje da li mu treba preneti izvršna ovlašćenja ili ne.

Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić odobrili su 27. februara plan normalizacije odnosa uz posredovanje EU.

Ipak, ugovor nije potpisan, jer nije bilo dogovora o njegovoj implementaciji.

Takozvani francusko-nemački predlog predstavlja korak napred u rešavanju spora između dve strane, ali se još uvek ne bavi prirodom Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom.

Dodeljivanje izvršnih ovlašćenja Asocijaciji/Zajednici opština sa srpskom većinom bi de facto stvorilo pod-nivo upravljanja zasnovano na etničkim linijama i kojim bi dominirala jedna etnička pripadnost.

Da su velike šanse da ovakvo telo produbi sektaštvo i kompromituje funkcionisanje Kosova dokazuje primer Republike Srpske.

Štaviše, glavnu srpsku stranku na Kosovu, Srpsku listu, koju podržava stranka Vladimira Putina, direktno kontroliše Beograd.

U ovom kontekstu, entitet ove vrste bi najverovatnije postao instrument Srbije da nastavi da vrši kontrolu nad kosovskim Srbima i da se meša u unutrašnja pitanja Kosova.

To bi zauzvrat ojačalo poziciju Rusije, koja je dugo pomagala kosovskim Srbima, na primer slanjem pomoći tokom podizanja barikada 2011. godine.

Entitet treba da služi interesima kosovskih Srba i da funkcioniše kao platforma za odražavanje raznolikosti glasova unutar zajednice, mimo monopola Srpske liste na političko predstavljanje kosovskih Srba.

Trebalo bi da deluje kao most između lokalnih vlasti i centralnih institucija.

Udaljavanje od sektaštva, očuvanje prava manjina i osiguranje jednakih prava za sve građane trebalo bi da budu kamen temeljac svakog sporazuma.

Rešavanje sukoba između Beograda i Prištine je suštinski prvi korak ka rešavanju drugih otvorenih sporova u regionu i držanju Rusije na udaljenosti, smatra autorka.

Zaključuje da EU treba ne samo Kosovu i Srbiji, već i širom Balkana, hitno da povrati poverenje ljudi i svoju transformativnu moć.

„To se može postići samo ako se Balkanu ponudi realan put ka članstvu u EU. Pomaganje regionu da napreduje ka EU takođe će ograničiti uticaj Rusije, čime će obuzdati rastuće neliberalne trendove i učvrstiti stabilnost na pragu Evrope“, ocenjuje na kraju Berta Lopez Domeneh u tekstu „Rešavanje kosovsko-srpskog spora: Ključ za ograničavanje uticaja Rusije na Balkanu„.