Gospođa Irina Jarova, predsednica Odbora za bezbednost Državne dume, vrlo je čest gost emisija glavne ruske televizije Rusija 1.
Njeni muški sagovornici se ponekad, a da bi na najjači mogući način istakli neelastičnost njenih stavova, služe jednim oprobanim lukavstvom: reakciju na njene reči započinju primedbama kako im je teško da se spore sa jednom lepom ženom. Ali gospođa Jarova će verovatno ostati upamćena po paketu antiterorističkih zakona koji je u Rusiji upravo stupio na snagu.
Ona, a ne njen kolega Viktor Ozarov, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Saveta Federacije, sa kojim je zajedno sačinila predlog paketa tih propisa koji će biti ugrađeni u Krivični zakon, Krivično procesni zakon i niz drugih ruskih zakona. Te izmene predviđaju doživotnu robiju za međunarodni terorizam, ali nisu zbog toga izazvale pravu uzbunu među onima koji u Rusiji brinu za ljudska prava – uopšte ili recimo prava biznismena.
Antiteroristički zakoni Jarove, tako se nazivaju i u Rusiji, izazvali su neopisivu dreku i među telekomunikacionim operatorima i svima drugima koji se bave modernim mrežama komunikacija. Tri najveća telekomunikaciona operatora u Rusiji – Megafon, MTS i Vimpelkom, izašli su u javnost sa računicama prema kojima će poštovanje zakona Jarove toliko koštati da za dugi niz godina neće imati dobit pa prema tome ni državni budžet prihode od njihove delatnosti. Doživećemo kolaps, zavapila je telekomunikaciona branša. Stručnjaci su izračunali da će troškovi primene ovog zakona po operatoru iznositi najmanje 200 milijardi rubalja godišnje. Kompanija Megafon je objavila da će njeni troškovi iznositi 230 milijardi rubalja, dok joj je čista godišnja dobit 45 milijardi.
Zakon najkraće predviđa čuvanje kompletne komunikacije preko telekomunikacionih mreža, uključujući platforme za razmenu poruka (kao Viber ili What’s app) i društvenih mreža, kako bi ti podaci mogli, u slučaju potrebe, da budu stavljeni na uvid specijalnim službama.
Predlog zakona je najpre obavezivao telekomunikacione operatore da zapise o svim obavljenim komunikacijama na teritoriji Rusije – uključujući i video – čuvaju tri godine, a sam sadržaj tih komunikacija godinu dana, ali je posle ogromnih protesta ovaj poslednji rok skraćen na šest meseci. Platforme za razmenu poruka i društvene mreže moraju podatke o obavljenim razmenama poruka čuvati umesto tri godine, kako je najpre predložila Jarova, samo godinu dana, a sam sadržaj tih poruka šest meseci.
Pošto su žalbe na ove zakone stigle i do najvišeg mesta u Rusiji, predsednik Vladimir Putin je, uz ukaz o njihovom stupanju na snagu, dao i uputstva Vladi Rusije da prati primenu ovih zakona i preduzme mere kako bi se minimizirali rizici koje bi oni mogli da proizvedu, a operatorima je dat rok do 1. septembra da predoče troškove koje će imati radi nabavljanja opreme za ovaj zahtevan posao i zbog same delatnosti čuvanja.
Da moderna sredstva komunikacija, naročito platforme za razmenu poruka i društvene mreže, postaju politici problem, zabeleženo je pre toga i u Americi. Sukob između Epla i FBI oko dekodiranja telefona teroriste iz San Bernardina, u kome je Epl pokazao bar javno ogromnu kuraž, završen je navodno tako što je FBI na drugi način, a ne preko kompanije koja je podršku zatražila od svojih korisnika širom sveta, postigao isti cilj. Neki su u to posumnjali. A What’s app je priliku iskoristio da uvede novu, kako svoje korisnike obaveštavaju, neprobojnu zaštitu za njihova ćaskanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
