Pred vojskom dilema da li da se ogluše o naredbu predsednika ili počine ratne zločine: Džulijan Borger o pretnjama Trampa

Za lanac komande SAD ovo je hitno pitanje. U pretnji ispunjenoj psovkama, Tramp je odredio rok za večeras u 20 časova po vašingtonskom vremenu za iransku vladu da otvori Ormuski moreuz, ili će se suočiti sa „Danom elektrana i Danom mostova, sve u jednom“, piše novinar Džulijan Borger za Gardijan.

Na svojoj platformi Truth Social u nedelju je Tramp, podseća Borger, napisao: „Neće biti ničega poput ovoga!!! Otvorite prokleti moreuz, vi ludi gadovi, ili ćete živeti u paklu“.

Tri dana ranije, predsednik SAD je jasno stavio do znanja šta podrazumeva pod „Danom elektrana“.

„Udarićemo svaku njihovu elektranu vrlo snažno i verovatno istovremeno“, rekao je Tramp u pripremljenim izjavama koje su potom promovisane preko naloga Stejt departmenta na društvenim mrežama.

Pravni eksperti gotovo da ne dovode u pitanje da bi takav napad na infrastrukturu koja omogućava život 93 miliona Iranaca predstavljao ratni zločin.

„Takve retoričke izjave ako bi se sprovedle predstavljale bi najteže ratne zločine, i stoga predsednikove izjave stavljaju pripadnike vojske u izuzetno tešku situaciju“, napisale su bivše oficirke pravnog odeljenja (JAG) Margaret Donovan i Rakel VanLandingem na sajtu Just Security u ponedeljak.

„Kao bivši uniformisani vojni advokati koji su savetovali u operacijama ciljanih napada, znamo da predsednikove reči idu protiv decenija pravne obuke vojnog osoblja i rizikuju da naše vojnike dovedu na put bez povratka“.

One su ukazale da Trampovo hvalisanje da bi bombardovao Iran i vratio ga „nazad u Kameno doba“, kao i naređenje ministra odbrane Pit Hegseta da pokažu da „nema milosti, nema popuštanja“, nisu samo „očigledno nezakoniti“, već predstavljaju i prekid moralnih i pravnih principa kojih su američki vojnici bili „obučavani da se pridržavaju tokom cele karijere“.

Profesorka političkih nauka Čarli Karpenter sa Univerziteta Masačusets u Amherstu navela je da postoji mnogo istorijskih primera u kojima su pripadnici vojske dovodili u pitanje naredbe, odbijali da ih izvrše, pasivno nepoštovali ili čak intervenisali da spreče ratne zločine.

Kao primer je navela američke vojnike koji su odbili da učestvuju u masakru u My Lai 1968. u Vijetnamu, uključujući helikopterskog pilota koji je zapretio da će pucati na izvršioce.

Tokom vojnog suda, oficir koji je naredio svojim ljudima da pobiju stotine vijetnamskih civila, drugi poručnik Vilijam Kalej, tvrdio je da je samo izvršavao naredbe, ali je sud presudio da to nije odbrana jer su takve naredbe bile „očigledno nezakonite“.

Pitanje je da li bi oficiri koji bi izvršili naređenja da bombarduju iranske elektrane i mostove mogli da tvrde da nisu znali da je to „očigledno nezakonito“.

Kada su demokratski članovi Kongresa u novembru objavili video poruku u kojoj su američkim vojnicima rekli „možete odbiti nezakonite naredbe, morate odbiti nezakonite naredbe“, Tramp ih je na Truth Social optužioza „pobunjeničko ponašanje, kažnjivo smrću“.

„Postoji mnogo faktora koji otežavaju da se kaže ‘ne’ ili da se stane na put ratnim zločinima, posebno kada postoje siva područja u zakonu“, rekla je Karpenter.

„Zakon od običnih vojnika zahteva da ne poslušaju samo ‘očigledno nezakonite’ naredbe – naredbe toliko šokantne da bi osoba prosečne pameti znala da su pogrešne.

Međutim, ova veština i moralno prosuđivanje nisu ugrađeni u obuku vojnika na isti način na koji ih uče da slede lanac komande i sarađuju sa svojim malim jedinicama, a vojnici takođe mogu biti procesuirani zbog neposlušnosti ako pogreše u proceni“.

Od kada je stupio na dužnost prošle godine, Pit Hegset je otežao oficirima u lancu komande da dobiju pravne savete tako što je otpustio vrhunske vojne pravne savetnike Pentagona i raspustio jedinicu za ublažavanje civilne štete koju je postavila Bajdenova administracija.

Obični vojnici imaju opciju poziva na „liniju za prava vojnika“ kao krajnju meru, a broj poziva je navodno značajno porastao pod Trampovom administracijom.

Istraživanje koje je Karpenter sprovela prošle godine pokazalo je da većina pripadnika vojske može razlikovati legalne od ilegalnih naredbi.

„Većina njih razume svoju dužnost da ne posluša i može navesti konkretne primere situacija kada bi to trebalo da učine“, rekla je.

„Prepoznavanje tih situacija u realnom vremenu i reagovanje na odgovarajući način teže je nego u eksperimentu istraživanja, ali jedno znamo: kada jedna osoba stane, drugima je lakše da to učine“.

U poslednjim danima, Tramp je pojačao svoje pretnje, rekavši za ABC da, ako Iran ne ispuni njegove zahteve, „uništavamo celu zemlju“.

Na pitanje da li nešto nije na stolu, odgovorio je: „Vrlo malo“.

Jačajući pretnju Tramp je u ponedeljak rekao: „Cela zemlja može biti uništena jedne noći, i ta noć može biti sutra“.

Ekstremnost Trampovih pretnji, u kombinaciji sa njegovom rastućom očajnošću da pronađe izlaz iz sukoba, povećava strah da bi nestabilni predsednik mogao pokušati da upotrebi nuklearno oružje.

Prema američkom sistemu, predsednik SAD ima jedinu ovlašćenje da naredi nuklearni napad. Da bi to učinio, pozvao bi sigurnosni konferencijski poziv Nacionalnog vojnog komandnog centra, koji bi obično uključivao vrhunske zvaničnike poput ministra odbrane i komandanta oružanih snaga, ali zavisilo bi ko je dostupan u kratkom roku.

Vojni pomoćnik koji je uvek blizu predsednika bi otvorio „nuklearni kofer“ koji sadrži opcije za nuklearni udar kao i kodove za potvrdu predsedničkog ovlašćenja.

Jedini način da se zaustavi naredba bio bi da oni u lancu komande proglase naredbu ilegalnom.

U januaru 2021. tadašnji predsednik Zajedničkog štabnog veća, general Mark Majli, bio je toliko zabrinut zbog Trampove nestabilnosti da je navodno svojim višim oficirima rekao da se pobrinu da bude uključen u svaku nuklearnu odluku.

Džefri Luis, ekspert za nuklearno oružje i profesor na Midlberi Institutu za međunarodne studije rekao je da je Tramp ranije pokazivao poštovanje prema razornim posledicama nuklearnog oružja, ali je dodao: „Ne znam koliko je to poštovanje snažno kada istovremeno gubi rat i razum“.

U knjizi iz 2018. „The 2020 Commission Report on the North Korean Nuclear Attacks Against the United States“, Luis je prikazao scenario u kojem Tramp započinje rat pogrešnim procenama.

U jednom delu knjige, vojni pomoćnik koji nosi „nuklearni kofer“ pokušava da spreči predsednika da dođe do njega i biva disciplinski kažnjen zbog svojih postupaka.

Na pitanje koliko veruje da bi sada neko u lancu komande intervenisao da zaustavi Trampa, Luis je jednostavno odgovorio: „Niko“.

„On je dosledno čistio vojsku od bilo koga za koga misli da bi se suprotstavio ili odoleo njemu“, rekao je.