Jutarnji list: Totalna zbunjenost u Evropskoj komisiji zbog Srbije, spominju se i podele u EU zbog Vučića

To je u ponedeljak rekao Markus Lamer, portparol Evropske komisije, odgovarajući na pitanja novinara o tome da li je Komisija donela odluku o zamrzavanju sredstava EU za Srbiju i koja sredstva je zamrznula, piše Jutarnji list.

Ranije je komesarka za proširenje Marta Kos izjavila da su sva plaćanja Srbiji obustavljena jer je Srbija zaostala u ispunjavanju uslova vezanih za vladavinu prava. Mediji su, očigledno pogrešno, objavili da su za Srbiju zamrznuta sredstva u iznosu od 1,5 milijardi evra.

Objašnjenje koje je portparol Komisije dao u ponedeljak izgleda kao poricanje onoga što je komesarka Kos ranije rekao. Ali, reč je o upotrebi različitih izraza, zbog čega se stvara pogrešna percepcija o tome šta se dogodilo.

– Evropska komisija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku iz finansijskih instrumenata EU. To je deo normalne primene ovih instrumenata i primenjuje se tokom celog procesa, uključujući i kada je u pitanju Plan rasta u fazi svakog zahteva za plaćanje – rekao je portparol. Naglasio je zabrinutost EU zbog usvajanja pravosudnih zakona i da EU sada očekuje da Srbija u potpunosti sprovede mišljenje Venecijanske komisije Saveta Evrope o ovom spornom pitanju. To će biti uslov za dalja plaćanja iz Plana rasta.

Za EU, nedavno usvojeni zakon o pravosuđu od strane Srbije predstavljao je kršenje principa nezavisnosti pravosuđa i nije u skladu sa standardima EU. Na osnovu tog zakona, Srbija je razrešila sudije. Sada, kada je Venecijanska komisija takođe izdala mišljenje slično stavu Evropske komisije i zatražila od Srbije da povuče te zakone, Beograd je najavio da će to učiniti. Međutim, pitanje je da li će Srbija poništiti sve posledice tog kontroverznog zakona ili će samo vratiti zakon u stari oblik, ali ne i sudije koje su razrešene na osnovu tog zakona.

Diplomate u Briselu pominju i mogućnost da je konfuzija koju je stvorila Evropska komisija oko toga da li da zamrzne sredstva za Srbiju ili ne, rezultat podela unutar EU u vezi sa Srbijom. Nije sporno da Vučić i dalje ima uticajne zaštitnike u EU uprkos rastućem nezadovoljstvu u Briselu postupcima Srbije. Među njima se posebno pominje Evropska narodna partija (EPP), čiji je Vučićev SNS pridruženi član. Ova stranka je pre više od godinu dana najavila da će „preispitati“ status SNS-a unutar nje, ali čak i izvori iz EPP-a kažu da je to samo farsa i da Vučić tamo ima veliku zaštitu, i ne veruju da će biti nekih konkretnih posledica.

Srbija i Vučić imaju, ili su bar imali, zaštitu krugova u kancelarijama predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, kao i generalnog direktora Direktorata za proširenje Gerta Jana Kopmana, koji se među diplomatama EU smatra „posebno prosrpskim“. Raniji pozivi na mere protiv Srbije, uglavnom iz Evropskog parlamenta, zbog brojnih akcija – od jačanja odnosa sa Rusijom, otpora gonjenju odgovornih za napade na severu Kosova do represije nad medijima i demonstrantima u Srbiji – nisu naišli na podršku u Evropskoj komisiji.

Dakle, ništa konkretno se nije promenilo, osim što Komisija sada kaže da „procenjuje da li su ispunjeni postojeći uslovi za isplate“, ali da za sada nije doneta odluka o obustavljanju sredstava. Prošle nedelje, portparol Evropske komisije je rekao da EU „izražava žaljenje što Srbija još nije preduzela neophodne korake da odgovorne za napade na severu Kosova privede pravdi“.

Međutim, osim „izražavanja žaljenja“, Evropska komisija još nije primenila nikakve mere protiv Srbije. Sada u Briselu strpljenje za Srbiju nestaje, ali još uvek nema konkretnih mera, osim najava. Činjenica da Komisija ne isplaćuje sredstva je deo prakse koja se primenjuje i na druge zemlje korisnice, a ne neka posebna mera protiv Srbije. Na primer, BiH nije isplaćen ni jedan cent iz Plana rasta jer, jednostavno, nije ispunila uslove. I nije trebalo doneti nikakvu odluku ili kaznu zbog neisplate.