Kako Zapad pomaže Rusiji da finansira rat protiv Ukrajine

Od početka te invazije u februaru 2022. godine, Rusija je zaradila više od tri puta više novca izvozom ugljovodonika nego što je Ukrajina dobila kao pomoć koju su joj dodelili njeni saveznici, piše BBC.

Podaci koje je analizirao BBC pokazuju da su zapadni saveznici Ukrajine platili Rusiji više za njene ugljovodonike nego što su joj dali kao pomoć.

Aktivisti kampanje kažu da vlade u Evropi i Severnoj Americi moraju da učine više kako bi sprečile rusku naftu i gas da podstaknu rat sa Ukrajinom.

Koliko Rusija još uvek zarađuje?

Prihodi od prodaje nafte i gasa su ključni za održavanje ruske ratne mašinerije.

Nafta i gas čine skoro trećinu državnih prihoda Rusije i više od 60 odsto njenog izvoza.

Nakon invazije u februaru 2022. godine, saveznici Ukrajine uveli su sankcije ruskim ugljovodonicima. SAD i Velika Britanija zabranile su rusku naftu i gas, dok je EU zabranila uvoz ruske sirove nafte morskim putem, ali ne i gasa.

Uprkos tome, do 29. maja, Rusija je ostvarila više od 883 milijarde evra prihoda od izvoza fosilnih goriva od početka invazije velikih razmera, uključujući 228 milijardi evra od zemalja koje su uvele sankcije, prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Lavovski deo tog iznosa, 209 milijardi evra, došao je iz zemalja članica EU.

Države EU su nastavile da uvoze gas direktno iz Rusije sve dok Ukrajina nije prekinula tranzit u januaru 2025. godine, a ruska sirova nafta se i dalje transportuje cevovodima do Mađarske i Slovačke.

Ruski gas se i dalje transportuje cevovodima u Evropu u sve većim količinama preko Turske: podaci CREA pokazuju da je njegov obim porastao za 26,77 odsto u januaru i februaru 2025. u odnosu na isti period 2024. godine.

Mađarska i Slovačka takođe i dalje dobijaju ruski gas preko Turske.

Uprkos naporima Zapada, ruski prihodi od fosilnih goriva su 2024. godine pali za samo pet odsto u poređenju sa 2023. godinom, uz sličan pad od šest odsto u obimu izvoza, prema podacima CREA (eksterna agencija). Prošle godine je takođe zabeležen porast ruskih prihoda od izvoza sirove nafte od šest odsto, a prihodi od cevovodnog gasa su povećani za devet odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ruske procene kažu da je izvoz gasa u Evropu porastao do 20 odsto (eksterna agencija) u 2024. godini, pri čemu je izvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) dostigao rekordne nivoe. Trenutno, polovina ruskog izvoza TPG-a ide u EU, kaže CREA.

Šefica spoljne politike EU Kaja Kalas kaže da alijansa nije uvela „najjače sankcije“ ruskoj nafti i gasu jer se neke države članice plaše eskalacije sukoba i zato što je njihova kupovina „jeftinija na kraći rok“.

Uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) nije uključen u najnoviji, 17. paket sankcija Rusiji koji je odobrila EU, ali je usvojila plan ka okončanju uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine.

Podaci pokazuju da je novac koji Rusija zarađuje prodajom fosilnih goriva konstantno premašio količinu pomoći koju Ukrajina dobija od svojih saveznika.

Žeđ za gorivom može stati na put naporima Zapada da ograniči sposobnost Rusije da finansira svoj rat.

Maj Rosner, viša aktivistkinja iz grupe za pritisak Global Vinsents, kaže da se mnogi zapadni kreatori politike plaše da će smanjenje uvoza ruskih goriva dovesti do viših cena energije.

„Ne postoji stvarna želja kod mnogih vlada da zapravo ograniče sposobnost Rusije da proizvodi i prodaje naftu. Previše je straha od toga šta bi to značilo za globalna energetska tržišta. Postoji granica ispod koje bi energetska tržišta bila previše potkopana ili previše izbačena iz ravnoteže“, rekla je za BBC.

„Rupa u zakonu o rafineriji“

Pored direktne prodaje, deo nafte koju Rusija izvozi završava na Zapadu nakon što se preradi u goriva u trećim zemljama putem onoga što je poznato kao „rupa u zakonu o rafineriji“. Ponekad se razblažuje i sa sirovom naftom iz drugih zemalja.

CREA kaže da je identifikovala tri „rafinerije za pranje veša“ u Turskoj i tri u Indiji koje prerađuju rusku sirovu naftu i prodaju dobijeno gorivo zemljama koje su uvele sankcije. Navodi se da su koristile rusku sirovu naftu u vrednosti od 6,1 milijarde evra za proizvodnju proizvoda za zemlje koje su uvele sankcije.

Indijsko ministarstvo za naftu kritikovalo je izveštaj CREA kao „obmanjujući pokušaj da se okalja imidž Indije“.

„[Ove zemlje] znaju da su zemlje koje uvode sankcije spremne da prihvate ovo. Ovo je rupa u zakonu. Potpuno je legalno. Svi su toga svesni, ali niko ne čini mnogo da se zaista pozabavi time na veliki način“, kaže Vaibhav Raghunandan, analitičar u CREA.

Aktivisti i stručnjaci tvrde da zapadne vlade imaju alate i sredstva na raspolaganju da zaustave priliv prihoda od nafte i gasa u blagajnu Kremlja.

Prema rečima bivšeg ruskog zamenika ministra energetike Vladimira Milova, koji je sada tvrdokorni protivnik Vladimira Putina, sankcije nametnute trgovini ruskim ugljovodonicima trebalo bi bolje da se sprovode – posebno ograničenje cene nafte koje je usvojila grupa zemalja G7, za koje gospodin Milov kaže da „ne funkcioniše, spolja“.

Međutim, on se plaši da će reorganizacija američke vlade koju je pokrenuo predsednik Donald Tramp ometati agencije poput Ministarstva finansija SAD ili Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), koje su ključne za sprovođenje sankcija.

Drugi put je kontinuirani pritisak na rusku „flotu u senci“ tankera koji su uključeni u izbegavanje sankcija.

„To je složena hirurška operacija. Potrebno je periodično puštati grupe novih sankcionisanih brodova, fiktivnih kompanija, trgovaca, osiguravača itd. svakih nekoliko nedelja“, kaže gospodin Milov. Prema njegovim rečima, ovo je oblast u kojoj su zapadne vlade bile mnogo efikasnije, posebno sa uvođenjem novih sankcija od strane odlazeće administracije Džoa Bajdena u januaru 2025. godine.

Maj kaže da bi zabrana izvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (TPG) u Evropu i zatvaranje rupa u zakonu o rafinerijama u zapadnim jurisdikcijama bili „važni koraci u završetku odvajanja Zapada od ruskih ugljovodonika“.

Prema rečima gospodina Raghunandana iz CREA, EU bi relativno lako mogla da odustane od uvoza ruskog TPG-a.

„Pedeset procenata njihovog izvoza TPG-a usmereno je ka Evropskoj uniji, a samo pet odsto ukupne potrošnje gasa [TPG] u EU 2024. godine bilo je iz Rusije. Dakle, ako EU odluči da potpuno prekine isporuku ruskog gasa, to će mnogo više naštetiti Rusiji nego potrošačima u Evropskoj uniji“, rekao je on za BBC.

Trampov plan o ceni nafte za okončanje rata

Stručnjaci koje je intervjuisao BBC odbacili su ideju Donalda Trampa da će se rat sa Ukrajinom završiti ako OPEK snizi cene nafte.

„Ljudi u Moskvi se smeju ovoj ideji, jer će strana koja će najviše patiti… biti američka industrija škriljaca, najmanje konkurentna naftna industrija na svetu“, rekao je Milov za BBC.

Raghunandan kaže da su troškovi proizvodnje sirove nafte u Rusiji takođe niži nego u zemljama OPEK-a poput Saudijske Arabije, tako da bi one bile pogođene nižim cenama nafte pre Rusije.

„Nema šanse da Saudijska Arabija pristane na to. Ovo je već pokušano. To je dovelo do sukoba između Saudijske Arabije i SAD“, kaže on.

Rosner kaže da postoje i moralni i praktični problemi sa tim što Zapad kupuje ruske ugljovodonike dok podržava Ukrajinu.

„Sada imamo situaciju u kojoj finansiramo agresora u ratu koji osuđujemo, a istovremeno finansiramo i otpor ratu“, kaže ona. „Ova zavisnost od fosilnih goriva znači da smo zaista prepušteni na hirove energetskih tržišta, globalnih proizvođača energije i neprijateljskih diktatora.“