Samo saučešće: Predstavnici EU došli u Kijev praznih ruku, zahvaljujući Mađarskoj

Tačno četiri godine od početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu, EU je želela da pruži makar malu utehu u vidu novih sankcija Moskvi i kredita od 90 milijardi evra Kijevu. Mađarska je to sprečila, piše Politico.

Nakon surove zime u Ukrajini, meseci navodnih mirovnih pregovora koji su dali malo više od političkog teatra, i dok Rusija ne pokazuje znakove obustave svojih napada, EU je bila uverena da konačno može da pruži Kijevu konkretnu pomoć.

Međutim, pažljivo koordinisana podrška je pokvarena kada je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto objavio da će njegova zemlja blokirati 20. rundu evropskih sankcija Rusiji zbog naftnog spora između Budimpešte i Ukrajine, dodatno zaoštravajući dugogodišnji sukob između dve zemlje.

On je takođe zapretio da će upotrebiti veto Budimpešte da zadrži ključni kredit od 90 milijardi evra, o kojem su se lideri EU dogovorili u decembru kako bi finansirali odbranu Ukrajine od ruskih snaga.

Mađarski premijer Viktor Orban „demonizuje Ukrajinu radi političke koristi unutar Mađarske“, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha za Politico.

„Zahtevamo da Budimpešta prestane da uvlači Ukrajinu u unutrašnju politiku Mađarske“.

Mađarska će u aprilu održati opšte izbore, na kojima vladajuća Orbanova partija Fides zaostaje u anketama.

Dok su šefovi diplomatija EU u ponedeljak u Briselu prisustvovali sastanku namenjenom odobravanju sankcija, nisu mogli da prikriju svoj bes.

Potez Mađarske označio je „novi minimum“ za Orbana, rekla je švedska ministarka za Evropu Džesika Rozenkranc za Politico.

„Videli smo i ranije da Mađarska ne postupa u duhu iskrene saradnje sa drugim državama EU. To bi trebalo da alarmira mnoge od nas. Vidimo šta Orban radi: koristi Ukrajinu kao boksersku vreću“.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je da je „zapanjen mađarskom pozicijom“, dok je njegov poljski kolega Radoslav Šikorski dodao da je „očekivao mnogo veću solidarnost Mađarske prema Ukrajini“.

Sve se svodi na naftu

Srž sukoba Mađarske je naftovod Družba, koji se proteže 4.000 kilometara od istočne Rusije do Srednje Evrope, obezbeđujući ogromne količine nafte za Mađarsku i Slovačku. Obe zemlje imaju izuzetke od sankcija EU na uvoz prerađene ruske nafte.

Naftovod nije u funkciji od 27. januara, kada su ukrajinske vlasti saopštile da je oštećen u ruskom napadu. Ali Budimpešta i Bratislava to ne prihvataju, optužujući Ukrajinu da namerno drži naftovod van funkcije.

Sijarto je otišao dotle da tvrdi da Kijev pokušava da orkestrira energetsku krizu u Mađarskoj pred izbore.

„Ne postoji tehnički ili operativni razlog koji sprečava nastavak tranzita nafte“, rekao je Sijarto.

„Jasno je da je odluka Ukrajine čisto politička, pokušaj da se izvrši pritisak na Mađarsku u koordinaciji sa Briselom i mađarskom opozicijom. Nećemo podleći uceni“.

Kijev i njegovi saveznici već dugo pozivaju evropske zemlje da se oslobode ruske nafte, jer energetski prihodi Moskve pune njen ratni budžet. Većina je to učinila osim Mađarske i Slovačke.

Dok je rat rečima trajao, ukrajinski ministar Sibiha rekao je da Mađarska i Slovačka treba „da se za svoje zabrinutosti obrate Kremlju“.

Prema podacima Centra za proučavanje demokratije, evropskog instituta za politiku, ruska nafta činila je 92 odsto energetskog uvoza Budimpešte prošle godine. Orban je često tvrdio da njegova zemlja nema održive alternative ruskim uvozima.

Finansiranje rata

Budimpešta je prošle nedelje pozvala Hrvatsku da joj obezbedi transport ruske nafte preko Adria naftovoda kako bi zamenila zalihe izgubljene zbog zatvaranja Družbe. Hrvatska je dugo nudila pomoć Mađarskoj u snabdevanju energijom, tvrdeći da ima dovoljno kapaciteta, ali Zagreb je odbio da prevozi mađarske kupovine ruske nafte.

„Barel kupljen iz Rusije možda deluje jeftin za neke zemlje, ali pomaže finansiranje rata i napade na ukrajinski narod“, rekao je prošle nedelje hrvatski ministar energetike Ante Šušnjar.

Mađarska, koja je ranije tvrdila da Hrvatska nema kapacitet da zadovolji potrebe Budimpešte za naftom, sada je pomerila granice zahtevajući da Zagreb prevozi rusku naftu, rekao je za Politico jedan evropski diplomata upućen u razgovore, tražeći anonimnost. „Sve se više zapliću u sopstvene laži“, rekao je diplomata.

Orban se složio sa ukrajinskom finansijskom pomoći tokom rata pod uslovom da Mađarska, zajedno sa Češkom i Slovačkom, bude izuzeta od otplate kredita EU.

Ali spor oko naftovoda Družba „naterao me je da preispitam svoj stav“, napisao je Orban u ponedeljak u pismu Košti, u koje je uvid imao Politico ponovo optužujući Ukrajinu za spore popravke. Mađarska može blokirati kredit od 90 milijardi evra jer jedan od tri zakona koji podržavaju finansijsku pomoć takođe zahteva jednoglasnost EU da bi se proširio novčani okvir dugoročnog budžeta i odobrio kredit.

Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris rekao je da je „zaista uznemiren i frustriran“, dodajući da potez Mađarske ne dovodi samo u pitanje podršku EU Ukrajini, već i njeno jedinstvo i sposobnost da deluje odlučno kada su velike odluke ograničene zahtevom za jednoglasnošću.

„Nadam se da Evropa može da deluje“, rekao je. I dodao: „Da sutra ne bude situacija u kojoj ćemo govoriti: ‘Žao nam je, 20. paket nije tu. Žao nam je, 90 milijardi evra možda sledećeg meseca, možda nekada u budućnosti'“.