„Očekivana pobeda Radeva, bilo pokušaja stranog uticaja“: Novinar Nikolaj Krastev za Danas analizira rezultate izbora u Bugarskoj

Kako ukazuje naš sagovornik, Bugarska će sada, na čelu sa Rumenom Radevom, morati da reši mnoga pitanja.

„Prvo je da se okonča trend kratkotrajnih vlada i niz prelaznih kabineta, te da se formira stabilna vlada. Prema rezultatima, „Progresivna Bugarska“ je dobila oko 45 odsto glasova, što će joj obezbediti 132 poslanika u parlamentu od 240 mesta“, objašnjava Krastev.

Kako dodaje, bilo je pokušaja stranog uticaja na izbore kroz kreiranje lažnih profila na TikToku i Instagramu, po uzoru na predsedničke izbore u Rumuniji i kandidata Kalina Đorđeskua.

* Zašto su Bugari glasali u ovolikom broju za Rumena Radeva?

– Iza glasanja za Radeva stoji veliko nezadovoljstvo povećanjem cena, korupcijom koja je sprovođena tokom proteklih 10 godina, a koja se vezuje za vladu GERB-SDF Bojka Borisova i oligarha koji se pojavio na političkoj sceni pre nekoliko godina, Deljana Pevskog, koji predvodi Pokret za prava i slobode. Demonstranti koji su decembru prošle godine svrgnuli vladu GERB premijera Rosena Željazkova jer je pokušala da usmeri ogromna sredstva iz nacrta budžeta za korupciju u korist Deljana Pevskog, sada su na većini biračkih mesta glasali za Rumena Radeva, koji im je obećao da će se boriti protiv korupcijskog modela Borisova i Pevskog. Prema tvrdnjama analitičara, veoma veliki broj birača, koji se nije izjasnio pre izbora da će glasati za Radeva, na izborima mu je dao glas. Pobeda Radeva je nastavak činjenice da su Bugari spremni da veruju spasiocima svakih 10-15 godina i da im daju veliko poverenje. Tako je bilo 2001. godine kada je bivši car Simeon Saks-Koburgotski pobedio na parlamentarnim izborima i postao postao premijer. Zatim tokom 2009. godine kada se pojavila stranka Bojka Borisova, i 2021. godine stranka šoumena Slavija Trifonova, s tim što on nije mogao da formira regularnu vladu. Tokom svoje kampanje, Radev je sve vreme govorio da treba ukinuti oligarhijski model Pevskog i izabrati novog glavnog tužioca Bugarske.

* Šta se zapravo dogodilo na političkoj sceni Bugarske?

– Osim očekivane pobede Rumena Radeva, bugarska politička scena je sada prilično ozbiljno preuređena. Po prvi put, Bugarska socijalistička partija, koja je naslednica Bugarske komunističke partije iz vremena Todora Živkova i koja je uvek bila aktivan faktor u unutrašnjoj politici tokom proteklih 37 godina, danas je ostala ispod cenzusa od četiri odsto za ulazak u Narodnu skupštinu. Stranka Bojka Borisova, koja je vladala Bugarskom skoro 15 godina sa manjim prekidima, prvi put je postala treća stranka, pretekao ju je prozapadni blok „Nastavak promena – Demokratska Bugarska“, što je takođe bilo neočekivano. Konsolidacija političke scene je signal da odluke u oblasti reforme pravosuđa treba donositi brzo. Da li će Radev održati ovaj pobednički talas, videće se vrlo brzo krajem oktobra ove godine kada će biti održani redovni predsednički izbori i posle toga u 2027. godini tokom lokalnih izbora.

* U kom pravcu će ići Bugarska sa Radevim na čelu?

– Veliko pitanje na koje svi čekaju odgovor jeste da li će se pobednik Rumen Radev pridružiti grupi evroskeptika koju predvode slovački premijer Robert Fico, češki Andrej Babiš i hrvatski predsednik Zoran Milanović ili će krenuti putem odlazećeg mađarskog premijera Viktora Orbana? Prema svim analitičarima, svi proruski glasači, koji su bili koncentrisani oko prokremaljskog „Preporoda“, koji je poslednjih godina u usponu, i još nekoliko manjih partija, stali su iza Rumena Radeva. U svom prvom komentaru nakon objavljivanja rezultata izbora, Radev je rekao da je za pragmatične odnose sa Rusijom. Prokomentarisao je da je „Progresivna Bugarska“ za evropski put Bugarske i za snažnu Bugarsku u snažnoj Evropi. Ali, prema njegovim rečima, Evropi je potrebno kritičko razmišljanje, pragmatične akcije, kako ne bi postala žrtva moralnog vođstva u novom svetu bez pravila. Radev je najavio da je potrebna nova bezbednosna arhitektura i povratak statusa Evrope kao industrijske sile. Radev je za obnavljanje dijaloga sa Rusijom i smatra da i evropski lideri poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Fridriha Merca razmišljaju u istom pravcu. Prema njegovim rečima, Evropa bi trebalo da teži strateškoj autonomiji, da zaustavi proces deindustrijalizacije, a bez pristupa jeftinim energetskim resursima ne bi moglo biti ni govora o konkurentnosti.