Panamska saga: Vlasti Paname popustile pod pritiscima Trampa, guraju Kinu od Panamskog kanala

Sistem svakodnevno omogućava prolazak desetine brodova, koristeći brane, ustave i rezervoare napajane veštačkim jezerom kako bi podigao brodove za oko 26 metara i vratio ih na nivo mora. Brodovi plaćaju prelazak na osnovu svoje veličine, piše Dojče vele.

Sjedinjene Američke Države, iza kojih slede Kina i Japan, glavni su korisnici Panamskog kanala, a gotovo 72 odsto tereta koji prolazi kanalom dolazi iz ili ide prema američkim lukama.

Još u kampanji za predsedničke izbore Donald Tramp je zapretio da će preuzeti Panamski kanal.

Naglasio je da će uvesti američku kontrolu nad tim kanalom, optužujući Panamu da naplaćuje previsoke cene za korišćenje tog centralnoameričkog prolaza. Takođe je naveo da neće dozvoliti da kanal padne u „pogrešne ruke“, upozoravajući na potencijalni kineski uticaj u tom prolazu.

Iako je najpre bavio napadom na Venecuelu i hapšenjem predsednika Nikolasa Madura, a sada je uz Izrael napao Iran, očito je da Tramp neće odustati od Panamskog kanala i smanjena uticaja Kine – na ovaj ili onaj način.

Naime, kineskoj kompaniji „CK Hačinson“ panamske vlasti su oduzele koncesiju nad dve luke koje se nalaze na ulazu u Panamski kanal.

U januaru Vrhovni sud Paname je doneo neobičnu odluku po kojoj su zakoni na kojima se zasnivaju koncesije koje honkonška kompanija „CK Hačinson“ drži nad lukama Kristobal i Balboa na ulazu u Panamski kanal neustavni. Te koncesije su stoga poništene.

To je izvršnim vlastima u Panami, pisao je RTS, omogućilo da krajem februara te luke oduzmu kineskoj kompaniji i zaplene svu imovinu u njima.

Valja podsetiti da je kineska kompanija držala koncesije na pomenute dve luke još od 1997. godine, a iste su bile produžene 2021. godine.

CK Hačison, konglomerat sa sedištem u Hong Kongu, pokrenuo je sudski postupak protiv panamske vlade zbog zauzimanja dve luke – Balboa i Kristobal – nazivajući preuzimanja “nezakonitim”.

PPC je takođe podneo zahtev za međunarodnu arbitražu protiv panamske vlade prema pravilima Međunarodne trgovinske komore, tražeći najmanje dve milijarde američkih dolara odštete. Nakon panamskog preuzimanja dve luke, Peking je saopštio da će odlučno štititi legitimna prava i interese svojih preduzeća.

“Te dve luke su služile kao čvorišta za trgovinu između Azije i Amerike i bile su ključne tranzitne tačke za energetske proizvode poput tečnog naftnog gasa”, objašnjava Sju Ji, analitičarka u Haitong Futures za South China Morning Post.

Ona ističe da preuzimanje odražava pokušaj Vašingtona da utiče na upravljanje kanalom, vođen hitnom potrebom da dominira koridorima za izvoz energije i upravlja logističkim troškovima uvoza.

Eskalacija pravne borbe oko luka označava dramatičan preokret za CK Hačison, koji je ranije nastojao da proda svoju panamsku imovinu u višemilijarderskom ugovoru konzorcijumu koji predvode BlackRock i MSC.

Predloženi sporazum je kritikovao Peking, ali ga je, s druge strane, pozdravio američki predsednik Donald Tramp, koji je često izražavao svoju ambiciju da “vrati” Panamski kanal i smanji strateško uporište Kine u kritičnoj infrastrukturi plovnog puta.

“Panamski kanal je ostao ključna arterija za kineski uvoz, uključujući soju i minerale,”, ukazuje Sju.

Kako navodi, geopolitičko trenje koje je ugrozilo neutralnost kanala moglo bi, u ekstremnim slučajevima, povećati troškove iskrcavanja za njih.

Najnovija vest je da je kinesko Ministarstvo saobraćaja pozvalo dva pomorska giganta, Mersk i Mediteransku brodarsku kompaniju (MSC), na razgovore o “međunarodnim brodarskim operacijama” usred pravnih sporova oko Panamskog kanala.

U saopštenju koje sadrži samo jednu rečenicu, nisu dati dodatni detalji, piše South China Morning Post.

Ali u Kini, vladini pozivi često služe kao upozorenje i, ako se ignorišu, mogli bi da dovedu do daljih akcija, piše South China Morning Post.

Dojče vele podseća da su Panamski kanal izgradile SAD početkom 20. veka, a Vašington ga je kontrolisao decenijama. I dok Tramp ponavlja pretnje o preuzimanju kontrole nad Panamskim kanalom, panamska vlada insistira na tome da je njihov suverenitet nad tom vodenom rutom „neupitan“.

SAD su decenijama upravljale kanalom nakon njegovog otvaranja.

Međutim, 1977. godine predsednik Džimi Karter pristao je da postupno preda kontrolu nad tom zonom panamskoj vladi. Ugovor je propisao da će kanal ostati neutralan i otvoren za brodove svih nacija. SAD su takođe zadržale pravo da ga brane od bilo kakve pretnje.

SAD su 1999. završile svoje povlačenje iz Paname. Otada kanalom upravlja vlada u Panama Sitiju. Tramp je nedavno, u prilično nerazumljivoj tvrdnji, optužio „divne kineske vojnike“ da ilegalno upravljaju kanalom.

Uslovi ugovora iz 1977. koji je potpisao Karter propisuju da Panama mora da očuva neutralnost, što znači da njena vlada ne može da naplaćuje niže naknade za brodove koji prevoze američku robu.

Manje verovatna opcija bila bi vojna kontrola kanala kroz invaziju na tu srednjoameričku zemlju. Vašington je to već učinio krajem 1989, kada su njegove trupe raspoređene za svrgavanje vojnog diktatora i bivšeg saradnika CIA Manuela Noriege.

Nakon američke invazije, panamska vlada, koju su podržavale SAD, ukinula je vojsku. Zemlja s oko 4,5 miliona stanovnika danas održava samo male paravojne snage.