Dojče vele o poternici za Dodikom: Odluka Interpola rezultat intervencije Vučića i Orbana?

Odluka Generalnog sekretarijata Interpola da odbije zahtev Bosne i Hercegovine za raspisivanje međunarodnih poternica protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i predsednika Narodne skupštine RS Nenada Stevandića pokrenula je novi talas reakcija.

Predsednik RS Milorad Dodik ocenio je da je reč o potvrdi „političke motivacije“ postupka koji se protiv njega vodi pred Sudom BiH. „Osim Srbije, Mađarska, Rusija i Crna Gora su se angažovali. Nisu to uradili zbog Dodika i Stevandića, nego zbog vere u pravdu. Oni su videli političku motivaciju“, rekao je Dodik za RTRS.

Dodik je otkrio detalj iz nedavnog susreta s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. „Pitao me zbog čega sam osuđen. Rekao sam – zato što ne poštujem odluke stranca. On me pitao kako je to moguće, a ja sam rekao da je to moguće kada Volgang Petrič (bivši visoki predstavnik u BiH) napravi takav sud.“

Njegov politički saveznik, predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić, BiH naziva „tamnim vilajetom“ u kojem se izabrani čelnici „progone na političkoj i nacionalnoj osnovi“ i traži ostavke u državnom pravosuđu – koje RS ne priznaje.

Predsedavajuća Predsedništvu BiH Željka Cvijanović kaže da je „dobro što Interpol ne učestvuje u političkim igrama“, i zahvaljuje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i mađarskom premijeru Viktoru Orbanu na intervencijama.

Da je zvanični Beograd imao aktivnu ulogu u osporavanju objave poternica, potvrđuje i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić ističući da je Interpolova odluka donesena na osnovu protestne note Srbije.

Lobiranja i politički pritisci

„Interpol je pokazao da drži princip neutralnosti i da neće dozvoliti zloupotrebu svojih instituta u političke svrhe“, rekao je Dačić, dodajući da će podaci o Dodiku i Stevandiću biti izbrisani iz baze Interpola.

S druge strane, bivši ministar unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, Nermin Pećanac, ocenjuje da je Interpolova odluka zapravo donesena pod političkim pritiskom. „Politički pritisak Srbije i Mađarske našao je plodno tlo. Ako je zahtev odbijen zbog navodnog političkog progona, onda se i sama odluka Interpola može tretirati kao politička“, napisao je Pećanac na Fejsbuku. On podseća da, uprkos odbijenici, centralna poternica u BiH ostaje na snazi, a bezbednosne agencije u zemlji i dalje su nadležne za njeno provođenje.

Reakcije stručnjaka

Međunarodnih reakcija nije bilo, ali je generalni sekretar NATO Mark Rute uoči odluke Interpola ponovio kako nadležni u BiH trebaju preuzeti odgovornost za državne poslove i da NATO ne može prihvatiti bezbednosni vakuum u BiH. „Od Dodika očekujemo da prihvati sudske odluke i ponaša se u skladu s tim“, poručio je Rute.

Odbijanje Interpola da objavi poternice za Dodika i Stevandića otvara nove rasprave o tome da li su institucije BiH bile proceduralno spremne za međunarodnu pravnu borbu.

Advokat Vlado Adamović za DW pojašnjava da Interpol ima striktna pravila koja ne ostavljaju prostor za reviziju odluke. „Obično se odluka o odbijanju poternice smatra konačnom. Međutim, kao što je to u međunarodnoj korespondenciji uobičajeno, uvek imate mogućnost da prigovorite na pravila ponašanja i procedure“, napominje Adamović.

Politička zloupotreba Interpolove odluke

Ipak, prema njegovom mišljenju, BiH verovatno neće koristiti tu mogućnost, „jer je zaključeno da predmet ima političku konotaciju, što je prema pravilima Interpola prepreka“.

Adamović podseća na drugu istragu protiv Dodika koja se odnosi na kupovinu vile u Beogradu „što ne bi trebalo biti dovedeno u političku konotaciju“. „Zato postoji mogućnost da se zahtev Interpolu ponovi i da BiH insistira na tome“, ističe sagovornik DW. On veruje da će se odluka Interpola da ne objavi poternicu „sigurno politički eksploatisati“, ali da to neće imati uticaja na pravni ishod postupka pred Sudom BiH.

Potvrda Adamovićevih reči stigla je iz Banjaluke. Advokat predsednika RS Goran Bubić kaže da bi odluka Interpola trebalo da natera Sud BiH da preispita prvostepenu presudu protiv Dodika. „Time bi se barem delimično vratilo poverenje javnosti u pravosuđe na državnom nivou“, smatra Bubić, dodajući da bi to otvorilo vrata i „političkom dogovoru o prevazilaženju trenutne krize“.

Neopravdana argumentacija Interpola

Stručnjak za bezbednost, profesor Armin Kržalić, upozorava da se, ukoliko je informacija o odbijanju Interpola tačna (Interpol u sredu 2. aprila nije zvanično objavio odluku prim.aut), mora precizno utvrditi zbog čega je zahtev odbačen. „Može biti reči o nedostatku dokaza, validnog naloga za hapšenje, formalnim nepravilnostima ili kršenju procedura“, kaže Kržalić za DW.

On podseća da Interpol najčešće odbacuje zahteve pozivajući se na član 3 svog Statuta, ali u konkretnom slučaju smatra da takva argumentacija nije opravdana. „Ako se informacija o odbijanju zahteva potvrdi tačnom, to će dodatno oslabiti diplomatski položaj države i povećati pritisak na bezbednosne institucije.“

Zato je važno ustanoviti da li je odluka Interpola rezultat proceduralnih propusta od strane BiH ili, kako kaže, političkog pritiska od strane Srbije i Mađarske. Kržalić to potkrepljuje činjenicom da su zvaničnici Srbije i Mađarske „javno priznali političko lobiranje“.

Prema njegovim rečima, ključni propust dogodio se odmah nakon izdavanja naloga za hapšenje. „Nije se delovalo u roku od 48 sati. Takav pristup ukazuje da je vladavina prava pala u drugi plan i da imamo selektivnu primenu zakona“, zaključuje Kržalić.

Politički vakuum i bezbednosni rizici

Dugogodišnji spoljnopolitički novinar Željko Bajić smatra da je reakcija Interpola očekivana, jer poternica protiv Dodika i Stevandića „ne može izbeći političku konotaciju“. Bajić za DW kaže da su u pravu svi oni koji smatraju da „Sud BiH nije dovoljno proučio celu stvar i da predmet nije kvalitetno pripremljen za Interpol“.

Upozorava i na „politički vakuum“ koji će uslediti. „Predsednik RS i svi koji ga podržavaju ponašaće se trijumfalistički, dok će u Federaciji BiH frustracija biti duboka i dugotrajna. No, kad-tad i u Sarajevu i u Banjaluci moraće se potražiti druge opcije za izlazak iz verovatno najdublje političke krize od Dejtona do danas. Suviše opasno bi bilo da bilo ko izgubi živce“, upozorava Bajić.

U BiH je za Dodikom, Stevandićem i premijerom RS Radovanom Viškovićem raspisana unutrašnja poternica „zbog napada na ustavni poredak“. Tužilaštvo BiH otvorilo je istragu nakon jednostranih odluka RS kojima se, pored ostalog, ukidaju ingerencije državnog pravosuđa na području tog entiteta. Takođe, Dodik je pred Sudom BiH nepravosnažno osuđen zbog nepoštovanja odluka viskog predstavnika Kristijana Šmita.