„To Trampovu administraciju ostavlja sa vrlo malo opcija“: CNN analizira kako je Pentagon potcenio spremnost Irana da zatvori Ormuski moreuz

Tim za nacionalnu bezbednost predsednika Donalda Trampa nije u potpunosti uzeo u obzir potencijalne posledice onoga što su neki zvaničnici opisali kao najgori scenario sa kojim se sada suočava administracija, rekli su izvori.

Iako su ključni zvaničnici iz Ministarstava energetike i finansija prisustvovali nekim zvaničnim planerskim sastancima pre početka operacije, izvori navode da su analize i prognoze tih agencija, koje su u prošlim administracijama bile integralni deo procesa odlučivanja, bile sekundarnog značaja.

Sekretar finansija Skot Besent i sekretar za energiju Kris Rajt bili su ključni akteri tokom faza planiranja i izvršenja sukoba, priznali su izvori.

Međutim, Trampova sklonost da se oslanja na uzak krug bliskih savetnika u donošenju odluka o nacionalnoj bezbednosti rezultirala je marginalizacijom međuresorske debate o potencijalnim ekonomskim posledicama ukoliko Iran odgovori američko-izraelskim udarima zatvaranjem moreuza.

Zvaničnici su rekli u četvrtak da bi moglo proći nedelje pre nego što administracija uspe da ublaži intenziviranje ekonomskih posledica, uključujujući i visokorizične mornaričke escorte tankera kroz Ormuski moreuz, za koje Pentagon smatra da je trenutno previše opasno da se sprovode.

U međuvremenu, predsednik i dalje umanjuje ozbiljnost poremećaja na energetskim tržištima.

Stvarna situacija u moreuzu ostavila je diplomatske partnere, bivše američke ekonomske i energetske zvaničnike i industrijske izvršioce koji su razgovarali sa CNN-om u stanju zbunjenosti i neverice.

„Planiranje za sprečavanje upravo ovog scenarija bilo je temeljno načelo američke politike nacionalne bezbednosti decenijama“, rekao je bivši američki zvaničnik koji je služio u republikanskim i demokratskim administracijama. „Ostao sam zatečen“.

Na redovnim brifinzima za učesnike industrije u regionu, američki vojni zvaničnici su više puta jasno dali do znanja da nisu dobili nalog za početak bilo kakve eskort operacije, a rizici za američke resurse ostaju izuzetno visoki, navelo je dvoje izvršnih direktora upoznatih sa situacijom.

Besent je rekao da će eskort operacije početi „čim to bude vojno moguće“.

„To je uvek bilo u našem planiranju, da postoji šansa da američka mornarica, ili možda međunarodna koalicija, bude zadužena za eskort tankera kroz moreuz“, rekao je on.

Najviši Trampovi zvaničnici priznali su zakonodavcima tokom nedavnih poverljivih brifinga da nisu planirali mogućnost da Iran zatvori moreuz kao odgovor na udare, navela su trojica izvora upoznatih sa onim o čemu se razgovaralo na zatvorenoj sednici.

Razlog, prema više izvora, bio je uverenje administracije da bi zatvaranje moreuza više naškodilo Iranu nego SAD – stav koji je bio pojačan praznim pretnjama Irana da će delovati u moreuzu nakon američkih udara na iranske nuklearne objekte prošlog leta.

Bela kuća je u četvrtak u saopštenju istakla da je prošla kroz „detaljan proces planiranja“ te da su bili spremna za bilo koju potencijalnu akciju terorističkog iranskog režima“, rekla je portparolka Ana Keli, ističući uspeh američke vojske.

„Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da su bilo kakva poremećaja u energiji privremena i da će dugoročno doneti ogromnu korist našoj zemlji i globalnoj ekonomiji“, dodala je ona.

Više sadašnjih i bivših američkih zvaničnika reklo je za CNN da planovi za bilo kakvu vojnu akciju protiv Irana uzimaju u obzir mogućnost da Iran zatvori vodeni put. Američka vojska već dugo održava i ažurira planove za reagovanje na iranske vojne akcije u ovom ključnom koridoru.

Međutim, u trenutku kada su globalne zalihe nafte i LNG-a bile obilne, američka proizvodnja nafte bila je na rekordnim nivoima, a Trampovi zvaničnici uživali su u poslušnoj vladi Venecuele i potencijalu za brzu ekspanziju proizvodnje bivšeg protivnika, globalni obim rizika nije se smatrao značajnim.

Čak i pri proceni potencijalnih poremećaja u moreuzu, administracija je bila mnogo više fokusirana na svoju preovlađujuće pozitivnu iako još uvek aspirativnu procenu kako bi tržišta reagovala na potpuno uklanjanje iranske pretnje.

„Da biste pobedili u životu, morate trpeti kratkoročnu bol za dugoročnu korist, i upravo to sada radimo“, rekao je Rajt u intervjuu za NewsNation u sredu. „Mislim da će američki narod biti oduševljen mirovnim svetom s druge strane i sigurnijim snabdevanjem energijom decenijama unapred“.

U četvrtak je, u svojim prvim javnim komentarima od imenovanja, novi iranski vrhovni vođa Modžtaba Hameneji rekao je da će moreuz ostati zatvoren kao „alat pritiska“.

To ostavlja SAD s vrlo malo opcija.

Izvršni direktori energetske industrije preneli su zvaničnicima administracije da žele što raniji kraj rata, prema više izvora upoznatih s razgovorima.

Vojni zvaničnici održavaju dnevne pozive i brifinge s predstavnicima energetske industrije poslednjih nekoliko dana, prema izvorima.

Ali gotovo od početka sukoba, američki zvaničnici su predstavnicima energetskih kompanija govorili da nije dovoljno sigurno da mornarica vrši eskorate u ranim danima rata.

Jedan američki vojni zvaničnik rekao je CNN-u da su iranski dronovi i rakete, praćeni minama, glavna pretnja za brodove koji pokušavaju da pređu moreuz.

U ratnim igrama mogućeg sukoba s Iranom poslednjih godina, jedan od najvećih rizika za američku vojsku bio je da brodovi budu gusto skoncentrisani u vodama moreuza, Bab-el-Mandeba i Crvenog mora, što ih čini ranjivim na napade iranskih raketa i dronova, rekao je još jedan izvor.

Nejt Svenson, bivši karijerni zvaničnik Stejt departmenta fokusiran na Iran, napomenuo je da je bilo mornaričkih eskorta tankera kroz moreuz 1980-ih, ali da upotreba dronova od strane Irana sada čini situaciju potpuno drugačijom.

Vojni zvaničnici su takođe predstavnicima energetske industrije rekli da ne mogu da odvoje mornaričke brodove, jer su već angažovani u ofanzivnim operacijama na drugim lokacijama. Do srede nije postojao tačan vremenski okvir kada bi eskorti mogli biti dostupni.

Rajt je u četvrtak rekao da mornarica nije u mogućnosti da trenutno sprovede komercijalne brodove kroz moreuz, iako je naznačio da bi ta sposobnost mogla biti dostupna kasnije ovog meseca.

„Dogodiće se relativno brzo, ali ne sada. Jednostavno nismo spremni“, rekao je. „Svi naši vojni resursi sada su fokusirani na uništavanje iranskih ofanzivnih kapaciteta i industrije koja ih snabdeva“, dodao je.

Na pitanje da li bi to moglo biti moguće do kraja meseca, rekao je: „Mislim da je to prilično verovatno“.

I dok su mnogi republikanci želeli da se fokusira na domaća pitanja pred izbore – i prizna poteškoće Amerikanaca s troškovima života – Tramp je u četvrtak zauzeo drugačiji ton, sugerišući da bi veće cene nafte mogle imati koristi.

„Sjedinjene Države su daleko najveći proizvođač nafte na svetu, pa kada cene nafte rastu, zarađujemo puno novca“, napisao je na Truth Social, ne objašnjavajući na koga misli pod „mi“.

On je dodao da su njegovi vojni ciljevi protiv Irana važniji od promena globalnih cena energije.

„Mnogo veći interes i značaj za mene, kao predsednika, jeste zaustavljanje zlog Carstva, Irana, da poseduje nuklearno oružje i da uništava Bliski istok, pa čak i svet“, napisao je Tramp.

Zvaničnici administracije zaduženi za ublažavanje energetske krize žele da tankerima bude pružena eskortna zaštita što je brže moguće, ali za sada su više-manje saglasni da krizni menadžment treba da ide fazno, prema rečima jednog američkog zvaničnika i drugih osoba upoznatih sa situacijom.

Besent je u četvrtak najavio da Ministarstvo finansija privremeno ukida sankcije na rusku naftu koja je zaglavljena na moru.

Ranije tokom dana, Bela kuća je saopštila da razmatra ublažavanje ograničenja prema Jonesovom zakonu, stogodišnjem pomorskom zakonu koji zahteva da roba prevožena između američkih luka bude na američkim brodovima, kao deo napora da se uspori rast cena goriva.

„U interesu nacionalne odbrane, Bela kuća razmatra privremeno ukidanje Jonesovog zakona kako bi vitalni energetski proizvodi i poljoprivredne potrepštine slobodno stizali u američke luke“, rekla je portparolka Bele kuće Karolajn Levit CNN-u. „Ova odluka još nije finalizovana.“

Postoji širok spektar drugih poteza koje administracija može preduzeti – verovatno u obliku izvršne naredbe – kako bi ublažila rast cena goriva na pumpama.

Jedna od opcija koja se razmatra je ukidanje proizvodnih zahteva za proizvođače benzina tokom toplih meseci radi smanjenja zagađenja vazduha, rekli su izvori.

Izvršna naredba koja bi smanjila regulatorna opterećenja za američke proizvođače benzina mogla bi donekle sniziti troškove, čak i u nedeljama nakon što kriza prođe, rekli su izvori.

Ipak, efekti takvog poteza verovatno neće značajno zaustaviti rast cena, kažu stručnjaci.