„Njegov operativni centar je duboko pod zemljom“: Ko je čovek koji unosi strah u Putinov režim?

Prvi put posle gotovo 20 godina, godišnja proslava savezničke pobede nad nacističkom Nemačkom održava se bez vojne tehnike. Razlog: Kremlj se plaši ukrajinskog napada.

Čovek koji je ovog vikenda verovatno više nego bilo ko drugi uneo strah u Putinov režim jeste Robert Brovdi, komandant ukrajinske vojne jedinice dronova „Madyar’s Birds“ (Mađarove ptice), nazvane po njegovom pozivnom znaku, piše Gardijan.

Poslednjih meseci ta jedinica izvela je niz dalekometnih udara na ciljeve duboko u Rusiji, uključujući luke, rafinerije nafte i fabrike raketa.

Brovdi priznaje da bi „simbolični“ napad na Crveni trg dospeo na naslovne strane širom sveta, ali kaže da će Ukrajina verovatno zadati „šamar u lice“ tamo gde je ruska protivvazdušna odbrana slabija.

„Zašto trošiti dronove na ‘veliki zid'“, rekao je, misleći na pojačano obezbeđenje oko Moskve. „Ako pogodite energetski sektor ili vojsku, to je najbolji udar – na periferiji“.

Razorni napadi elitne 414. brigade Robert Brovdi predstavljaju veliki izazov za rat koji vodi Kremlj. Dugometni dronovi te jedinice uništavaju neprijateljske sisteme protivvazdušne odbrane brže nego što Moskva može da ih obnovi, pa sada gotovo sve u radijusu od 2.000 kilometara od Brovdijevog bunkera deluje ranjivo – uključujući i Putinove palate.

Ukrajinski dronovi su prošlog meseca četiri puta za dve nedelje pogodili naftni terminal na Crnom moru. „Praktično je tamo sve izgorelo“, kaže Brovdi. Slični udari izvedeni su i na baltičke luke Primorsk i Ust-Luga.

War changes people. Meet Robert Brovdi aka “Madyar”. Formerly a successful businessman. Currently, king of drones and the worst nightmare of Russian occupiers. pic.twitter.com/FV2HKXiAtN

— olexander scherba🇺🇦 (@olex_scherba) April 30, 2026

Dronovi su čak stigli do Urala, pogodivši rafineriju nafte u Perm i borbene avione u Čeljabinsk, udaljenom oko 1.700 kilometara od linije fronta.

Infrastruktura koja tinja u plamenu i tamni oblaci natopljeni naftom ukazuju na put ka ukrajinskoj pobedi, smatra Robert Brovdi – kroz slamanje ruske ekonomije, kako više ne bi mogla da finansira skupi rat.

Vladimir Putin troši 40 odsto godišnjeg budžeta od 530 milijardi dolara na vojsku, a Brovdi procenjuje da se svake godine iz luka koje su u dometu njegovih dronova izvozi 100 miliona tona ruske nafte, vredne oko 100 milijardi dolara.

Brovdi takođe ukazuje na gubitke ruske vojske izazvane dronovima. Ukrajina tvrdi da je peti mesec zaredom Kremlj izgubio više vojnika nego što može da regrutuje, pri čemu se broj poginulih procenjuje na između 30.000 i 34.000 mesečno.

„To utiče na borbenu sposobnost ruske vojske i smanjuje njen ofanzivni potencijal. To je činjenica“, kaže on.

Susret sa Robertom Brovdijem, bivšim trgovcem žitaricama koji je prošle godine postao komandant novoformiranih ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema, podrazumeva složene bezbednosne procedure i tajanstvenu vožnju automobilom sa zatamnjenim staklima.

Posle Volodimira Zelenskog, on je glavna meta ruskih atentata. Njegov operativni centar nalazi se duboko pod zemljom. Hodnik sa kapsulama za spavanje vodi do prostorije pune kompjuterskih ekrana i video-prenosa uživo.

Sa plafona vise dronovi. Tu su biblioteka, slika ukrajinske zastave umetnika Anatolja Krivolapa i savremene skulpture. Video-snimci prikazuju poslednje trenutke ruskih vojnika i jezive posledice eksplozija. Svaka smrt se snima i potvrđuje, a deo tih snimaka završava na društvenim mrežama. Elektronska tabla u realnom vremenu prikazuje neprijateljske gubitke — ljudstvo, oklopna vozila, radarske sisteme.

Brovdi sedi na sofi u maloj privatnoj kancelariji, puši i nudi čaj. Pored njega, u akvarijumu plivaju zlatne ribice.

Nekada obrijan i u odelu, sada nosi zelenu vojnu uniformu i dugu bradu nalik svešteničkoj. Govori ukrajinski i velikom brzinom iznosi statističke podatke. Zahvaljujući sistemu evidencije, poseduje podatke o svakom letu drona još od prvog dana ruske invazije početkom 2022. godine.

Nekoliko faktora, čini se, objašnjava nedavnu paniku u Rusiji i rastući optimizam u ukrajinskim oružanim snagama.

Jedan od njih je novi status Ukrajine kao supersile u oblasti dronova.

Drugi faktor su veliki podaci. Sistem za situacionu svest Delta beleži svaku misiju, uključujući i neuspešne. Brovdi kaže da svakodnevno dobija između 12 i 15 terabajta sirovog video-materijala.

Ukrajina takođe ostvaruje taktičke uspehe. Početkom godine sprovela je manju kontraofanzivu i povratila 12 sela u oblastima Zaporožja i Dnipropetrovska. U aprilu su ruske snage izgubile više teritorije nego što su osvojile – prvi put od 2024. godine, prema podacima Instituta za studije rata.

„Naše trupe napreduju i oslobađaju naše teritorije. Neprijatelj trpi velike gubitke. Ne ide im baš najbolje sa njihovim nadoknađivanjem“, kaže kapetan Oleg Kopan, zamenik komandanta izviđačke artiljerijske divizije 148. brigade.

Kopan kaže da su nedavni ukrajinski uspesi „100 odsto“ rezultat brzo razvijajuće bespilotne tehnologije.

„Dronovi nam omogućavaju da nanosimo precizne udare uz manje ljudskih gubitaka i veću efikasnost“, kaže on. Dodaje da se i Rusi prilagođavaju: „Vrlo su dobri u posmatranju onoga što radimo, kopiranju naših metoda i njihovom brzom širenju. Imaju fabrike i ljude“.

Po mišljenju Brovdija, Ukrajina je razvila „novu doktrinu ratovanja“. Kako kaže, dronovi su odgovorni za 80 odsto uništenja, potiskujući jurišne puške i oklopna vozila.

„Blickrig je sada nemoguć. Kada bi Rusija imala milion tenkova i pokušala ponovo da zauzme Kijev, to bi bilo najveće krvoproliće u svetskoj istoriji“, kaže on. „Dva miliona dronova bi preplavila te tenkove i nemilosrdno ih spalila“.

On dodaje da zemlje NATO-a još nisu u potpunosti shvatile da moraju da preurede svoje vojske. Generali koji danas vode armije prošli su obuku u vreme kada se, kako kaže, „nikoga nije bolelo uvo za dronove“.

Smatra da bi trebalo da slede ukrajinski primer i izgrade sistem koji povezuje video-snimke, fotografije, koordinate i potvrđene rezultate udara. „Rusija neće stati. Ni mi ni vi nemamo vremena“.

Ipak, uprkos uspesima, Ukrajina je „daleko od pobede“, priznaje. „Nemam nikakvih iluzija da je kraj rata moguć u bliskoj budućnosti. Ako išta, govorimo o pauzi povezanoj sa nekakvim dogovorom ili geopolitičkim okolnostima“.