„Brigu vodi čak 37 institucija, a rezultati katastrofalni“: Sagovornici Danasa o procenama demografa da bi do 2050. u Srbiji moglo da nestane 3.000 sela

Bataveljić kaže da su to podaci iz istraživanja i monografije „Ruralne sredine u Srbiji – spasavanje sela i države” novinara i publiciste Branislava Gulana u kojom se, između ostalog navodi i da je u Srbiji oko 500 sela u kojima je broj stanovnika manji od 10 ili 15, a prosečna starost njihovih žitelja više od 70 godina.

„I to je znači na izdisaju. Država Srbija decenijama nije ‘primećivala’ taj problem i nije se ‘ulagalo’ u ‘obnovu’ seoskog stanovništva. Tek onedavno, Srbija počinje da ‘radi’ na tome“, kaže on za Danas.

Procene pojedinih demografa u Srbiji su da bi do polovine ovog veka u Srbiji moglo de nestane čak 3.000 sela.

Na pitanje „da nije malo kasno?” on se poziva na onu narodnu „bolje ikad nego nikad”, sa opaskom da smo se kasno „probudili” kao i činjenicom da se u Srbiji ionako rađa malo dece, bilo da je u pitanju grad ili selo.

Kao ilustraciju za ovu temu on navodi primer levačkog sela Dobroselica kod Rekovca koje je, ne samo po njemu prelepo mesto, već i po istraživanjima Agencije za regionalni razvoj proglašeno za najbolje mesto u Srbiji (sastav zemljišta, najčistija voda i vazduh, zdrava i idealna vazdušna strujanja…) i u njemu danas živi samo desetak i to starijih stanovnika.

„Koja je to perspekitiva? A, svi uslovi, i to idealni postoje“, pita Bataveljić.

Autor knjige „Ruralne sredine u Srbiji – spasavanje sela i države” Branislav Gulan kaže za Danas da sa nestankom sela nestaje i Srbija, da ostaje pusta.

„Brigu o selima u našoj zemlji vodi čak 37 institucija, a rezultati su katastrofalni. Mi imamo 4.700 sela u Srbji i za 10 godina nestaće ih 1.200, svako četvrto, jer imaju manje od 100 stanovnika. Više od 1.000 sela u Srbiji nema čak ni prodavnicu“, ističe Gulan.

U našim selima, kako kaže, ima 200.000 praznih kuća, što je i 200.000 praznih staja i obora za uzgajanje životinja.

„Od izvoznika mesa postali uvoznici, a to je zato što propadaju sela. Sa druge strane, porasla je potražnja za piletinom što je dokaz siromaštva, kao i podatak da smo 2017. godine po stanovniku godišnje trošili 83 kilograma hleba, a prošle godine je to bilo samo 48 kilograma. Imamo šanse da se nešto promeni, ali za to treba nova vlast i nova politika. Podelili smo 2.650 kuća na selu, to je država platila, međutim, šta ti ljudi tu da rade, od čega da žive? Pljačkaša privatizacija Srbije odnela je sve iz sela, nijedno više nema neku malu fabriku ili prerađivačku industriju“, napominje Branislav Gulan.

Ekonomista iz Novog Pazara Teo Taraniš naglašava da je budućnost sela u Srbiji odavno neizvesna.

„Selo kao mesto, u kojem se odvijaju konkretne ekonomske aktivnosti, nije podržano adekvatnom poljoprivrednom politikom. Kao prostor, u kojem se odvija svakodnevni život ljudi, bez odgovarajuće putne povezanosti ili uslova za obrazovanje i lečenje, osuđeno je na gašenje. Sve velike priče o rastu BDP i velikim infrastrukturnnim ulaganjima, zaobilaze selo i ljude u tim područjima. U takvim uslovima neminovno je nestajanje sela“, napominje Taraniš.

Još vesti iz ovog grada

Počeli „Igorovi dani“ u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu: Gromoglasan aplauz za predstavu „Carstvo mraka“ beogradskog Narodnog pozorišta

Uhapšena dvojica Novosađanina zbog falsifikovanja robe: Prodavali keks i kućnu hemiju po pijacama

Šetnja

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” u Kragujevcu