Direktori biraju koga će da zaposle

U praksi je to značilo da direktor može da postavi „svoje“ ljude i da dvotrećinskom većinom praktično kontroliše ko će dobiti posao za stalno. Direktor je takođe bio taj kome su se nezadovoljni kandidati žalili.

Nedavnim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sada direktor odlučuje o tome ko će dobiti posao za stalno, a o žalbama Školski odbor kao drugostepeni organ. Novina u zakonu je i što sekretar više nije član najmanje tročlane komisije koja sprovodi konkurs, već joj on pruža stručnu podršku.

Ni ranije, ali ni sada, zakon ne navodi precizne kriterijume na osnovu kojih bi se znalo ko treba da ima prednost ako se na konkurs javi više kandidata.

Upravo ovo problematično zakonsko rešenje podiglo je na noge prosvetne radnike kada je profesor srpskog jezika Milan Petrović uputio otvoreno pismo ministru prosvete Branku Ružiću, nakon što je bez obrazloženja drugi kandidat dobio posao na neodređeno u niškoj Gimnazji „Svetozar Marković“.

Petrovićevo pitanje ministru: „Ima li mesta u srpskoj prosveti za ovakve kao što sam ja?“ ostalo je bez odgovora, a on (sada kao predsednik organizacije „Nauči me“) nastavlja da se bori da najkvalitetniji nastavnici budu zaposleni u školama.

Ova organizacija je pokrenula inicijativu „Pošteno do posla“, apelujući na nadležne da što pre usvoje kriterijume koji bi sprečili da „radno mesto u časnoj profesiji obrazovnih radnika može biti kupljeno, poklonjeno ili čak oteto“.

– Ako direktor ima pravo da odlučuje ko će dobiti posao onda je škola već privatna, ali se plaća iz budžeta – komentariše Petrović za Danas novo zakonsko rešenje.

Iz organizacije „Nauči me“ su poručili da će obrazovanje na hiljade i hiljade đaka nastaviti da bude prepušteno slučaju i samovolji direktora škola, ukoliko se najavljeno zapošljavanje preko 2.500 nastavnika, ne sprovede prema jasnim kriterijumima za zapošljavanje u prosveti.

– Trenutni zakonodavni okvir omogućava da se za posao obrazovnog radnika u osnovnim i srednjim školama kandidat bira diskrecionom odlukom direktora. Zakon ne nudi nikakvu preciznu listu kriterijuma, a praksa pokazuje da škole nemaju kapacitet da samostalno donesu pravilnike na osnovu kojih bi se na transparentan način vršio prijem novih radnika u stalni radni odnos. U istraživanju koje smo sproveli, od 1.576 škola u Srbiji, samo osam ima dodatne kriterijume, smernice ili sistem bodovanja kojim se konkursna komisija rukovodi – ukazuje Petrović.

On napominje da ovakva pozicija direktora pored velike odgovornosti i mogućnosti za vršenje različitih pritisaka, ostavlja prostor za sive zone podložne zloupotrebama.

– Tako se dešava da ne budu primljeni nastavnici sa dužim radnim stažom, čak i višedecenijskim, dokazanim rezultatima nego oni sa manje kvalifikacija i kompetencija – navodi Petrović.

Organizacija na čijem je čelu je početkom januara uputila apel Ministarstvu prosvete, predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić i Odboru za obrazovanje Skupštine Srbije da se zakonom reguliše prijem nastavnika u stalni radni odnos kroz jasne kriterijume.

Na novo zakonsko rešenje nedavno je reagovao i Forum srednjih stručnih škola Beograda, koji smatra da se time omogućava korupcija, te da je sada mnogo lakše izvršiti podmićivanje.

Forum je predložio da konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme sprovodi konkursna komisija koju imenuje Školski odbor.

Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“ kaže za Danas da država treba da preuzme odgovornost za to ko će da oblikuje budućnost naše dece i da je sasvim legitimno da roditelji očekuju da će država i obrazovni sistem osigurati da to budu najbolji.

– Koliko vidimo to nije uvek slučaj. Kada Ministarstvo i škole pričaju o kvalitetu obrazovanja i kvalitetu nastave, zašto se ne zapitaju da li su zaista sve učinili po tom pitanju i da li im zaista najkvalitetniji nastavnici izvode tu nastavu? Nije teško izdvojiti dobre nastavnike, oni su veoma vidljivi, to su oni kojima je zaista stalo da prenesu znanje i imaju rezultate u radu, koji motivišu svako dete da ostvari svoj maksimalni potencijal, koji su svoju ulogu zaista shvatili kao mentorsku, oni koji su zvezde vodilje našoj deci i koji svojim radom podižu kvalitet obrazovanja – kaže Soćanin.

Ona smatra da kompletna stručna javnost i pojedinci kojima je stalo do obrazovanja treba da se uključe u rešavanje ovog pitanja, jer se kvalitet obrazovanja ne može podizati samo zakonima i strategijama bez kvalitetnih ljudi koji će to sprovoditi u delo.

– Uostalom, građani su ti koji finansiraju škole i imamo pravo da zahtevamo od države da jasnim i nedvosmislenim kriterijumima osigura prolaz onima koji su najbolji, a koji nam decu pripremaju za život – smatra Soćanin.

Ministarstvo prosvete: Odgovornost personalizovana

U Ministarstvu prosvete za Danas su kratko prokomentarisali da će konkursna komisija kao i do sada raditi svoj posao i direktoru predlagati kandidata, te da su novi zakonskim rešenjem samo nastojali da personalizuju odgovornost.

U obrazloženju ovog zakonskog člana se ističe da se izostavljanjem sekretara ustanove kao obaveznog člana komisije sprečavaju sudski sporovi. „U praksi se pokazalo da rešenje kojim je predviđeno da je sekretar ustanove obavezan član konkursne komisije nije adekvatno, u slučaju izbora kandidata za poslove sekretara ustanove. U tim situacijama ustanova je za člana komisije angažovala sekretara iz druge ustanove ili je komisija radila bez učešća sekretara. Predmetno rešenje razultiralo je velikim brojem sudskih sporova“, piše u obrazloženju.

Formalni uslovi za zaposlenje

Uslovi za prijem u radni odnos u zakonu su prilično formalni i njih najčešće ispunjavaju svi koji se prijave na konkurs – potrebno je da kandidati imaju odgovarajuće obrazovanje, psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima, da imaju državljanstvo Srbije, da nkisu osuđivani za određena krivična dela i da znaju srpski i jezik na kojem ostvaruje obrazovno-vaspitni rad.