Foto: FoNet N. Paunović, Pirot plus onlineMilioni tona opasnog otpada prevezu se dotrajalim saobraćajnicama u Srbiji, od kojih mnoge prolaze kroz naselja, pored škola i dečijih igrališta Nesreća koja se desila na pruzi kod Pirota, kada su iz šina iskliznuli vagoni cisterne sa amonijakom, nije ništa neobično, a slični akcidenti mogu da se dogode na drugim mestima širom Srbije.
Ovo pokazuju zvanične analize Ministarstva unutrašnjih poslova koje su se bavile procenom rizika od katastrofa uključujući i tehničko tehnološke nesreće.
Ove analize navode i da je rizik od pojedinih nesreća veliki, a da je verovatnoća da se one dogode srednja odnosno da se radi o događajima koji se mogu očekivati jednom u od dve do 20 godina.
Sudar sa cisternom tečnog gasa u naselju sa preko 8.000 Pančevaca
Dokument MUP-a pod nazivom Procena rizika od katastrofa u Srbiji razmatra mogućnost saobraćajnog sudara u Pančevu u kome učestvuje cisterna sa tečnim naftnim gasom.
Kako se objašnjava teritorija Pančeva je vrlo specifična jer se u njoj nalazi najveća koncentracija takozvane prljave industrije u Srbiji.
– Samo Naftna industija Srbije … primi i otpremi oko tri miliona tona opasne robe. Cela količina se prevozi ulicom Žarka Zrenjanina kroz naselje Vojlovica koje ima oko 8.500 stanovnika. Pored Naftne industije Srbije u istoj radnoj zoni se nalaze HIP PETROHEMIJA A.D. i HIP AZOTARA D.O.O. kao takođe veliki primaoci i pošiljaoci opasne robe – kaže se u dokumentu.
Kao posebno rizična označava se raskrsnica ulica Žarka Zrenjanina i Prvomajske, kroz koju su samo 2016. godine Nis i Petrohemija imali 79.314 prevoza.
– Prosečan broj prelaza ovih vozila, ukoliko fabrike rade u dve smene radnim danima i subotom, je oko 16 vozila na čas. Što znači da u skoro svakom ciklusu semafora ima bar jedno vozilo koje prevozi opasnu robu – navodi dokument Mup-a.
Analiza navodi da je mogućnost udesa odnosno oslobađanja opasne robe stvarna jer je saobraćaj na pomenutoj raskrsnici intenzivan pošto tuda prolazi sav tranzitni saobraćaj koji ide u pravcu Rumunije i odredišni saobraćaj za Pančevo i industrijsku zonu.
Ova raskrsnica nalazi se u naselju Vojlovica koje ima 8.500 stanovnika.
U dokumentu MUP-a razmatra se scenario da dođe do sudara cisterne sa tečnim naftnim gasom i lokomotive na pružnom prelazu uz samu raskrsnicu.
Ako bi se ovakav događaj desio, MUP procenjuje da bi bilo ugroženo zdravlje i životi oko 800 ljudi dok bi šteta bila preko četiri miliona evra.
Prema proceni MUP-a, postoji srednja verovatnoća da se ovakav događaj desi, što znači da se radi o događaju koji se može očekivati jednom u od dve do 20 godina, a rizik od ovog događaja se označava kao visok.
Curenje amonijaka u Dimitrovgradu, šestoro umrlih
Velika količine opasne robe uključujući amonijak prolazi kroz Dimitrovgrad, a kroz železničku stanicu u Dimitrovgradu se godišnje preveze preko 50.000 tona amonijaka.
– Stanje železničke infrastrukture je u takvom stanju da se često događaju iskliznuća i prevrtanja železničkih vagona,naročito u letnjem periodu kada se šine značajno deformišu zbog toplote – navodi se u ovom dokumentu.
Ako bi se na pruzi u Dimitrovgradu desilo curanje amonijaka kakvo se desilo pre par nedelja kod mesta Sopotski Han, u blizini Pirota, bilo bi ugroženo zdravlje i život oko 2.700 ljudi, koji su se nalazili u oblasti zahvaćenoj oblakom gasa.
– Od toga šestoro bi smrtno stradalo, 20 životno ugroženih, a oko 2.135 ljudi se javilo na pregled – navodi analiza MUP-a, koja štetu procenjuje na devet miliona evra.
Ocenjuje se i da postoji srednja verovatnoća da se ovakav događaj desi što znači da se radi o događaju koji je moguć jednom u od dve do 20 godina a rizik od akcidenta se označava kao veoma visok.
Tečni naftni gas kroz grad, pored dečijeg igrališta
Godinama unazad građani Smedereva i aktivisti upozoravaju da se opasne materije prevoze prugom koja ide kroz sam grad pored dečijih igrališta.
Ovom prugom prevezu se tone i tone tečnog naftnog gasa čije se skladiše, jedno od najvećih u Evropi, nalazi upravo u Smederevu.
Procena rizika koju je uradio MUP Smederevo pokazuju da ako bi došlo do curenja gasa iz cisterne, koji bi usled trenja šine mogao da se zapali i da izazove eksploziju, odigrala bi se užasna nesreća.
U ovakvoj nesreći moglo bi da pogine deset ljudi dok bi još 70 zadobilo povrede, uključujući i povrede opasne po život. Šteta nastala ovom prilikom meri se sa preko pet miliona evra odnosno oko osam odsto celog budžeta grada Smedereva.
Dokument MUP-a procenjuje da je verovatnoća da se ovakav događaj desi mala odnosno radi se o događaju koji se može očekivati jednom u od 20 do 100 godina.
Aktivisti iz Smedereva najavili su, nakon nesreće koja se desila kod Pirota, da se pruga kojom se prevozi opasan gas pod hitno mora izmestiti iz centra Smedereva.
Oni su dali rok nadležnima do proleća, a ako do tada se ništa ne uradi, kazali su da će sami ukloniti prugu.
Hemijski udes – potapanje barže i izlivanje nafte u Dunav
Dokument MUP-a procenjivao je i druge neželjene događaje uključujući i izlivanje nafte.
Kako se navodi, u Srbiji postoji veliki broj NIS-ovih kompleksa a prilikom transporta i pretakanja nafte postoji velika mogućnost njenog isticanja.
Iz tih razloga MUP je razmatrao scenario u kome bi došlo do izlivanja nafte. Takođe je razmatrana i mogućnost da dođe do potapanja barže za prevoz nafte.
Kako je procenjeno, verovatnoća da se ovakav događaj desi je mala, odnosno radi se o događaju koji može da se desi jednom u od 20 do 100 godina.
U pogledu efekata ovakav događaj prouzrokovao bi zagađenje Dunava, posledice po vodenu životnu sredinu, sa mogućim prekograničnim efektima. Stanovništvo bi bilo indirektno ugroženo, prekidom vodosnabdevanja usled zagađenja izvorišta vodosnabdevanja, a broj ugroženih lica direktno bi zavisio od reakcije službi.
Šteta bi u ovom slučaju bila preko 46 miliona evra
– Vidi se da postoji visok nivo rizika od hemijskog udesa sa efektima zagađenja vodotoka na kompleksu u Novom Sadu, operatera „NIS“ a.d. Novi Sad – udes barže sa sirovom naftom na pristanu (kanal Dunav-Tisa-Dunav) – ističe MUP.
Tempirana bomba ispod centra Beograda
Nesreća kod Pirota ponovo je skrenula pažnju javnosti i na Vračarski tunel kroz koji se prevoze opasne materije. Zbog izgradnje Beograda na vodi, opasne materije sada se prevoze podzemnom železnicom koja spaja stanice Pančevački most, Vukov spomenik i Karađorđev park.
Kako je za N1 kazao Dušan Blagojević, licencirani konsultant za procene rizika od katastrofa kod tehničko-tehnoloških nesreća, kroz Vračarski tunel prevozi se cela hemijska i petrohemijska industrija iz Pančeva, uključujući benzin, dizel, tečni naftni gas, fosforna, sumporna kiselina, amonijak, hlor.
On je objasnio da do udesa sa toksičnim materijama kao što su amonijak ili hlor može doći i usled pucanja ventila ili neispravnosti same cisterne nevezano od stanja pruge i u tom slučaju u krugu od dva kilometara od stanice bi se stvarale smrtonosne koncentracije.
Istovremeno, najveća opasnost preti od tečnog naftnog gasa koji je zapaljiv, eksplozivan i koji se najviše prevozi. Tu su još hlor i amonijak koji su inhalaciono toksični.
Prema Blagojevićevim rečima od njih ne možete da se pobegne, niti da adekvatno reaguje.
Kako navodi, Vračarski tunel nema prinudnu ventilaciju.
Primera radi, ako bi pukla cisterna sa gasom, onda bi se sve izlilo kod Vukovog spomenika. U pitanju su smrtne koncentracije, a iznad Vračarskg tunela živi veliki broj ljudi.
„Najgora opcija je ako iskoči cisterna sa amonijakom i ništa se ne desi. Ona ne može da se izvadi, ili pomeri, ne može da joj se priđe, nema opreme kojom bi mogli da je vratite na mesto u tunelu ili da je izgurate napolje jer će da vam eksplodira od varničenja koje su dešava. Ostaje vam da bukvalno zatvorite Beograd i da čekate. Ili da pukne ili da iscuri. Ako ne pukne ljudi moraju da se rasele. Nema načina da se reagujete u slučaju udesa. Bilo da je amonijak kao toksični glas, bilo da je kiselina. Nema kanala za odvod toksičnih materija. To bi se otišlo u vodene tokove. Bilo da je LNG koji može da izazove eksploziju i uruši “pola Beograda“, rekao je Blagojević.
BIRN je ranije pisao o prevozu opasnih materija kroz Vračarski tunel navodeći da su inspekcije MUP-a tokom svakog od dostavljenih pregleda – 2014, 2018. i 2021. godine – uočili brojne nepravilnosti u protivpožarnoj zaštiti Vračarskog tunela.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
