Ludaško jezero, foto: Natalija Jakovljević/DanasIako rashlađivanje u bazenima ili obližnjim jezerima za mnoge građane predstavlja spas od letnjih vrućina, stručnjaci savetuju oprez, budući da kupanje u ovim vodama može imati i određene rizike po zdravlje, zbog čega je vrlo važno znati kako se ponašati pre, tokom i nakon kupanja.
Kako za Danas objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje Subotica, na bazen niko ne bi trebalo da ide bez svojih papuča, peškira i eventualno sapuna, dok je tuširanje pre ulaska u vodu obavezno.
“Bazenska voda je dobra, radi se dezinfekcija, ali količina tih hemikalija je ograničena. Ako se pređu granice, nastaje iritacija očiju i gornjih disajnih puteva, tako da oni koji brinu o kvalitetu vode ne mogu da pređu maksimum sa tim sredstvima, a svako ko uđe, ako nije istuširan i nema papuče, svojim telom unosi prljavštinu i što je više kupača, voda je prljavija. Dakle, od nas zavisi. Može biti veliki broj kupača, ali ako se ponašamo kako treba, to neće uticati na kvalitet vode”, objašnjava dr Bohucki.
Kada smo već u bazenu, naš sagovornik naglašava da je veoma važno voditi računa o tome da se što manje raspršuje voda, jer tako vrlo lako može doći do gutanja te vode.
“Ma koliko bili dobri plivači, samo skakanje, prskanje, igranje i aktivnosti u vodi stvaraju aerosol. Lebde i kapljice uleću mehanički, mi to gutamo, a sa svakom količinom vode koja uđe u organizam, ulaze i mikroorganizmi, pre svega virusi, ali i bakterije. Zbog toga je važno i da se, kada izađemo iz vode, obavezno istuširamo, jer ako se sušimo prirodnim putem, ti mikroorganizmi ostaju na koži”, ističe dr Bohucki.
Poređenja radi, epidemiolog navodi kao primer Sjedinjene Američke Države u kojima se roditeljima daje obaveštenje da od najranijeg uzrasta nauče decu da ne obavljaju fiziološke potrebe u bazenskoj vodi, dok se kod nas još uvek dešava da to rade nesavesni građani.
“Dakle, bazen je mesto gde od toga kakvi smo, kakve navike imamo i šta smo poneli iz kuće, nosimo i u bazen”, naglašava naš sagovornik.
Kada je reč o jezerima, dr Bohucki kaže da je kupanje u ovim vodama opasnije, jer tu nema dezinfekcije, a mikroorganizmi su normalna pojava.
“Počev od bakterija, jednoćelijskih parazita, možemo naći i jednoćelijske gljivice, viruse, dok noću dolaze do vode i razne životinje, pre svega glodari i tu izlučuju razne mikroorganizme, pa i patogene. Tako da je boravak u jezerskoj vodi uvek mnogo veći rizik, posebno što je manja voda. Vodena površina se više ugreje i pogoduje razmnožavanju mikroorganizama, a dodatni problem sa jezerima je i da po pravilu to nisu uređena kupališta i nema tuševa, pa bi takva mesta trebalo izbegavati. Dakle, može kupanje u jezeru, ali da ima tuš da, kada izađemo iz vode, možemo da se istuširamo”, kaže dr Bohucki.
On podvlači i da na kupanje, bilo u bazenu ili u jezeru, nikako ne bi trebalo ići ako nismo zdravi.
“Pre svega mislim ako imamo neke povrede. Povrede mogu biti česte, jer je letnji period pa idemo bosonogi, u papučama, sandalama i dobijemo žuljeve, a na ovim mestima prodiru mikroorganizmi i mogu da nastanu lokalne infekcije, ali i mnogo veće”, dodaje dr Bohucki.
Kliničke slike koje mogu da se ispolje, epidemiolog kaže da su vrlo slične kako kod kupanja u bazenima, tako i kod kupanja u jezerima.
“Gutanjem kapljica ulaze mikroorganizmi i kad im prođe inkubacija, može da nastane mučnina, povraćanje, proliv, povišena temperatura, što znači da je došlo do kliničke slike od strane gastrointestinalnih organa. Potom konjuktivitis, odnosno zapaljenje sluznice očiju ako dođe u kontakt sa vodom, kao i zapaljenje spoljašnjeg ušnog kanala, kad nastaje bolnost u predelu uha koja može biti vrlo izražena. Zanimljivo je da nastaju i dermatitisi, ako se ne istuširamo i sačekamo da se voda osuši prirodnim putem. Tako je mikroorganizam duže prisutan i može da nastane crvenilo, mogu da nastanu i najrazličitije kožne promene, čak i gnojne i to ne ograničene, nego difuzno, po telu, u zavisnosti od toga koji mikroorganizam je ostao na koži, odnosno iskoristio to stanje što se nismo istuširali”, kaže dr Bohucki.
Ipak, najveću pažnju treba obratiti na virusne meningitise, ističe naš sagovornik.
“Virusni meningitisi imaju sezonski karakter i oni se najčešće javljaju u letnjem periodu i vezuju se za kupanja. Kada dođe neki mikroorganizam, pre svega virus, on može da dovede čak i do zapaljenja moždanih omotača, odnosno ovojnica. Nastaje jaka i intenzivna glavobolja, ukočenost vrata tako da ga jedva pomeramo, povišena temperatura i mučnina, povraćanje. Nakon povraćanja nije nam lakše. Kod svih gastrointestinalnih bolesti, kada povratimo, bude nam bar lakše neko vreme, a ovde ne. Ne prolazi mučnina i ako nešto ovako primetimo, kao i da nam svetlost jako smeta, potrebno je odmah javiti se lekaru, jer to je klinička slika meningitisa”, ističe dr Bohucki.
Izbegavati vode sa zelenom skramom
Posebno je važno da ne ulazimo u stajaću vodu koja ima zelenu skramu, dodaje epidemiolog, odnosno modro zelene alge koje se umnožavaju ako imaju odgovarajuću temperaturu i hemijski sastav vode.
“To neko zove žabokrečina, odnosno zelena skrama na površini. Ti mikroorganizmi ispuštaju toksine i štete ljudima, tako da u tu vodu ne ulazimo. Često mislimo da je to normalno i jeste da se u letnjem periodu javlja na stajaćim vodama, ali takve vode treba izbegavati, škode i životinjama”, poručuje dr Nebojša Bohucki.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
