Novi Pazar, foto: Senad ŽupljaninOd uvođenja celokupne nastave na bosanskom jeziku, ove školske godine, navršilo se deset godina.
Nastava je zastupljena u predškolskim i osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici i u Brodarevu, opština Prijepolje, gde je bošnjačko stanovništvo većinsko.
Skoro pola decenije, bošnjački intelektualci imaju ozbiljne primedbe na nastavne programe i ukazju na stagniranje procesa obrazovanja na bosnaskom jeziku.
Sve češće su tvrdnje, na osnovu podataka iz škola, da se smanjuje broj đaka koji se obrazuju na tom jeziku. Iz Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV), koje je nadležno za tu oblast,tek, nedavno, „stidljvo“ su počeli da potvrđuju priče.
Esad Džudžo, bivši predsednik BNV i najzaslužniji za uvođenje bosanskog jezika u nastavu, ističe da je u školskoj 2018./2019.godini bilo 17.573 učenika koji su pohađali nastavu na bosanskom jeziku, ali da je naredne školske godine taj broj smanjen za blizu 12 odsto.
-Uvođenje nastave na bosanskom jeziku ocenjen je kao najbolji manjinski projekat u jugoistočnoj Evropi. Po fazama smo uvodili nastavu u razredima i sada imamo obrazovanje od prvog osnovne do četvrte godine srednje škole – kaže Džudžo i dodaje da učenici četvrte godine srednjih škola nemaju još samo Čitanku.
U tom udžbeniku sporan je termin Sandžak, ali i kojem narodu pripada književnik Meša Selimović. Za rešavanje tih sporova nadležan je Nacionalni prosvetni savet (NPS).
Teo Taraniš, programski koordinator nevladine organizacije Akademska inicijativa „Forum 10“, ocenjuje da je „proces uvođenja celokupne nastave na bosanskom jeziku još, uvek, nedovršen“.
-Projni problemi, koji su bili prisutni na početku, prisutni su i danas. Na drugoj strani, unutar same zajednice, u poslednjih nekoliko godina, izostaje dijalog kako da se unapredi taj proces – ističe Taraniš.
Smatra da je opalo interesovanje javnosti za ovu temu, dok se na institucionalnom nivou, misli na BNV, beleže samo „sporadićne aktivnosti“.
-Ono što, posle deset godina, suštinski nedostaje je evaluacija modela, koja bi pokazala u kojem pravcu bi dalje trebalo da ide unapređivanje i koje probleme bi trebalo rešavati – zaključuje Taraniš, čija organizacija je, danas, organizovala debatu o bosanskom jeziku deset godina od uvođenja u nastavu.
Prema podacima Ministarstva obrazovanja, broj učenika koji se obrazuju na bosanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama, ipak, beleži mali pad.
Školske 2016./2017.godine, u 26 osnovnih škola, bila je organizovana nastava na bosanskom jeziku, koju je pohađalo 12.402 učenika ili 2,21 odsto od ukupnog broja đaaka.
Prethodne školske godine, broj škola bio je 27, a broj učenika koji su se obrazovali na bosanskom jetiku smanjen je za nešto više od hiljadu. Školske 2021./2022.godine, tom nastavom bilo je obuhvaćeno 11.241 ili 2,16 odsto od ukupnog broja učenika.
Prema uporednim podacima za četiri godine, kod srednjih škola zabeleženo je znatno povećanje broja učenika na nastavi na bosanskom jeziku.
U školskoj 2016./2017.godini, ta nastava se odvijala u dve škole i imala je 440 učenika ili 0,17 procenata od ukupnog broja učenika
Prošle školske godine, broj je povećan za devet puta i jednu školu više.U tri srednje škole nastavu na bosanskom jeziku pohađalo je 3.619 ili 2,17 odsto od ukupnog broja učenika.
Podaci iz Ministarstva obrazovanje i oni iz BNV se mnogo razlikuju.
U izveštajima bošnjačkog nacionalnog saveta, prethodnih godina, tvrdilo se da je nastavom na bosanskom jeziku obuhvaćeno oko 16 hiljada dece u 39 vaspitno-obrazovnih ustanova u Sandžaku – u 26 osnovnih i 10 srednjih škola i u 3 predškolske ustanove.
Podatke za aktuelnu školsku godinu još niko ne saopštava.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
