Populističke mere umesto rešavanja stručnih pitanja: Društvo psihologa i Pedagoško društvo Srbije kritikuju pravilnike o ocenjivanju

U zajedničkom dopisu koji su uputili Ministarstvu prosvete, predstavnici ova dva strukovna udruženja su uputili prigovor na neke od novih odredbi pravilnika o ocenjivanju, na šta su već reagovale njihove kolege okupljene u Aktivu psihologa i pedagoga zaposlenih u osnovnim i srednjim školama.

Dopis Društva psihologa i Pedagoškog društva poslat je Ministarstvu pre nego se danas o ovoj temi oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poručivši da bi doneta rešenja trebalo preispitati.

„Razumemo potrebu Ministarstva prosvete da reguliše i standardizuje procedure u slučajevima kada postoji nezadovoljstvo roditelja nekim aspektima rada škole, u konkretnom slučaju ocenom učenika. Međutim, način kao je to definisano Pravilnikom uvodi populističke mere i promoviše pomeranje fokusa sa potrebe rešavanja suštinski stručnih pitanja obrazovanja i vaspitanja na proces organizovanja kampanja roditelja“, piše u dopisu Društva psihologa Srbije i Pedagoškog društva.

Kažu da su zatečeni činjenicom da se pravilnici donose u trenutku kada je Vladi istekao mandat i ukazuju da zaposleni u obrazovanju i njihova stručna društva nisu bila o tome obaveštena, niti u prilici da iznesu svoje predloge i mišljenje.

„Posebno imamo prigovor na član pet Pravilnika o ocenjivanju u osnovnoj školi, u kojem stoji da roditelji nezadovoljni ocenom učenika imaju pravo da se većinskim brojem žale na ocenu učenika, i da procenjuju stručni rad nastavnika i stručni rad stručnih saradnika, psihologa i pedagoga. Pitanje je kako smo od ocene za postignuće učenika stigli do roditelja koji procenjuju realizaciju zadataka psihologa i pedagoga propisanih Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV)“, navodi se u obraćanju prosvetnoj vlasti.

Navode i da stručni rad psihologa i pedagoga nije sadržaj za pravilnik o ocenjivanju.

„Smatramo da nadzor nad radom svih zaposlenih u školi treba da postoji, ali ne može biti propisan u Pravilniku o ocenjivanju učenika i ne na način na koji je to sada predviđeno, naročito u vezi sa radom stručnih saradnika. Roditelj može da uloži prigovor na neko ponašanje psihologa ili pedagoga, ali pitanja stručnosti rada stručnih saradnika ne mogu biti u nadležnosti ni roditelja ni drugih aktera u školi nego stručnih organa van škole“, ističe se u dopisu.

U prilog tome predstavnici pomenutih strukovnih udruženja navode da roditelji nisu upoznati sa tim šta sve čini stručne zadatke psihologa i pedagoga, niti su kompetentni i nadležni za procenu njihovog stručnog rada.

Takođe, zadaci koji su propisani ZOSOV-om za stručne saradnike, ne moraju da se ostvaruju u neposrednom radu sa učenicima i roditeljima.

“’Jedinica“ rada stručnog saradnika nije odeljenje: stručni saradnik se ne mora naći u situaciji da neposredno radi sa odeljenjem ili sa roditeljima jednog odeljenja u celini, kao što ne mora biti angažovan u neposrednom radu sa svakim učenikom škole tako da i sa tim u vezi, osim što nisu stručni, roditelji jednog odeljenja ne mogu biti ni merodavni procenjivači ostvarivanja zadataka od strane stručnog saradnika.

Sporan je i način na koji se operacionalizuje nadzor nad radom psihologa i pedagoga.

„Prema Pravilniku, direktor i sekretar odlučuju o prijavi roditelja što predstavlja u suštini nestručnu procenu stručnog rada psihologa i pedagoga. Smatramo da nadzor nad radom svih zaposlenih u školi, pa i stručnih saradnika, treba da postoji, ali on ne može biti propisan u Pravilniku o ocenjivanju učenika i ne na način gde se promoviše nestručna/amaterska procena većine roditelja jednog odeljenja. Stručni rad psihologa odnosno pedagoga može da procenjuje samo psiholog odnosno pedagog, a povredu radne obaveze psihologa i pedagoga procenjuje direktor, kao što procenjuje i rad svih zaposlenih u školi. Stručnost psihologa odnosno pedagoga, kao što smo istakli, procenjuju drugi organi, a ne škola“, istaknuto je u dopisu.

Smatraju da nije dobro rešenje da se traži od stručnih saradnika, psihologa i pedagoga, koji rade u istoj školi da se međusobno procenjuju posebno uzimajući u obzir da je neophodno da u svojim poslovima najuže sarađuju.

„Takav zahtev smatramo neprofesionalnim i nekolegijalnim. Ako bi se međusobno procenjivali, teško bi se očuvala i objekivnost, a i dobri međuljudski odnosi“, ukazuje se u dopisu.

Predstavnici dva društva imaju još primedbi na pravilnike o ocenjivanju učenika u osnovnim i srednjim školama.

„Do kada treba ponavljati pismene provere znanja? Pravilnikom u srednjim školama predviđeno je da se drži dopunska nastava učenicima koji su izostali više od 15 dana. Nije definasano kakve mere preduzeti kada učenik ne dolazi ni na dopunsku nastavu. Ko treba da piše plan ocenjivanja po dolasku učenika u školu. Šta ako učenik ponovo izostaje“, neka su od pitanja koja postavljaju predsatavnici Društva psihologa i Pedagoškog društva, koji su zatražili da se uključe u diskusiju o svim spornim pitanjima.

Ministarstvo prosvete spremno da pruži podršku i savete

Na sajtu Društva psihologa Srbije objavljen je i odgovor Ministarstva prosvete, u kojem se navodi da je ministar prosvete, kao član Vlade koja obavlja dužnosti u tehničkom mandatu, doneo pravilnike u cilju nesmetanog funkcionisanja poslova obrazovanja, kako je i propisano Zakonom o Vladi.

U postupku donošenja pravilnika, tvrdi Ministarstvo, ostvarena je saradnja sa predstavnicima škola, zajednica škola i reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika, koji su dostavili svoje predloge.

„Ukoliko se suočavate sa određenim izazovima u komunikaciji sa roditeljima ili imate bilo kakve nedoumice u vezi sa pritužbama, stojimo vam na raspolaganju za podršku i savete. Važno je da zajedno radimo na stvaranju pozitivne i podržavajuće sredine za učenike, zaposlene i roditelje. Ukoliko postoje još neke nedoumice o Pravilniku, stojimo vam na raspolaganju da na zajedničkom sastanku iste otklonimo“, poručuju iz Ministarstva.