Foto MUP SrbijeUz iskazivanje saučešća porodicama nastradalih u tragediji u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, sagovornici Danasa iz Užica ocenjuju da je takva nesreća u našoj zemlji bila nezamisliva i poručuju da je ona nastavak svega što se dešavalo u školama u poslednje vreme, na šta su nastavnici ukazivali i tražili od nadležnih da reaguju.
„Strašno je i nezamislivo što je kod nas to uopšte moguće. Nažalost, to je produžetak svega onoga što se dešavalo cele ove školske godine, tokom koje smo upozoravali da je krajnje vreme da se nešto preduzme“, kaže za Danas Branko Nikolić, profesor u Tehničkoj školi „Radoje Ljubičić“ i predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u Užicu.
Prosvetni radnici u tom gradu su među prvima u Srbiji, 4. decembra 2019. godine, organizovali protest protiv vršnjačkog nasilja u školama i nasilja nad nastavnicima, a povod je bio napad učenika na jednog njihovog kolegu i tada su tražili od nadležnih da hitno reaguju.
Isto su zahtevali i na protestu u novembru prošle godine, ali kako Nikolić objašnjava, „do danas, praktično, ništa nije preduzeto“.
„Radna grupa Ministarstva prosvete je pripremila neke predloge mera za sprečavanje svih vrsta nasilja u školama, ali to će sačekati septembar“, kazao je za Danas Nikolić.
„Međutim, samo mi u školskom sistemu znamo da se ne može čekati i da je trebalo hitno delovati. Ne tvrdim da bi neke od takvih mera mogle da spreče tragediju u školi u Beogradu, ali potrebno je da se bar nešto preduzme“.
„Desetak i duže godina“, dodaje „urušava se ceo obrazovni sistem, a nastavnicima se „izbijaju iz ruku“ pedagoške mere i postaju nemoćni“.
„S jedne strane su uticajni roditelji, a s druge – neadekvatni propisi, komplikovane i birokratske procedure, koje nas ograničavaju u radu sa decom“, poručuje naš sagovornik.
„Da je tragedija u školi u Beogradu prošla i bez žrtava, donošenje oružja u školi je, samo po sebi, strašno i predstavlja ugrožavanje bezbednosti. Sve to je posledica okruženja u kome živimo, sa medijima koji emituju rijaliti i druge programe koji u prvi plan ističu nasilje“, rekao je za Danas Nikolić.
Dr Snežana Damjanović, neuropsihijatarka iz Užica, ocenjuje da „dok god u društvu izostaju empatija i solidarnost, agresivno ponašanje biće očekivano“.
„Škola ne sme biti administrativni centar. Na školi se ne sme štedeti, a zaposleni pedagozi i psiholozi nisu školske ćate, u šta su pretvoreni, i nužno im je obezbedi vreme i dati odrešene ruke za rad sa decom“, ocenjuje naša sagovornica i ističe da „nastavnici imaju najveće probleme sa roditeljima, njihovim ambicijama i nekritičnošću“.
Ona dodaje da „svako asocijalno ponašanje dece odgovara onom što se ranije zvalo „identifikovani pacijent“.
„Takva deca su najslabija karika svog okruženja, što porodice, što šireg društvenog okruženja, i ona „pucaju“, odnosno, ne znajući kako da se nose sa pritiscima, zahtevima i ambicijama, reaguju na agresivni način“, ocenjuje za Danas dr Snežana Damjanović i poručuje da je takvoj deci neophodna stručna podrška.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Sve vesti o pucnjavi u školi u Beogradu pratite u Danasovom BLOGU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
