Foto: t.o. bečejOve godine se navršava 100 godina od gradnje dvorca „Fantast“, koga je na svom imanju i svom poljoprivrednom zemljištu podigao predratni velikoposednik Bogdan Dunđerski i deset godina od kada se vodi pravna bitka za vlasništvo nad dvorcem.
Iako se Bogdana Dunđerskog danas mnogi rado sećaju i sa ponosom govore o ovoj porodici, stanje njihove imovine daleko je od očuvane. Dvorac, koji se nagledao gostiju, slavnih i manje slavnih i u kome su snimani filmovi, nakon što je posle Drugog svetskog rata konfiskovan, neraskidivo je vezan za okolno poljoprivredno zemljište i deo je Kombinata PIK Bečej.
Fantast je trenutno prazan, zapravo poslednji korisnik, novosadska firma MK Komerc koja gazduje preduzećem PIK Bečej od 2015. godine kada ga je kupila na licitaciji za 45,5 miliona evra, izašla je iz poseda pre dve godine, a otišao je i zakupac ergele.
U Turističkoj organizaciji Bečej kažu za Danas da komunalne službe uređuju njegovo okruženje ali da više od toga ne mogu.
„Dve godine je dvorac zatvoren za posete, ne koristi se više ni ergela konja, kao što je ranijih godina bio slučaj“, kažu u TO Bečej.
Nedavno je Televizija Bečej prenela informaciju da je zabeležena pljačka, prilikom koje su odnete slike, a spominje se i pucanje cevi u samom dvorcu.
Kakva će biti dalja sudbina dvorca zavisi i od postupka pred Agencijom za restituciju, koji se otegao. U međuvremenu spominjao se lex specialis, sačinjen je čak i predlog teksta na osnovu kojeg bi imovina bila vraćena SANU, Matici srpskoj, Beogradskom univerzitetu i njihovim zadužbinama, ali nije ušao u skupštinsku proceduru.
Naime, Zadužbina Bogdana Dunđerskog i Matica srpska pre više od deset godina podneli su zahtev Agenciji za restituciju da joj se zamak, kapela i prateći objekti, kao i pripadajuće poljoprivredno zemljište, zatim i kuće Dunđerskog u Bečeju, sve što je ovaj velikoposednik zaveštao Matici Srpskoj, vrate.
Prvo su odbijeni, potom su pokrenuli upravni spor gde im je priznat pravni kontinuitet, pa su sada ponovo u fazi odlučivanja pred Agencijom za restituciju.
Kako detaljno objašnjava upravnica poslova Matice srpske Jelena Veselinov, kojoj smo se obratili, Zadužbina Bogdana Dunđerskog pod upravom Matice srpske je na osnovu čl.5 Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju podnela zahtev za restituciju imovine 18. decembra 2012. godine.
„Agencija za restituciju je 2015. godine donela prvostepeno rešenje kojim se odbija zahtev. Žalba na navedeno rešenje je blagovremeno upućena Ministarstvu finanisija kao drugostepenom organu u upravnom postupku. Ministarstvo je odbilo žalbu. Oba organa uprave odbila su zahtev sa obrazloženjem da ne postoji pravni kontinuitet zadužbine. Upravni spor je tužbom pokrenut 2016. godine i presudom Upravnog suda utvrđeno je postojanje pravnog kontinuiteta zadužbine, te je predmet ponovo vraćen na odlučivanje organima uprave. Ministarstvo finansija je poništilo svoje rešenje i prosledilo predmet na odlučivanje Agenciji za restituciju na ponovno odlučivanje 2019. godine. Agencija je u preispitivanju svog rešenja dužna da uzme u obzir presudu Upravnog suda“, objašnjava Jelena Veselinov.
Prema njenim rečima, pored dvorca Fanast nalazi se poljoprivredno zemljište prve klase površine 342 katastarska jutra i to, između ostalih nekretnina, spada u potraživanja Zadužbine Bogdana Dunđerskog.
„Matica srpska nema pravo ali ima pravni interes u ovom slučaju“, precizira naša sagovornica. A na pitanje Danasa dokle se stiglo sa postupkom restitucije dvorca Fantast u Bečeju, iz Agencije za restituciju su odgovorili da rade na predmetu.
„Zahtev za vraćanje Agencija za restituciju je odbila kao neosnovan, potom je Ministarstvo finansija kao drugostepeni organ odbilo kao neosnovanu žalbu Zadužbine Bogdana Dunđerskog, da bi Upravni sud odlučujući o tužbi navedene zadužbine poništilo rešenje Ministarstva finansija. Upravni sud je u svojoj odluci naveo između ostalog da u konkretnom slučaju postoji pravni kontinuitet između podnosioca zahteva za vraćanje imovine i zadužbine kojoj je imovina oduzeta. Saglasno pravnom shvatanju Upravnog suda, Agencija je nastavila dalji rad u cilju okončanja postupka restitucije i vraćanja oduzete imovine“, kaže dirkeotrka Područne jedinice Novi Sad – Agencije za restituciju Jasna Selaković.
Na pitanje ko sada brine o imovini Dunđerskog i o samom dvorcu, u Agenciji kažu da „nisu nadležni“.
„O tome ko sada brine o imovini dvorca, Agencija nema saznanja jer navedeno nije u njenoj nadležnosti“, odgovorila je Jasna Selaković, direktorka Područne jedinice Novi Sad.
S druge stranke, u Matici srpskoj kažu da se zna ko brine i da je sačinjen ugovor između Direkcije za imovinu i opštine Bečej.
„Briga o zadužbinskoj imovini koja je u javnoj svojini nadležnost je Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije koja je dala saglasnost juna 2021. godine da to čini Opština Bečej. O raspolaganju imovinom zadužbine u budućnosti oglasiće se Upravni odbor Zadužbine Bogdana Dunđerskog i Upravni odbor Matice srpske ukoliko, odnosno kada, imovina bude vraćena“, kažu u Matici srpskoj.
Testament Dunđerskog
U Agenciji za retsituciju su nam potvrdili da je Zadužbina Bogdana Dunđerskog pod upravom i rukovođenjem Matice Srpske zatražila je da im se oduzeta imovina vrati, između ostalog i zbog postojanja testamenta Bogdana Dunđerskog sačinjenog u Starom Bečeju 1940-te godine, koji je u svom testamentu naveo da svu svoju imovinu ostavlja Matici srpskoj u Novom Sadu kao univerzalnom nasledniku sa izričitom željom i naredbom da se iz tog imetka osnuje za sva vremena zadužbina koja će nositi njegovo ime i to „Zadužbina Bogdana Dunđerskog, bivšeg veleposednika starobečejskog i srbobranskog“. Nakon sprovedene ostavinske rasprave iz pokojnog Bogdana Dunđerskog, 1944-te godine, utvrđeno je da se kao univerzalni naslednik imovine pokojnog Bogdana Dunđerskog proglašava Zadužbina Bogdana Dunđerskog pod upravom i rukovođenjem Matice Srpske.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
