"Predsednički ponos": Otvoreno pismo predsedniku Republike Srbije 1Dragica Stanojlović Foto: Privatna arhiva

Rekoste, predsedniče, da ste ponosni na sve što te učinili za deset godina od kada ste uspeli da postanete najvažnija ličnost u Srbiji.

treba da ste ponosni. Uspeli ste da svoje snove pretočite u sopstvenu javu.

Vaša java je prosperitetna, sve je u usponu, Vi ste svemoćan i svemoguć.

Slave Vas kao božanstvo. Sve Vaše želje se ostvaruju, Vi ste jedini koji odlučuje i čije odluke su zakon.

Pošlo Vam je za rukom da bez upotrebe vojne sile okupirate državu i prisvojite je za sebe.

Sve je Vaše, zemlja, voda, vazduh, prošlost, sadašnjost i, verujete, budućnost. Prisvojili ste pravdu i istinu.

Vaša istina ne zahteva činjenice i dokaze. Vi je promovišete i proglašavate a Vaši satrapi je prenose i implementiraju.

Vi ste proglasili da Vaš štićenik, Babić, nije bio za volanom automobila koji je usmrtio Staniku Gligorijević na naplatnoj rampi u Doljevcu jer ste videli snimak nesreće.

Samo ste Vi videli, i to je bilo dovoljno da Vaše sudije odluče da je to istina.

Mnogo je takvih „istina“ koje ste kreirali i koje su sporadično bile osporavane i potkrepljene činjenicama i dokazima.

Svakako da ste ponosni na uspešnu masovnu hipnozu koju ste primenili nad velikim brojem građana, koji su zbog svog specifičnog mentalnog sklopa, poverovali Vašim lažima, spinovima i manipulacijama.

Oni Vam veruju jer ne poseduju kritičko mišljenje i realnost testiraju bez logičnih premisa.

Njih ste upotrebili i zloupotrebili jer je Vaša hipertrofisana narcisoidnost bedem koji Vam zaklanja vidik prema drugima i drugačijima.

Jedino što Vam je bilo i što Vam je važno to ste Vi sami. Ostali Vam služe da stignete do tih projektovanih visina.

Odatle ne vidite da je takozvana država, bedni konglomerat u kome žive nesrećni, nesređeni i izgubljeni ljudi, koji više ne razumeju šta im se događa.

U mučnom batrganju da se održe u velikim socijalnim burama, koje ste stvarali, prestali su da veruju sebi, sopstvenoj realnosti i potrebama.

Ostali ste im Vi, kao vodič iz bespuća i slamka spasa. To ste želeli i u tome uspeli. Valjda ste zbog toga ponosni.

Osećanje ponosa, verovatno, rađa i spoznaja da ste uspeli da sačinite društveno ustrojstvo koje se protivi principima istorije i sociologije.

Vaša takozvana država je koncipirana po ugledu na srednjovekovnu orijentalnu despotiju i mafijašku organizaciju.

Vi ste istovremeno sultan i mafijaški bos, i to Vas ispunjava osećanjem nadmoći u odnosu na Vaše prijatelje, apsolutiste i despote.

Moguć izvor ponosa predstavlja i Vaša „sposobnost“ da funkcionišete u paralelnoj realnosti.

U onoj koju ste Vi kreirali su visoke plate, zadovoljni i srećni građani, autoputevi, pruge, novi gradovi, nove bolnice, škole i sve drugo, novo i neviđeno pre Vas.

Onu drugu realnost u kojoj je mnogo patnje, bola, nepravde i neslobode, ne priznajete.

Ona za Vas ne postoji, kreirali su je Vaši neprijatelji, zavidni na Vaše uspehe i nadljudske sposobnosti.

Tragično je , predsednike, za sve nas a i za Vas, što verujete u virtuelne konstrukcije u kojima živite. Mnogi od nas Vam ne veruju i znaju da ste nas uništili.

Ponos je lično osećanje, dala koja ga prate su vidljiva i opipljiva. Vaša dela, odnosno, nedela su nas izbacila iz civilizacije kojoj smo pripadali.

Ako Vam je to bio cilj onda ste uspeli i ponos koji osećate je opravdan.

Autorka je lekarka iz Vršca

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.