Rada Đurić: Sad kad me nema na RTS, građani me pitaju gde sam jer „nema ko da postavi pitanje“

Podsećajući da je nekada bila autorka Beogradske hronike na Radioteleviziji Srbije (RTS), ona je rekla da je ljudi i dalje doživljaju kao nekog ko dolazi sa RTS i da je se sećaju kao novinarke koja postavlja pitanja.

U serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije, Đurić je istakla da je u očima običnih ljudi bila „heroj koji sme da postavi pitanje“, dok je sada, kada je nema na RTS, pitaju gde je, jer „nema ko da postavi pitanje“.

Ukazujući da je RTS decenijama pokušavao da bude javni servis, ona je rekla da je za nju „velika tuga i profesionalni poraz“ što od 2000. godine „nismo uspeli da napravimo jedan pošten javni servis“.

„Kada imate javni servis, onda ćete imati red i u ostalim televizijama i medijskom prostoru“, uverena je Đurić.

Prema njenom mišljenju, da je javni servis ono što bi trebalo da bude, onda bi i N1, Pink, Hepi, Prva „tačno znali“ šta im je posao.

Kako je predočila, trenutna vlast se „dosetila“ da je dobro ignorisati probleme, ljude koji drugačije misle i novinare koji umeju da postave pitanja.

U dobu brzih informacija i smenjivanja vesti, računa se na to da ljudi svaku stvar brzo zaboravljaju, ocenila je Đurić i, kao primer, pomenula akcident u Pirotu kada se krajem prošle godine iz železničkog vagona izlio amonijak.

Informacije su „organizovane“ tako da u ljudima bude najniže strasti, pa je „sve postalo normalno“, dok se u novinarstvu, kako je konstatovala, izjednačavaju oni koji donose ozbiljne vesti i oni koji donose vesti o tome „ko je šta jeo“.

Đurić smatra da priča o medijskoj sceni u Srbiji počinje tako što su građani, zajedno sa ljudima koje su birali, već godinama zaglavljeni u perfektu, imeperfektu i pluskvamprerfektu, „a tako je jednostavno biti u budućnosti“.

Govoreći o načinu na koji se političari obraćaju javnosti, ona je upozorila da se u Skupštini, bez posledica, govori jezikom kojim se ne govori ni u kafani, što postaje i jezik u školama, fakultetima na pijaci i u gradskom prevozu.

Ako se takav jezik dodatno neguje, stvara se društvo koje „pati“, precizirala je Đurić i naglasila da u Srbiji posebno pate oni koji ne mogu da se snađu „u prostoti, neobrazovanosti i nedostatku domaćeg vaspitanja“.

Komentarišući napade političara na novinare i medije, Đurić je zaključila da je njihov cilj da svaki novinar počne da se preispituje „šta mu sve to treba“ i da počne da razmišlja da se „uvali negde i uzme neku kintu“, umesto da „guli 30 godina u javnom interesu“.