Osnovna škola "Sonja Marinković" u Subotici, foto: J. Patarčić/DanasU objektu koji se nalazi odmah pored Osnovne škole “Sonja Marinković” u Subotici uskoro bi mogla da se otvori sportska kladionica, jer je jedan od lokala zakupila kompanija “Balkan bet”. Time bi ova škola u svom neposrednom okruženju dobila i desetu kladionicu, budući da ih toliko ima u okolnim ulicama.
Objekat na sprat koji se nalazi na uglu ulica Nade Dimić i Lovre Bračuljevića, odmah pored škole, nedavno je izgrađen i njegovi lokali se izdaju u zakup.
Sudeći po nalepnicama kojima su izlepljena stakla lokala u dnu objekta, jedan je zakupila kompanija “Balkan bet” koja trenutno uređuje prostor.
Na ovu pojavu odmah je reagovao direktor Osnovne škole “Sonja Marinković” Pajica Bašić, koji kaže za Danas da je o ovom problemu obavestio Gradsku upravu i zatražio objašnjenje.
“Ne znam ni ko su, ni šta su, ni ko im je dozvolio, a ono što je moj prvi korak bio da kontaktiram Gradsku upravu i da ih obavestim o svemu tome i rekli su da ću u narednim danima dobiti neko obaveštenje”, kaže Pajica Bašić.
On dodaje da na osnovu onoga što se može iščitati sa reklama kojima su izlepljena stakla nije moguće precizno utvrditi šta će tačno biti otvoreno u tom lokalu, ali da se nada da to neće biti kladionica.
“Zakon je jasan i da, ako je kladionica u pitanju, ne može biti blizu škole. Ali ne znam šta je njihova osnovna delatnost. Video sam ono što je oblepljeno na staklu i na izlazima i ja još uvek ne znam čime se oni zaista bave. Kontaktirao sam Gradsku upravu i čekam da vidim šta će oni reći po tom pitanju”, dodaje Pajica Bašić.
Na zvaničnom sajtu kompanije “Balkan bet” navodi se da u okviru osnovne delatnosti “poseduje sopstvenu produkciju i ponudu dobrih kvota za klađenje na sportske događaje – sa više od 14.000 kvota na više od 500 događaja dnevno”.
“Pored toga, u svakom trenutku je u ponudi i više od 350 standardnih igara na fudbalske utakmice i više od 400 specijalnih igara na ostale sportove. Osim klađenja, nudimo i igru na slot mašinama”, navodi se, između ostalog, na sajtu kompanije u odeljku “O nama”.
Kada je u pitanju Zakon o igrama na sreću, nedvosmisleno je propisano da udaljenost automat klubova i kladionica od zgrada obrazovnih ustanova, dakle osnovnih i srednjih škola, ne može biti manja od 200 metara (član 67 i član 82).
Pod ovom udaljenošču smatra se najkraći bezbedni pešački put od najbliže ivice škola do ulaza u objekat u kojem se priređuju igre na sreću, što u ovom slučaju nije obezbeđeno.
Ipak, škola poseduje još jedan ulaz iz ulice Jo Lajoša, čime bi zakonom propisana udaljenost bila ispoštovana. Međutim, i u ovoj ulici, na zakonom propisanoj udaljenosti nalazi se još jedna sportska kladionica.
Najdrastičnije je u paralelnoj, ulici Blaška Rajića, gde većinu lokala u prizemlju zgrada zakupljuju sportske kladionice. Tako se na dužini od 300 do 400 metara nalazi čak osam sportskih kladionica i jedan slot klub, zbog čega je ova ulica dobila i kolokvijalni naziv “mali Las Vegas”.
To posebno dolazi do izražaja u večernjim časovima, kada zasijaju svetleće reklame na ovim lokalima koje upotpunjuju takav utisak.
Sve navedene ulice nalaze se u naselju Prozivka, koja je ujedno i jedna od najgušće naseljenih mesnih zajednica, te ne iznenađuje potez kompanija da baš na ovom mestu otvore svoje sportske kladionice i slot klubove.
Kako objašnjava dr Branislav Filipović, profesor sociološke i filozofske grupe predmeta na Visokoj školi strukovnih studija u Subotici, postoji nekoliko objašnjenja ovog fenomena, od kojih je njemu najbliža pretpostavka da se radi o znakovnosti urušene ekonomije, ali ne samo lokalne zajednice, nego i cele zemlje.
“S obzirom da se radi o finansijskom poslovanju koje ne proizvodi, niti donosi nove ili bilo kakve vrednosti, a koje privlači sve veći broj mladih ljudi, možemo govoriti i o dekonstrukciji aktuelne ekonomske politike. Nasuprot konkretnim merama i strateškim potezima koje u cilju afirmacije javnog dobra u novije vreme realizuju predstavnici privatnog IT sektora u Subotici, političke elite nisu u dovoljnoj meri pokrenule mehanizme podsticanja održive, inovativne i kreativne ekonomije. Suočeni sa besparicom ili nedostatkom bilo kakve poslovne perspektive, ljudi se okreću mogućnosti relativno lake i brze zarade koja, na duže staze, odlaže samorealizaciju kreativnog potencijala subjekta”, objašnjava dr Branislav Filipović.
On dodaje da odlazak u sportske kladionice predstavlja ritual jednog načina života koji obeležava naše savremeno društvo, a u pitanju je kultura siromaštva, pod kojom se ne podrazumeva samo materijalna.
“Pojačano prisustvo sportskih kladionica u relativno gustim urbanim sredinama ne utiče pozitivno na kvalitet života, jer je reč o funkcionisanju jedne ‘običajnosti privida’. Umesto aktivne participacije u sportskim praksama, ljudi se okreću medijskoj reprezentaciji sporta. Umesto aktivnog doprinosa samoregulacije vlastitog poslovnog života, ljudi se okreću ‘instant’ rešenjima koja, ipak, ne mogu da ispune životna očekivanja, želje i motive. Iako se sportske kladionice ogledaju u privrženosti kompetitivnoj logici savremenog sporta u kojem je rezultat jedino dostignuće, one na neočekivan način generišu zapravo jednu vrstu građanske pasivnosti, predstavljajući antipod slobodnoj preduzetničkoj inicijativi na kojoj počiva privreda”, zaključuje dr Branislav Filipović.
Potrebna briga o gradu
Pojava da se višespratni objekti, odnosno najamne palate i kuće, grade tako da u prizemlju imaju lokale koji mogu da se zakupljuju seže od kraja 18. veka i bila je povezana sa nastankom društvenih slojeva kojima je ovaj način stanovanja bio namenjen, objašnjava za Danas dr Viktorija Aladžić, vanredna profesorka Građevinskog fakulteta u Subotici.
“Veličina i izgled stanova zavisila je od bogatstva i ugleda stanara. Da bi se kapital uložen u zgrade još bolje oplodio u prizemljima ovih palata i kuća neretko su građeni lokali namenjeni za iznajmljivanje”, objašnjava dr Aladžić.
Kada je reč o tome ko zakupljuje i kako uređuje lokale u prizemljima zgrada, naša sagovornica ističe da postoje dva aspekta, od kojih je jedan sociološki.
“Čim u nekom društvu raste broj kockarnica društvo je u velikom problemu i materijalno i duhovno siromaštvo je u porastu. Drugi aspekt je estetski. Osamdesetih godina dvadesetog veka kada se uređivao centar grada, u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture su se izdavali uslovi za postavljanje reklama na fasadama kuća koje se nalaze u zaštićenim zonama i koje su kulturna dobra. Tada nije bilo dozvoljeno stavljati napadne, drečave, neprimerene reklame”, kaže dr Viktorija Aladžić.
Ona dodaje da je u 19. veku o izgledu fasada i grada brinuo Odbor za ulepšavanje grada, a da je izgradnja funkcionisala na način da je svakom dogradnjom, novogradnjom ili intervencijom grad bio funkcionalniji i lepši.
“O izgledu, uređenju i čistoći grada treba i danas da brine odgovarajuća institucija koja neće dozvoliti da svako radi šta mu padne na pamet kao što je to danas slučaj”, poručuje dr Viktorija Aladžić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
