Zlatiborska žičara/ Foto: Nenad Kovačević Za dve godine od puštanja u rad, zlatiborska panoramska žičara Gold gondola, čiju gradnju su osporavali predstavinci državne vlasti i kasnije je naprasno podržali, prevezla je više od 470.000 putnika, a u prvoj godini rada je isplatila novac koji je u tu investiciju uložila Opština Čajetina.
Gradnju najduže jednoužne žičare na svetu, koja ide trasom od 8.950 metara od centra Zlatibora do vrh Tornika i ima međustanicu kod Ribničkog jezera, finansirala je Opština Čajetina sa 13,5 miliona evra.
Od tog iznosa, Čajetina se zadužila kreditom od 7,6 miliona evra, a ostatak je obezbeđen iz lokalnog budžeta.
Osim prestižnije nagrade „Turistički cvet“, koju dodeljuje TO Srbije i drugih priznanja, zlatiborska žičara pleni pažnju mnogih turista iz Srbije i regiona, ali i organizovanih grupa gostiju iz udaljenih krajeva sveta, poput Indije, Pakistana, Kine, Egipta, Malte i ostalih zemalja.
U vožnji su uživali ruski državni fnkcioneri i diplomate drugih država, a ekipa TV kanala Nacionalna geografija je snimila film o njenoj zahtevnoj gradnji.
Opravdana ulaganja
Najveća investicija u istoriji Čajetine, i pored brojnijh prepreka u njenoj realizaciji, kako navode u lokalnoj vlasti, opravdala je očekivanja Čajetinaca i Zlatiboraca, ali i mnogobrojnih turista.
„Kada smo realizovali višedecenijsku ideju naših predaka o panoramskoj žičari na Zlatiboru, nismo slutili da će stvarno biti zlatna, kako joj ime govori. Posle dve godine rada, potvrdilo se da je i više nego opravdala svoje postojanje, ne samo za lokalnu samoupravu i naša javna preduzeća, već i građane Čajetine, investitore i brojne turiste koji dolaze na Zlatibor“, ocenio je Milan Stamatović, predsednik Opštine Čajetina.
Ulaganje u žičaru je bilo predviđeno da se vrati za nekoliko godina, a isplatilo se već u prvoj godini njenog rada.
„Vratili smo celokupan kredit posle prve godine njenog rada i platili sve obaveze isporučiocu opreme, tako da nam je sadašnji prihod čista zarada, koju ulažemo u dodatne sadržaje“, istakao je Stamatović.
Takav uspeh, dodaje, obavezuje da se osmisle novi prateći programi.
„Mora se“, kaže, „završiti objekat upravne zgrade i garažni prostor na toj lokaciji, a na međustanici kod Ribničkog jezera osmisliće se dodatni sadržaji, poput golf terena i programa na vodi“, navodi on.
„Uskoro ćemo početi radove na drugom kraku žičare od međustanice kod Ribničkog jezera do vrha Čigota. Time ćemo u potpunosti zaokružiti takvu atraktivnu ponudu, nakon čega će se videti pravi efekti ovakvih projekata“, najavio je Stamatović.
Održivi razvoj
Navodeći da „Zlatibor pre i posle panoramske žičare nije isti“, Bojana Božanić, dorektorka JP Gold gondola, kaže da se uskoro očekuje i 500.000-ti putnik koga, kako je najavila, očekuje zanimljiva nagrada.
Ona je objasnila je da se novi sadržaji planiraju uz poštovanje standarda o zaštiti prirode i održivog razvoja.
„Uz dodatne turističke sadržaje na međustanici, na samom Ribničkom jezeru, planiramo izgradnju ekološkog parka, koji će biti u funkciji na leto ove godine“.
„Osvetlićemo trasu žičare, izgraditi solarnu elektranu, a planiramo i dodatne sadržaje od kojih smo već aktivirali ponudu uživanja u tradicionalnim zlatiborskim proizvodima u kabinama, tokom vožnje do Tornika i nazad“, navela je direktorka.
Zlatiborska žičara je, poručuje, „kao svetska turistička atrakcija, uticala na to da se otvore nova radna mesta, doprinela razvoju lokalne samouprave i privlači investitore koji ulažu u nove sadržaje duž njene trase“.
Istrorija sukoba i pomirenja
Simbolično, gradnja je počela 19. avgusta 2015. godine, polaganjem kamena temeljca i u prisustvu mnogih građana.
To je bio izraz protesta protiv tadašnje republičke vlasti, čiji čelnici su odbijali da izdaju dozovole, navodno, zbog nekompletne dokumentacije, ali je taj projekat poslužio za politički sukob naprednjaka i Milana Stamatovića, predsednika jedne od opozicinih opština u zemji i lidera Zdrave Srbije.
Dve godine kasnije, usledila je zvanična gradnja, nakon što je Ministarstvo građevinarstva izdalo dozvolu za jednu od pet faza i to za radove na Torniku.
Vremenom su se stišavali sukobi i javne optužbe čelnika Čajetine i državnih finkcionera, pa su usledile građevinske dozvole za ostale četiri faze radova.
Vrhunac „dobrih odnosa“ usledio je 14. januara 2021. godine, kada je Aleksandar Vučić, šef države i SNS, zajedno sa Stamatovićem, prisustvovao svečanom puštanju u rad zlatiborske žičare.
To je bio prvi Vučićev dolazak na Zlatibor i u Čajetinu od kada je na vlasti i označio je početak njegovog i Stamatovićevog „džentlmenskog sporazuma“ o međusobnom nenapadanju.
To pomirenje je ubrzo rezultiralo i uplatom od 120 miliona dinara koliko je Vlada Srbije, iz državne budžetske rezerve, uplatila čajetinskom budžetu, a deo tog novca je iskorišćen za vraćanje kredita kojim se ta opština zadužila za gradnju žičare.
Vožnja traje 25 minuta
Gold gondola je projektovana kao jednoužna, viseća, razdvojiva žičara, sa kružnim, jednosmernim tokom i sa zatvorenim kabinama. Njen kapacitet je 800 putnika po satu u 72 kabine sa po 10 mesta, a vožnja traje 25 minuta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
