Iako Srbija na tržištu BiH ostvaruje više od deset odsto svog ukupnog izvoza, obim trgovine sa tom zemljom mogao bi da bude znatno veći, ukoliko bi vlade dveju država potpisale ugovor o međusobnom priznavanju sertifikata o kvalitetu robe i drugim standardima koje kupci zahtevaju. Takvu mogućnost nudi CEFTA sporazum, čije su potpisnice obe zemlje, a taj ugovor omogućio bi nesmetani protok robe i smanjio troškove poslovanja.
To je ključni zaključak sastanka predstavnika privrednih komora Federacije BiH, Mostara, Zeničko-dobojskog, Srednjebosanskog, Goraždansko-podrinjskog kantona, sa predstavnicima PKS i regionalnih privrednih komora Užica i Valjeva, koji je juče održan u Užicu. Učesnici tog skupa najavili su da će pokušati da podstaknu vlade dveju država da što pre potpišu ugovor o međusobnom priznavanju sertifikata.
Objasnivši da su u pitanju administrativni problemi, koje je moguće rešiti priznavanjem sertifikacionih institucija dveju država, Jago Lasić, predsednik Privredne komore Federacije BiH, kaže da je to rešenje, pre nekoliko godina, nakon potpisivanja CEFTA sporazuma, ponuđeno vladama u regionu, ali da do danas nije učinjeno ništa.
– Više od 50 odsto robe, koja se iz BiH uvozi u Srbiju iz poljoprivrednog i prehrambenog sektora trpi takve posledice, ali to isto važi i za robu koja se izvozi iz Srbije, rekao je Lasić, dodavši da obim trgovine dveju zemalja stalno raste, te da je za prva četiri meseca ove godine povećan za 13 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. On je istakao da se iz BiH u Srbiju najviše izvozi gorivo, koks i električna energija, a da se iz naše zemlje uglavnom uvozi tekstil i hrana.
Istakavši da se u BiH izvozi roba više faze obrade, te da sa tom zemljom Srbija ima trgovinski suficit, Mitar Pržulj iz Biroa za regionalnu saradnju PKS, podsetio je da dve zemlje još uvek nisu dostigle obim razmene iz 2008. godine, koji je iznosio oko dve milijarde dolara. Pored rešavanja problema oko priznavanja sertifikata, on je naveo da bi trebalo izbegavati i naplatu carine za robu nastalu po modelu takozvane „dijagonalne akumulacije porekla“, odnosno da bi proizvod nastao od sirovima uvezenih iz zemalja regiona, trebalo da ima status domaćeg proizvoda, na koji ne bi trebalo obračunavati carinu, što je takođe, pogodnost CEFTA sporazuma.
Iste teme biće povod da gosti iz Federacije BiH, narednih dana, razgovaraju i sa predstavnicima regionalnih privrednih komora Kruševca i Kraljeva.
Trgovina sa užičkim regionom
Vrednost robne razmene BiH i privrede užičkog regiona u prošloj godini bila je skoro 49 miliona dolara, od čega je izvoz vredeo skoro 29, a uvoz oko 20 miliona dolara. Za prva četiri meseca ove godine, ta razmena je iznosila 18.9 miliona, od čega je izvoz bio 9,5 miliona, a uvoz 9,4 miliona dolara. Privreda užičkog regiona najviše je izvozila bakar, mineralna goriva, nameštaj, plastiku, a uvozila aluminijum, proizvode od aluminijuma, drvo i olovo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
