Fiskalni savet o rebalansu: Srbijagas i EPS koštali državu dve milijarde evra 1foto FoNet Aleksandar Levajković

Predloženi rebalans budžeta predviđa povećanje deficita sa tri na skoro četiri odsto BDP-a, a glavni razlog za to su ogromni gubici državnog energetskog sektora, ističe se u analizi Fiskalnog saveta.

U odnosu na prvobitni budžet za 2022, predloženi rebalans, kako se navodi u analizi, donosi neuobičajeno velike promene i na strani prihoda, ali i rashoda.

Prihodi budžeta povećani su za čak 193 milijarde dinara, 1,6 milijarde evra, a rashodi su povećani još više za 272 miijarde dinara, odnosno 2,3 milijarde evra. “Zbog toga je umesto planiranog minusa u republičkom budžetu od 1,7 milijardi evra, deficit povećan na 2,4 milijarde evra”, ističe se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Kako navode, tri su glavna razloga zbog kog se predloženi rebalans toliko razlikuje od inicijalnog – snažno ubrzanje inflacije, unošenje u budžet velikog broja rashoda koji nisu planirani, ali i finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora.

“Ogromni rashodi za pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora najvažnija su budžetska promena koju donosi rebalans. Da nema velikih izdataka za Srbijagas i EPS, budžet Srbije bi imao deficit koji bi bio manji od dva odsto BDP-a. Takav rezultat bi se – uz sve zamerke na pojedine ekonomske politike i na već uobičajen manjak transparentnosti – mogao u načelu oceniti povoljno”, ističe se u ovoj analizi.

Fiskalni savet je ocenio da je ove godine budžetski trošak usled gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, uključujući garancije od nekih 1,5 milijardu evra i da bi do kraja godine mogao da bude još veći ako se odobri još neka državna garancija.

“Kad se na taj iznos dodaju i troškovi koje je država za iste namene imala krajem 2021, vidi se da su Srbijagas i EPS već koštali budžet oko dve milijarde evra, a izvesno je da će se ovi rashodi nastaviti i u 2023. godini. Razloge za ovolike gubitke samo jednim delom treba tražiti u svetskoj energetskoj krizi. U slučaju Srbijagasa odgovornost je podeljena između nekontrolisanih spoljnih okolnosti, domaćih politika Vlade i dugogodišnjeg lošeg upravljanja preduzećem. Kad je EPS u pitanju, njegovi trenutni problemi gotovo u potpunosti su posledica katastrofalnog upravljanja preduzećem u prethodnim godinama”, ističe se u analizi rebalansa budžeta koju je uradio Fiskalni savet.

Loša karakteristika predloženog rebalansa je njegova netransparentnost, naročito u delu koji se odnosi na izdatke za javna energetska preduzeća, a načelno dobra strana rebalansa je, kako su istakli, to što se zadržavaju velika izdvajanja za javne investicije koja će na nivou čitave države iznositi 7,5 odsto BDP-a.

Fiskalni savet ističe kako su rebalansom povećani i prihodi za skoro 200 milijardi dinara i da je na osnovu dosadašnje, relativno visoke naplate javnih prihoda, Ministarstvo finansija rebalansom povećalo prihode budžeta za skoro 13 odsto.

“To je neuobičajeno velika promena. Glavni činilac koji stoji iza ovog povećanja je snažno ubrzanje inflacije, jer kad proizvodi i usluge poskupe, veći je i porez koji država ubira od njih”, ističe se u analizi.

Rashodi za robne rezerve povećani su, naglasio je Fiskalni savet, rebalansom sa oko 40 miliona evra na više od 330 miliona evra.

“Povećanje izdataka za robne rezerve za čak šest do sedam puta u odnosu na njihov uobičajen godišnji nivo koji iznosi oko 50 miliona evra godišnje, kao i u odnosu na prvobitni budžetski plan, nameće pitanja o mogućim problemima u funkcionisanju postojećeg sistema robnih rezervi”, navodi se i izveštaju Fiskalnog saveta.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.