Dušan Teodorović: Voleo bih da budem član odbora za lustraciju

Teodorović se na početku dotakao teme Kosova i Metohije i jučerašnjeg sastanka u Briselu.

„Bez obzira što sam ja odavno prestao da predsednika smatram za ozbiljnog čoveka, ja ipak odslušam i pogledam. Ovi pregovori su samo nastavak jedne iste priče, a ta priča je ovakva – za domaću javnost se uvek priča ‘ja se borim kao lav, ne damo Kosovo, podgrevanje neke lažno patriotske priče’, a u inostranstvu se razgovori vode o tome da se implementiraju dogovorene i potpisane stvari. Počele su još u Kumanovu, pa u Briselu, ali se istovremeno priča ta jedna lažna priča, to Vučić nastavlja da radi, kao malo dete, postoji trenutak kada morate da se suočite sa istinom i realnošću“, kaže on.

Prema njegovim rečima, „i da sutra ode Vučić, taj problem ostaje“.

„Činjenica je da na KiM trenutno postoji jedna država koju mi ne priznajemo, koja ima svoje sudove, skupštinu, vladu, policiju, tužilaštvo, olimpijski komitet, poštanski broj, školski sistem… Međunarodna zajednica kroz francusko-nemački sporazum je napisala stvari tako da kaže u redu, shvataju srpsku poziciju, ne traže da Srbija formalno to prizna, ali piše da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u različitim međunarodnim organizacijama“, kaže Teodorović.

Interesantno je, kaže, pitanje „kad bi Kosovo hipotetički ušlo u UN, šta bi se desilo sa životom u Srbiji“.

„Kako bi to uticalo na naš život, na cene proizvoda, na saobraćaj, na pozorišne predstave, da li bi se sve poremetilo ili bi sve ostalo manje više isto ili ta priča služi ponovo isključivo održavanju Aleksandra Vučića na vlasti, jer je on sebe proklamovao da je čovek na braniku srpskih nacionalnih interesa. Ja verujem da je srpski nacionalni interes da Srbija postane punopravni član EU i NATO“, ističe on.

Kako tvrdi Teodorović, „ako Vučić nešto zna da radi, on je najveći mogući specijalista da se bavi izborima“.

„Ako treba da falsifikujemo izbore, okupiramo policijske stanice… On sad nikako ne bi smeo da dozvoli da se postigne bilo kakav sporazum, mnogo je lepša priča ‘mi ne damo, nećemo, branimo naše nacionalne interese’… To je jedna velika laž. Žao mi je Srba sa Kosova koji su prihvatali tu laž, godinama glasali za režim Aleksandra Vučića, oni su u ovom trenutku ljudi koji imaju i lične karte države Kosovo. Tim ljudima mora da se kaže, potpisali smo za sudove, Vučić je naredio da 500 policajaca skine košulje i uniforme, on je naredio da ne učestvujete na izborima, sve je rezultat političkih odluka donetih u Beogradu. To nekako mora da se razjasni ljudima“, smatra on.

Mišljenja je da, za opoziciju, „Kosovo ne bi trebalo da bude tema za ove izbore“.

„Tema za ove izbore su samoposluge, cene, kako narod živi… Kosovo je velika tema, pogotovo za beogradske izbore, to nije nikakva tema. Tu su teme što Borča nema kanalizaciju u 21. veku, kao i mnoga druga naselja, što je kišna kanalizacija u problemu, problemi saobraćaja, vrtići, škole…“, ističe.

Dodaje da je lično bio „strašno protiv ovih izbora“.

„Jer nije urađeno ništa sa biračkim spiskovima, ništa nije urađeno da se spreči dolazak lažnih glasača, ništa nije urađeno da se suzbije gebelsovska propaganda na Pinku i u tabloidima. Moglo je da se ne izlazi na izbore, mi smo to jednom probali. Ja ću da glasam za opoziciju, moram da glasam, kakva je takva je, bolju nemamo, ali govorim da smo možda mogli da pokušamo da molimo i međunarodnu zajednicu da nam pomogne oko lažnih glasača, lažnih spiskova. Ovo što radi Vučić je bedno, nepošteno, nemoralno, kukavički. Sram bilo sve one koji dolaze da se lažno prijavljuju, sramota te ljude, ali izgleda da živimo u društvu gde je sramota ubijena, ne postoji više“, misli on.

Slaže se da, kada su u pitanju ovi izbori, „neizvesnost postoji“.

„Ovaj režim nema drugu alternativu nego da pokuša da pobedi na ovim izborima. Druga alternativa je zatvor. Borba za opstanak jednog nenarodnog režima koji je ruinirao Srbiju. Tu se sada investira u užasne nekakve stvari, nekakve nacionalne stadione, slične budalaštine, dok nemamo elementarne stvari za normalan i pristojan život. Borba za opstanak, za privilegije, za opljačkano… Mislim da će Vučić da se služi apsolutno svim mogućim sredstvima“, rekao je on.

Puno mu je, kaže, srce kada vidi da opozicija drži zajedno konferenciju za štampu.

„Ja sam pokušao neuspešno da radim na objedinjavanju opozicije, mislim da su sad uspešniji. Mislim da se ove stranke okupljene oko ‘Srbija protiv nasilja’ drže zajedno, uvek neko drugi daje saopštenje, vidim da su dali zajedničke kandidate. Dajem podršku mlađem kolegi Obradoviću, mislim da je pristojan, normalan čovek, inženjer, stručnjak za upravljanje projektima, mislim da je to ono što treba Beogradu. Mislim da bi to bila velika promena u odnosu na stanje kakvo je sad“, smatra on.

Govoreći o režimu, misli da je „počela disfunkcionalnost“.

„To se vidi. Neko ko nije bio beznačajan tu, na primer Zorana Mihajlović, Stanislava Pak, Dragan Šormaz, na lokalnom nivou, to je sad naš u Srbiji prisutan oportunizam, gledam šta se dešava i gledam da zauzmem neku drugu poziciju. Nemam sumnje da će Vučića da izdaju ljudi bliski njemu, biće iznenađen ko će sve da ga izda i ako treba da postane zaštićeni svedok. Ako analizirate diktature autokratije u svetu, ništa ne traje večno, on je tu 12 godina, i on se umorio, to je ozbiljna igra da vladate jednim rezervatom, jer mi nismo država, više smo kao rezervat gde vlada jedan čovek, koji pokušava sve“, misli on.

Prema njegovim rečima, „Vučić želi da fascinira glasače tako što zna ime najmanjeg zaseoka“.

„Onda nabroji jedno 25 sela, podseća me na Dastina Hofmana u filmu Kišni čovek. Te svoje hofmanovske sposobnosti koristi da impresionira glasače. To su sve švingleraji, šibicarenje da bi se očuvala vlast, sve to vidim kao znake propasti, možda ja to i priželjkujem, možda nisam u pravu“, naglašava.

Osvrnuo se i na usvajanje medijskih zakona u Skupštini.

„Njegova bolesna potreba da kontroliše ono što je u stvari nemoguće, da kontroliše sve televizijske kanale, novine, nikad ne bi došao u emisiju ovde na primer. On mora, to mora se održi ta lažnost, taj scenario velikog vođe, čim neka stanica pokaže malu neposlušnost – dajte 100 miliona evra, 200, Siniša Mali, budžet, to je jedna lagarija sve vreme, o narodnom trošku“, kaže on.

Želeo je, kako kaže, da „obnaroduje svoju političku želju“.

„Voleo bih da budem član odbora za lustraciju, volonterski, besplatno, dve godine, da budem jedan od ljudi zadužen za lustraciju. Oni su napravili sprženu zemlju, ubili su moral, pristojnost, pozorište, kulturu, film… Imamo kulturu i obrazovanje samo zahvaljujući entuzijazmu pojedinaca, inače državno prisustvo tu ne postoji, čak je to ružno u ovom trenutku, da budete pristojni, obrazovani i normalni“, kaže on.