Foto: OLIVIER HOSLET/EPA Činjenica da Srbija sa EU pregovara celu deceniju ukazuje da je to period propuštenih prilika. Kako stoje stvari, Beograd nije ni blizu da završi otvaranje poglavlja, što je lakši posao, a na samo petnaestak odsto je od primene pravila koje usvaja. Ukoliko vlast ne želi članstvo u EU, fer bi bilo da to kaže.
To kažu sagovonici Danasa koje smo pitali gde je Srbija deset godina od održavanja prve međuvladina konferencija između Srbije i EU 21. januara 2014. u Briselu, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou.
Temu evropskih integracija predstavnici vlasti sada onako uzgled pomenu uz one prioritetnije, a i želja građana da Srbija postane deo Unije je ispod 50 odsto. Entuzijazma je nestalo, ali i neophodnih reformi i značajnog napretka u najvažnijim i blokirajućim poglavljima 23, 24 i 35,
Strahinja Subotić, iz Centra za evropske poltike, za Danas kaže da činjenica da se pregovara celu deceniju ukazuje da je to period propuštenih prilika.
– Ovo je simptomatično ne samo za Srbiju, već za ceo region. Dovoljno je da se osvrnemo na Hrvatsku, koja je okončala pregovore za šest godina, pa da shvatimo koliko kaskamo – ukazuje on.
Ne sme se dozvoliti da naredna decenija bude još jedan period propuštenih prilika
Kako dodaje, što je više vreme prolazilo, umesto da budemo bliži ka ostvarivanju članstva u Uniji kao našeg ključnog strateškog cilja, to je naša stagnacija sve više učvršćivala svoje korenje.
– Shodno tome, obeležavanje ove neslavne godišnjice treba da nam bude podsetnik da se ne sme dozvoliti da naredna decenija bude još jedan period propuštenih prilika, pogotovo imajući u vidu da se trenutno u samoj Uniji aktivno traže rešenja za ubrzanje i oživljavanje politike proširenja – kaže Subotić.
Dok Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže da deset godina pregovora koje vode novoradikali može da se svede u jednoj rečenici, mnogo obećavali, malo radili, a još manje želeli evropsku budućnost Srbije.
– Drugim rečima, lagali su – konstatuje on.
Prema njegovim rečima, sporo napredovanje i neizvesna evropska budućnost uslovljena je dvema stvarima.
Prva je ta što su bivši radikali skinuli majice s Šešeljevim likom, obukli odela i samoproglasili se za entuziastične Evropljane znajući da im građani Srbije nikada neće dati da vladaju dok ugrožavaju Miloševićevom retorikom budućnost kojoj se većina nada, a ustvari sve vreme su lagali, jer istinski ne žele zakone, uređenu državu, pravila koja važe za sve pa i njih, ali ne žele ni da raskinu vezu politika-kriminal jer im vlast pokazala da je ta veza vrlo ekonomski unosna za održavanje izborne mašinerije i gladna usta oko predsednika.
– Drugim rečima, ako imate kontrolu nad svim polugama moći, trebalo bi da možete da sprovedete svaku reformu, koju pre svega traže građani, a onda i EU – kaže on.
Nemamo ni para ni ljudstva koje taj proces mogu da iznesu
Kada je reč o broju otvorenih poglavlja, on navodi da je to značajno manje od drugih zemalja u regionu koje su započele pregovore, Crne Gore koja je otvorila svih 33 poglavlja, a tri je privremeno zatvorila.
– Srbija, kako stoje stvari, nije ni blizu da završi otvaranje poglavlja, što je lakši posao, a na samo petnaestak odsto je od primene pravila koje usvaja štancovanjem u nesposobnom parlamentu. Postoji nekoliko razloga za sporo napredovanje Srbije u pregovorima. Jedan od razloga je složenost pravnog sistema EU, koji zahteva značajne promene u zakonodavstvu i praksi Srbije, a pokazalo se da nemamo ni para ni ljudstva koje taj proces mogu da iznesu i tu dolazimo do druge stvari – objašnjava Beširi.
Kako kaže, Srbija nije toliko siromašna koliko se vlast razbacije novcem građana i koliko odlazi na korupciju.
– Podaci Agencije za sprečavanje korupcije pokazuju da godišnje Srbija izgubi 500km puteva, 7500 medicinskih aparata i 350 škola samo zbog korupcije. Negativna selekcija u državnoj upravi, protivno zakonu držanje cele uprave u vanrednom stanju i nepotizam prilikom zapošljavanja dovelo je do niskog znanja i veština državnih službenika da u poslednjih nekoliko godina ne mogu ni najjednostavnije operacije da se izvode. Kadar koji je zadužen za usaglašavanje pravne tekovine EU, ali i da sprovodi zakone i redovno izveštava o primeni u većini slučajeva toliko je niskog znanja i veština da se najobičnije stvari rešavaju godinama – ukazuje naš sagovonik.
Drugim rečima, dodaje, čak i kad bi postojala politička volja, ne bi bilo kadra koji bi plan premijerke i predsednika mogao da sprovede u delo.
On podseća i na kompleksnost pitanja Kosova, koje je jedno od poglavlja koje Srbija mora da zatvori pre nego što postane članica EU.
Vlast niti želi niti zna da nas uvede u EU
– U pogledu pitanja Kosova, Srbija i Kosovo su postigli određeni napredak u dijalogu koji vode pod okriljem EU. Međutim, još uvek nema dogovora o konačnom statusu Kosova, što predstavlja značajnu prepreku za napredovanje Srbije u pregovorima sa EU – konstatuje Beširi.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, kaže da je teško predvideti kada će Srbija moći da postane članica EU, ali da ukoliko vlast to ne želi, fer bi bilo da to kaže i da kao i Island zatvori pregovore, jer nam se u suprotnom smeši sudbina autokrativne Turske, gde smo decenijama kandidat, gledamo gde da ućarimo šta se može i nikada ne reformišemo u demokratsku državu zasnovanu na pravu, pravdi i vladavini zakona.
– Da li je ova vlast koja može da nas uvede u EU? Sumnjam, zapravo ne sumnjam, ne može. Niti želi, niti zna – zaključuje Beširi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
