foto FoNet/EBSPoslednja neuspela runda razgovora u Briselu Beograda i Prištine može dovesti do još jednog ciklusa kriza koji situaciju na Kosovu može dovesti na klizav teren na kojem se EU neće snaći, ali težište dijaloga može se i ubrzo prebaciti na SAD pa će dijalog biti efektniji, kažu sagovornici Danasa odgovarajući na pitanje šta se dalje može očekivati od dijaloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.
Vučić i EU smatraju da je za neuspeh kriv Kurti jer nije prihvatio kompromisni predlog EU, dok Kurti kaže to nije tačno i da su posrednici stali na Vučićevu stranu. Vučić pak na televiziji Pink najavljuje da će takozvani fasilitatori ipak naći način da za neuspeh okrive Beograd i smisle načine za pritisak.
Pred odlazak u Njujork na zasedanje UN, gde će se sresti i sa posrednicima EU (Miroslavom Lajčakom i Žozepom Boreljom), Vučić priželjkuje i susret sa specijalnim izaslnikom SAD za Zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom koji je itekako upoznat sa razvojem dijaloga, kojem, kako navodi, ima mnogo toga da kaže.
Sastanak Vučića i Kurtija, ako ništa drugo, doveo je do toga da zainteresovana javnost u Srbiji i na Kosovu vidi dokument EU koji je dvema stranama još letos predstavljen kao redosled primene sporazuma iz Ohrida. Vučić ga je prihvatio, a Kurti nije.
Ima li u ovom dokumentu iznenađenja ili ne pitali smo Igora Markovića, višeg istraživača i projektnog menadžera NVO AKTIV iz Severne Mitrovice. On za Danas kaže da većih iznenađenja nema, osim u delu koji izričito i eksplicitno zahteva ukidanje struktura kojima upravlja Srbija na Kosovu i njihovom tranzicijom u kosovski sistem.
– Ovo može i te kako biti problematično zbog načina i modaliteta na koji će se utrti put tranziciji obrazovnog i zdravstvenog sistema koji na Kosovu finansira Srbija. Ukoliko ova dva stuba opstanka Srba na Kosovu na bilo koji način budu ugrožena da ograniče njihovo dosadašnje funkcionisanje, za posledicu možemo imati još veći pritisak na kosovske Srbe i skoro pa potpuno ‘kidanje veza’ sa srpskim institucijama – objašnjava Marković.
Prema njegovim rečima, neuspeli pokušaj pronalaženja rešenja uz posredovanje EU između Beograda i Prištine još jednom je pokazao da su nesuvisla, preuranjena i preterana konstantno ponavljajuća očekivanja od postizanja bilo koje vrste konsenzusa za čak i najmanji mogući zajednički imenilac u procesu normalizacije odnosa.
– Briselska birokratija se ponovo našla pred ćorsokakom iz koga direktno proizilazi ne samo nastavak, već i produbljivanje trenutne krize. Čini se da je Gordijev čvor sve čvršći, a naznaka bilo kog potencijalnog rešenja ni na vidiku – ukazuje on.
Kako dodaje, Kurti je još jednom pokazao amatersko nepoznavanje međunarodnih odnosa, okolnosti u regionu, kao i potrebe za izvesnim popuštanjem prilikom iznalaženja rešenja koje iziskuje ustupke obeju strana u pregovoru.
– U tom smislu, poslednji u nizu njegovih ispada u (sada već viđenoj) formi nerealnih preduslova za nastavak dijaloga samo pogoršavaju pregovaračku poziciju Prištine. Sada se praktično nalazimo u poziciji tik pre nemilih nasilnih dešavanja u Zvečanu, kada je Beograd takoreći imao određenu dozu prednosti u odnosu na Prištinu – opisuje on.
Prema njegovim rečima, Beograd je prihvatanjem uslova predočenih od strane EU sebe predstavio kao fleksibilnu i konstruktivnu stranu, što u daljem nastavku dijaloga (ukoliko do njega uopšte i dođe), može da se iskoristi kao dobar alat za potraživanje implementacije svih onih dogovora potpisanih sa Prištinom.
– Tu pre svega govorimo o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom. Sa druge strane, ovu prednost treba posmatrati kroz prizmu njene kratkoročnosti, jer je Beograd i dalje pod pritiskom EU zbog izričite sugestije za neophodnošću uvođenja sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Dakle, u trenutnoj konstalciji odmeravanja snaga između Beograda i Prištini, potonji, nakon poslednjeg neuspelog sastanka, ima ograničen manevarski prostor za napredak u evrointegracijama. Štaviše, očekuje se da će već dugo najavljeni drugi paket sankcija EU zapravo biti i sproveden, ali se postavlja pitanje kakav će one imati sadržaj i da li će zaista imati efekta na Prištinu, u smislu da će biti instrument koji bi privoleo Prištinu da se vrati za pregovarački sto sa razumno definisanom i iskazanom voljom za postizanjem kompromisnog rešenja – objašnjava Marković.
On se boji da ćemo zbog svih prethododno navedenih faktora biti svedoci još jednog ciklusa kriza koji će još više produbiti trenutnu krizu i odvesti je na klizav teren na kome, čini mi se, Evropska unija neće umeti adekvatno da ‘odigra’ svoj deo zadatka.
A Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, podseća da plan koji je objavila EU posle razgovora u Briselu u odnosu na plan premijera Kurtija u raspoređivanju tačaka za implenatciju nije identičan.
– Naime, EU želi da ZSO dobija formu i početak sprovođenja, a Kurti želi da Srbija prvo prizna defakto Kosovo pa potom da se ulazi u finalizaciji onoga što se zove ZSO ali u skladu sa ustavom Kosova. Smatram da će se težiste dijaloga ubrzo prebaci na SAD i da ćemo imati efektiniji završetak dijaloga – kaže Šeholi.
Prema njegovim rečima, Srbija je vešto koristila tu „tvrdoglavost“ Kurtija u odnosu na ZSO i time sada barata u međunarodnim krugovima da pokaže Kurtija kao lošeg momka a tobož Vučić je za saradnju.
– Istina je sasvim drugačija, i nadam se da će do kraja godine da se nađe put ka smirivanju. Ako ne nađemo put ka smirivanju plašim se da ulazimo u veoma opasnu bezbednosnu situaciju na severu Kosova – zaključuje Šeholi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
