Intervju sa Đorđem Pavićevićem: Predsednik odigrao svoju igru tokom sednice, došlo je do pomeranja u kosovskoj politici 1Foto: Medija centar

Sednica o Kosovu nije bitno promenila utisak, osim što je vlast i fizički govorila iz jedne glave. Imali smo beskonačna, repetitivna i dosadna izlaganja velikog šefa i upozoravajuće prisustvo udarnih pesnica na galeriji.

Često se pitate šta vam je sve to trebalo. S druge strane to jeste važno mesto političke borbe za svoje stavove, uverenja i vrednosti i prilika da ih iznesete i da ih građani i građanke čuju. Ti glasovi ne mogu se ućutkati bez jakog institucionalnog nasilja prema opoziciji kakvo smo imali u pretprošlom sazivu ili u prethodnom, jednostranačkom parlamentu – kaže za Danas Đorđe Pavićević, narodni poslanik Ne davimo Beograd.

*Kako objašnjavate gledište dela javnosti, koja je kritična prema politici Aleksandra Vučića, da je predsednik Srbije „pobedio“ opoziciju tokom sednice o Kosovu?

– Predsednik je odigrao svoju igru, ali nisam siguran da je rezultat nedvosmislena pobeda. On je ispričao svoju priču, bio glavni glumac na pozornici i dobio priliku da kaže da je vodio dijalog sa opozicijom, sam protiv svih i to su njegovi poeni iz ovog zasedanja. Ali to i onako radi svakodnevno na raznim mestima, nije mu bila potrebna Skupština samo zbog toga. Ono što nije nije uspelo, jeste da, čak i od blagonaklonog dela opozicije koji je poštedeo svojih verbalnih izliva i mahanja papirima iz dosijea, dobije saglasnost za svoju politiku i uspostavi razliku srpskog bloka, pristojne i umerene opozicije i ekstremista sa leve i desne strane. Njegova više puta iskazana namera da rekonfiguriše političku scenu, da promeni partijski sistem i stvori opoziciju po meri ne ide lako a to je i ovo zasedanje pokazalo.

*Takođe, izvesni su i komentari da je „iskoristio“ opoziciju da bi navodno podelio odgovornost u vezi sa Kosovom.

– To jeste bila jedna od namera, ali nisam siguran da je ishod nedvosmisleno takav. On je hteo da ostvari konsenzus oko jednog dosta banalnog dokumenta da bi to prikazao kao konsenzus o njegovoj politici ili da izoluje one koji se ne slažu kao ekstremiste, izdajnike i neodgovorne ljude. Nisam siguran da je u tome uspeo, ali sam siguran da će se ta mantra nastaviti da se ponavlja i da će provladini mediji ići u tom pravcu

*Kako ste razumeli njegov nastup u vezi sa onim što sledi kada je reč o Kosovu? Šta ste pročitali između redova, kakve su mu namere?

– Očigledno je da je došlo do određenog pomeranja u kosovskoj politici. Mnogo više se govori o suočavanju sa realnošću, katastrofalnim posledicama nerešavanja ovog pitanja i neverovatnim pritiscima koje on svakodnevno trpi. Međunarodna konstelacija, u svakom pogledu, ne samo po ovom pitanju, nije više toliko lagodna za njega koliko je donedavno bila i vidljivo je da ima problema da se sa tim nosi, posebno imajući u vidu ekonomsku zavisnost od zapada, ali i od istoka. Moj utisak jeste da i on misli da je pritisak da se opredeli u postojećim sukobima i da se potpiše ili ne potpiše obuhvatni sporazum o kosovskom pitanju ozbiljniji nego ranije i da politika odugovlačenja ne može više da prolazi bez značajnih posledica.

*Imaju li, prema vašem mišljenju, Prajd i Kosovo, u kontekstu pokušaja skretanja pažnje Aleksandra Vučića sa sopstvene odgovornosti, ikakve veze? Da li pokušava takozvanom polarizacijom društva da pribavi benefite za sebe, i, ako da, na koji način?

– On to sve vreme radi i o svakom pitanju, za sve su krivi neki drugi i za sve je zaslužan on. Lista faktora koji ga sprečavaju da povede Srbiju u svetlu budućnost je svakodnevno duža. Sada je to i realnost, koja valjda nema veze sa njim i njegovom desetogodišnjom vladavinom Srbijom. U poslednje vreme se često ograđuje i od svojih. U jednom trenutku je u Skuštini rekao da “onda dođu političari i advokati” i traže 10 odsto da nešto završe. Kao da ta realnost, ti političari i korumpirani službenici nemaju veze sa njim i sa strankom koju vodi. Proizvođenje podela i kriza ili zastrašivanje nadolazećim katastrofama su već dobro uhodani i dugo poznati mehanizmi čuvanja vlasti i može se reći da, ako bi slušali predstavnike vlasti, godinama idemo iz krize u krizu i iz opasnosti u opasnost iz koje nas oni spašavaj, a da toga nismo bili ni svesni. Sada smo stigli i do trećeg svetskog, verovatno atomskog, rata. Ako se ne desi, oni su nas spasili, ako se desi, rekli su nam a nismo hteli da slušamo.

*Da li ste razumeli saopštenje Tužilaštva o krivičnim prijavama “šetačima” Evroprajda kao pretnju građanima?

– To je svakako još jedan dodatni element radikalizacije kako bi se što manji broj ljudi odlučio da izađe na ulicu tog dana, sa obe strane.

*Izaći ćete u subotu na ulicu?

– Da, u svakom slučaju i sa onima kojima su prava ugrožena.

*Vučić je zabranio Prajd ali je istovremeno kao nikada do sad govorio afirmativno o gej populaciji. Kako razumete to? Da li verujete da zaista nema kontrolu nad običnim ljudima kao i dirigovanim nasilnicima, koji istinski žele da povrede ljude drugačije seksualne orijentacije?

– To je argument kojim se često opravdava diskriminacija manjina, Nemamo mi ništa protiv njih, čak nam se i sviđaju i sarađujemo sa njima, ali nemoj da se okupljaju jer je to opasno i nije dobro ni za njih ni za državu. Međutim, ovde nije reč o sviđanju ili ne sviđanju, nego o pravu nekih ljudi da se bezbedno okupe i iskažu svoj stav. Izjednačavanje tog prava, sa pravom onih koji žele da im uskrate to pravo i čak pozivaju na nasilje prema njima jeste licemerje na koje smo, na žalost, navikli. Nespremnost države da obezbedi ovo pravo jeste ili kapitulacija države pred nasiljem i nasilnicima ili politička kalkulacija. Ja bih rekao da je ovo drugo u pitanju, jer vlast ne želi da izgubi podršku dela biračkog tela koje je već toliko puta koristila u različite svrhe, najčešće za zastrašivanje onih koji se ne slažu. Svakako, postoji i deo onih koji nisu pod kontrolom vlasti, ali reći da oni predstavljaju opasnost po javnu bezbednost nije dostojno ozbiljne države.

Intervju sa Đorđem Pavićevićem: Predsednik odigrao svoju igru tokom sednice, došlo je do pomeranja u kosovskoj politici 2
Foto – Energija Kostolac

*Kako vidite predstojeću zimu, najavljene restrikcije struje, siromaštvo još dublje? Da li je to dizanje panike ili realnost? Kako biste opisali ono što čeka građane Srbije u narednim mesecima?

– Mi već duže vreme ukazujemo na rastuće nejednakosti u Srbiji i potrebu da se menja politika u prilog onima koji su u nepovoljnom položaju ne da se krpe rupe hitnim i vanrednim merama. Vlast je godinama, ubeđivala ljude da svuda teče med i mleko, a sada odjednom, samo zbog rata u Ukrajini, svega je nestalo. Vlast širenjem panike očigledno želi da spere svoju odgovornost za stanje u koje je dovedena država i neki vitalni sektori poput energetike ili prehrambene industrije. Istovremeno nismo videli značajna odricanja države ili nametanje većih tereta onima koji ostvaruju profite iz krize, nego opet pokušavaju da teret krize prebace na građane. Sledeći budžet ne bi smeo da ide u tom pravcu, ali je teško poverovati da će vlast promeniti svoju dosašnju politiku. Očigledno je da se mnogima osladilo uživanje u državnim resursima i bogaćenje korišćenjem položaja i uticaja. Šminkanje sa planom uštede električne energije neće mnogo pomoći u tome, sačuvaće neki novac iz državne blagajne, ali on verovatno neće biti upotrebljen za dublje reforme. U tom pogledu, građane ne očekuje laka zima, ne samo zbog krize koja dolazi spolja, nego i zbog vlasti kojima su oni manja briga od, kako ih je predsednik nedavno nazvao, “naših tajkuna” i raznih investotora.

Vučić nije napravio “istorijski” zaokret od Putina

*Verujete li da je Vučić napravio „istorijski“ zaokret od Putina?

– Ne, ukoliko ne bude prisiljen da ga učini. Čak i ako učini zaokret u svojoj politici po tom pitanju on neće biti ni oštar ni konačan. Uostalom, dilema na kojoj strani sveta se nalazimo postoji u Srbiji od osnivanja države i nikada nije razrešena, niti će verovatno biti. U ovom trenutku, verovatno bi želeo da se situacija nekako sama razreši i da može da kaže ili da nije imao izbora ili da je bio u pravu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.