Foto: EPA/SRDJAN SUKISlobodan Milošević je molio Borisa Jeljcina da Srbija (SRJ) bude primljena u savez Rusije i Belorusije u aprilu 1999, dok je iz Moskve odgovor glasio da se molba pažljivo razmatra.
Lično pismo predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića za predsednika Rusije Borisa Jeljcina, predao je Miloševićev brat i jugoslovenski ambasador u Moskvi Borislav Milosević, istoga dana kada je Savezna skupština u Beogradu izglasala odluku o prisajedinjenu.
Borislav Milošević je u aprilu 1999. Miloševićevo pismo Jeljicu predao prvom zameniku ruskog ministra inostranih poslova Aleksandru Avđejevu.
U pismu je predsednik Milošević zamolio predsednika Jeljcina da razmotri pitanje pristupanja Jugoslavije rusko-beloruskom savezu.
Predsednik Donjeg doma Genadij Seleznjov je saopštio da je predsednik Jeljcin podržao ideju o prisajedinjenju Jugoslavije, piše Danas u izdanju od 13. aprila 1999.
Šef ruske diplomatije Igor Ivanov je izjavio da je Ministarstvo inostranih poslova Rusije već dobilo nalog da prouči pitanje mogućnosti pristupanja Jugoslavije Savezu Rusije i Belorusije i da se to sada pažljivo razmatra.
Istog dana je Savezna skupština na zajedničkoj sednici oba Veća (Republika i građana) po hitnom postpuku donela Odluku o pristupanju SRJ Savezu Rusije i Belorusije.
Kako se navodi u izveštajima, ova istrojiska odluka je doneta u Veću građana tako što je 110 poslanika glasalo za, protiv nije bilo niko, a petoro poslanika je bilo uzdržano.
U Veću Republika 26 poslanika je glasalo za, protiv nije bio niko, a jedan poslanik je bio uzdržan.
U odluci SRJ izjavljuje da pristupa Savezu Rusije i Belorudije, da prihvata ciljeve i principe tog Saveza, i da preuzima na sebe u punom obimu obaveze koje proističu iz aporazumaa i statuta Saveza Rusije i Belorusije.
Odluku je Saveznoj skupštini predložio savezni premijer Momir Bulatović u ime Savezne vlade.
On u izlaganju pred poslanicima obrazložio da se tim savezom stvaraju uslovi da narodi Rusije, Belorusije i Jugoslavije, udruže svoje snage i da zaštite svoje vitalne državne i nacionalne interese i još jednom daju svoj nezamenljiv doprinos pravednim ciljevima za mir i saradnju u Evropi.
Potom je predsednik Milošević primio Bulatovića i predsednike oba veća Savezne skupštine Milomira Minića i Srđu Božovića koji su ga obavestili o donošenju odluke o pristupanju SRJ rusko-beloruskom savezu.
Predsednik Milošević je tom prilikom rekao da ovako veliko jedinstvo na najbolji način izražava očekivanja i interes građana Jugoslavije, njihovu podršku i značaj koji pridaju ovom velikom istorijskom koraku na putu integracije i jačanja stabilnosti, bezbednosti i mira na pragu novog veka.
Navodi se i da su se građani okupili ispred Savezne skupštine da pozdrave izglasavanje odluke i da daju podršku. Nosili su transparente „Mi smo hrabar, pametan, dobar i duhovit narod, oni to znaju i zato nas mrze – m i im smetamo“, “Srbi su veliki narod”, „Živeo Vrhovni komandant Vojske Jugoslavije“…
Zoran Anđelković, predsednik Privremenog izvršnog veća Kosova, izjavio je da je ubeđen da su građani Kosova i Metohije ovu odluku prihvatili sa odobravanjem, i da to potvrđuje i boravak predstavnika ruske Dume na KiM.
Prenosi se i izjava ministra inostranih poslova Francuske Ibera Vedrina da Kosovo neće biti nezavisno niti će biti podeljeno.
Francuski ministar odbrane Alen Rišar izjavio je da je “potpuno zamislivo“ da međunarodne snage koje bi trebalo rasporediti na Kosmetu “ne budu direktno pod komandom NATO“.
Rišar je to rekao na drugom kanalu francuske telerizije, upitan o nemačkom predlogu za rešenje kosmetskog problema. Taj plan predviđa raspoređivanje na Kosmetu međunarodnih snaga kojima bi upravljao OEBS ili UN, a ne NATO, kao što se insistiralo na osnovu tzv. „sporazuma iz Rambujea“.
Srpski pokret obnove u saopštenju je ocenio da su bombe i rakete koje su zasipale našu zemlju u vreme uskršnjih praznika varvarski pucnji u hrišćanstvo.
Vuk Drašković, potpredsednik Savezne vlade i lider SPO, izjavio je da je SR Jugoslavija spremna na sporazum sa Ibrahimom Rugovom.
Proglasili smo prekid vatre i Kosovom je zavladao mir, reako je Drašković za francuske medije. Prema njegovim rečima, autonomija koju će Kosovo imati unutar Srbije biće nešto što Evropa dosad nije videla.
Sadašnja agresija NATO pakta izučavaće se kao žalostan primer gaženja ne samo međunarodnog prava, nego i osnova vojničke časti, naveo je Drašković za Vašington post.
Vojislav Koštunica, predsednik opozicione Demokratske stranke Srbije, ocenio da je da u vojnom i političkom smislu operacija NATO predstavlja Srbiju potpuni fijasko.
Kako bi prikrili neuspeh, oficiri NATO produžavaju agresiju koja, smatra lider DSS-a ima sve elemente terorizma i genocida.
Govoreći o prisajedinjenju savezu Rusije i Belorusije, Koštunica je rekao da je to „to veoma zamašan posao koji zahteva poseban pravi tretman“ i promenu saveznog i repuličkih ustava, ali i referendum u Crnoj Gori „čije aktuelno rukvodostvo vodi sramnu politiku“.
„Za SRJ i Rusku federaciju možda je bolje da Moskva zadrži ulogu koju je i dosad imala u ovoj krizi. Ako bi Rusija formalno postala saveznik SRJ, njene ruke bi bile vezane u međunarodnim diplomatskim aktivnostima u rešavanju kosovskog problema“, istakao je Vojislav Koštunica.
Vest da je jugloslovenska skupština donela odluku o prisajedinjenju Rusiji i Belorusiji dominirala je u odnosu na izveštaje o NATO bombardovanju civilnog voza u Grdeličkoj klisuri i civilnim žrtvama, kao i o drugim posledicama ratnih dejstava, dok su kolege iz Danasa na uočljivom mestu na prvim stranama objavile čitulju Slavku Ćuruviji, izdavaču i novinaru, ubijenom dva dana ranije 11. aprila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
