Mrda li dogovor u Briselu integracije Srbije s mrtve tačke, ili sankcije Rusiji ostaju osnovni uslov?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Brisela, sam naveo da želi da spreči da Srbija na narednom sastanku Evropskog saveta 23. i 24. matra bude prokazana, pa će se potruditi, kako je rekao, da na narednom sastanku 18. marta dođe do pomaka. Jer će, kako je naveo, članove saveta zanimati izveštaj o tome da li je postignuto bilo šta, što će uticati na integracije i Kosova i Srbije.

Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, za Danas kaže da je sastanak bio je jedan od najvažnijih u poslednjih 10 godina, a istovremeno i maksimum koji može da se u ovom trenutku očekuje od Srbije – načelna saglasnost na budući sporazum i nastavak dijaloga oko aneksa, tj. mape puta za implementaciju.

– Ovo neće biti finalni sporazum, ali će otvoriti vrata za nastavak evropskih integracija Srbije, koje već dve godine stoje u mestu. Sankcije Rusiji su u odnosu na rešavanje kosovskog čvora ipak drugorazredno pitanje jer su se EU, a pre svega SAD, opredelile da otklon od Rusije prevashodno ide preko Kosova. Rat u Ukrajini dramatično je ubrzao napore da se ruski uticaj skloni iz regiona, a glavna poluga uticaja upravo je nerešeno kosovsko pitanje – ukazuje ona.

Sofija Popović, novinarka portala European Western Balkans, za Danas kaže da su evropski zvaničnici jasni u stavu da će dogovor ubrzati evropske integracije i Srbije i Kosova.

– Međutim, jako je teško predvideti u ovom trenutku kako će tačno sporazum ubrzati evropske integracije Srbije, s obzirom na to da Kosovo nije jedini razlog zastoj u pregovorima. Iako je zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji, Srbija nazadovala samo u poglavlju koje se tiče usklađivanja spoljne i bezbednosne politike, stanje u ključnim političkim kriterijumima ne može da bude zadovoljavajuće za zemlju koja je u pregovorima od 2014. – objašnjava ona.

Kako dodaje, moguće je da će pritisak za uvođenje sankcija u prvom periodu biti manji s obzirom na to da se i ranije Srbiji gledalo kroz prste zbog Kosova kada je u pitanju usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike sa EU.

– Mislim da će i od same situacije u Ukrajini zavisiti koliko dugo će insistiranje na sankcijama biti bar naizgled manje – kaže ona.

Ona podseća i na kriterijume iz oblasti vladavne prava i druge reforme, koje su se konstantno pojavljivale zajedno sa Kosovo i sankcijama kao nešto što je ključno za dalji napredak Srbije.

– Nažalost, Srbija je tokom svih ovih godina propustila mnoge šanse da uradi svoj deo zadatka upravo kada se radi o reformama. Tako da sada čak i da uvedemo sankcije i rešimo Kosovo, punopravno članstvo opet ne bi došlo ni brzo ni lako – navodi Popović.

Na pitanje kada je prva prilika za neku vrstu napretka poput otvaranja poglavlja, odgovara da to eventulano može biti u junu na međuvladinoj konferenciji.

Prema njenim rečima, videcemo šta će biti zaključku ali pretpostavlja samo konstatacija napretka u pregovorima i da strane dalje rade na implementaciji.

I Natan Albahari, poslanik PSG i član skupštinskog Odbora za evropske integracije, ne misli da će obaveza uvođenja sankcija Rusiji biti otklonjena dogovorom sa Prištinom.

– Ako smo slušali šta je Borelj rekao da su obe strane prihvatile sporazum to samo može pozitivno da utiče na put Srbije ka EU. Ali moramo da sačekamo šta će biti oko implementacije odnosno oko mape puta implementacije sporazuma. Jer ako se to ne prihvati onda nam ništa ne znači što smo prihvatili sporazum u načelu. Ako Srbija daje dobre signale da je ovo prihvatljivo i pokazuje konstrukctivnost može samo pozirtivno da utiče na integracije. Ali ovo pitanje neće zameniti sve druge obaveze koje Srbija ima u tom procesu. Odnosno uvođenje sankcija Rusiji. Moramo da razumemo da se svet promenio od prošlog februatra i da su naše obeveze u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike takođe od vitalnog značaja za članice EU – objašnjava on.

Prema njegovim rečima, vlast u Srbiji integracije tretira kao tehnički proces zaboravljajući da je ovo političko vrednosni proces i da naše pozicioniranje u odnosu na pitanja koja su sada trenutno važna za Evropu mora da pokaže da smo mi njen partner.