Foto: Ekološki frontNovosadski odbornici na sednici Skupštine grada promenili su danas plan regulacije dela Limana kojim je omogućena izgradnja crkve kod Štranda.
Za ovu izmenu plana glasalo je 59 odbornika vladajuće koalicije, dvoje je protiv, a njih 17 van sale.
Gradonačenik Milan Đurić nije želeo da odgovori na pitanja novinara da li će saslušati i građane Limana koji kako kažu nisu protiv izradnje crkve, ali im je sporna lokacija, odnosno žele da sačuvaju jednu od retkih velikih zelenih površina u tom delu grada.
On je ponovio da se planira crkva kod Štranda kojom bi se, uz Memorijalni centar posvećen žrtvama Racije 1942. godine, čuvalo sećanje na stradale u Bačkoj tokom okupacije u Drugom svetskom ratu.
Kako je naveo, time će se povećati broj verskih objekata, ali i zeleni prostori, jer će livada biti uređena.
Odbornici Srpske radikalne stranke podržali su naprednjake u gradnji ovog hrama, dodajući da tu treba da bude i parohijski dom.
Iz Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu za ovu ideju, ali kako navode nisu ni protiv religije, ni protiv crkve, ni protiv verujućih ili protiv neverujućih, nego da su protiv gradnje objekta gde to nije predviđeno, odnosno smatraju da prvo treba pitati građane tog dela grada šta žele tu da bude.
Iz kolicije NADA poručili kako neće biti u sali tokom glasanja jer je napravljena veštački referendumska atmosfera nekoliko meseci uoči lokalnih izbora u Novom Sadu.
Izvan zgrade Skupštine, okupili su se predstavnici Građanskog pokreta Bravo koji su na pisarnici predali potpise građana koji su se većinom izjasnili da livada treba ostane zelena površina.
Anketa koju je sproveo Bravo u dva dana na terenu je pokazala da 80 odsto ljudi želi zelenu površinu ili park. Iz ove organizacije postavljaju pitanje vlasti, zašto ne žele da saslušaju građane i njih pitaju šta bi oni hteli da tu bude, pa ako se Limanci izjazne da žele crkvu, neka se gradi.
Pre samog usvajanja odluke dogodila se nesvakidašnja stvar u Skupštini grada, piše 021.rs, Božidar Protić, nekadašnji odbornik Demokratske stranke koji je pred izbore 2020. prešao u SPS istupio je iz ove odborničke grupe.
Njegovo izlaganje često je prekidala zamenica predsednika Skupštine Kristina Karaić koja mu je na kraju isključila mikrofon i rekla da iznosi „lične frustracije“ iako je pričao o dnevnom redu.
„Postavlja se pitanje uopšte da li smo mi u ovom momentu vlasni da donosimo odluke? Postoji princip legaliteta i legitimiteta. Legalitet imamo, izabrani smo na izborima. Legitimitet je vrlo sporan, u momentu izbora bilo je 71 odsto za ovu koaliciju, sada je 44. Dakle, ja mislim da nismo legitimni da donosimo ovakve odluke“, naveo je Protić.
Ozren Lazić: Priča oko crkve je nama nametnuta
Ozren Lazić član Saveta MZ Liman kaže za Danas da priča „za i protiv crkve“ je nešto u čemu oni nisu želeli da učestvuju. Ali su u to uvučeni.
Organizovaće zbor građana na ovu temu 10. marta od 11 časova na kojem će moći da učestvuju svi oni koji imaju prebivalište na Limanu i pravo glasa.
– Ne podržavamo inicijativu da se gradi verski objekat, ali naglašavamo ne zbog toga što smo protiv crkve, već zbog toga što smatramo da tu ne treba da bude nikakav objekat. Kontekst ove priče jeste jako loša i katastrofalna urbanistička politika Grada i zapravo ovo vidimo kao još jednu takvu odluku koja će narušiti kvalitet života na Limanu I. Ovo je jedna od retkih preostalih većih zelenih površina na Limanu I. Mi imamo unutarblokovsko zelenilo, ali ovako veće zelene površine, ne – rekao je Lazić.
Šta god da je tu bude, kako nastavlja, biće nadomak zgrada i blizu nasipa. Tu je smatra, zapravo potreban vetrozaštitni pojas s obzirom da su mnoge sadnice propale zbog neodržavanja i nakon letošnjih oluja.
– Taj deo treba unaprediti sadnjom drveća. Radi se o problematičnoj urbanističkoj odluci jer su i sami urbanisti u plan stavili da će se gradnjom crvkve dobiti zelena oaza, a to već jeste javno zelena površina, tako da ta logika nije na mestu. Pitanje je i na temelju čega Grad javnu zelenu površinu pretvara u građevinsku parcelu, a da pre toga nije konsultovao građane. Pozivamo i druge mesne zajednice, naročito na Limanima gde samoorganizovani građani imaju većinu, da organizuju svoje zborove – dodao je Lazić.
Oštre izjave gradonačelnika su kako objašnjava, izuzetno problematične i smatra da su imale za cilj da podele građane po liniji vernika i onih koji to nisu.
„Mislim da to nije tema, nego isključivo da li je urbanistički opravdano da na tom mestu bude crkva ili bilo kakav drugi objekat“, zaključio je on.
Predizborna kampanja je zvanično počela
U Novom Sadu danas je tako i zvanično otpočela kampanja za lokalne izbore, a Srpska napredna stranka u startu je nametnula teme u kojima se oseća najbolje – svetinje i mučenici.
Pre par dana stigle su nikad oštrije reakcije gradonačelnika Milana Đurića koji je rekao da su saopštenja „marginalnih političko-interesnih grupa sramotna“ te da su „udarili na svetinje“ kao i da on nikada neće dozvoliti da Novi Sad „postane talac bolesne mržnje nekih marginalnih političkih grupica, koje na izborima nemaju šta da traže pa koriste tajkunske medije za širenje laži“.
Nakon što su se izređala saopštenja dela opozicije, usledila je i prozivka novosadkog odbora SNS ka ostatku opozicije koja se nije oglašavala. Njih zanima i stav POKS-a, DSS i ostalih partija „da li su za javni linč Srpske pravoslavne crkve ili ne“, što jasno govori kako su naprednjaci odlučili da „koska za glođanje“ za ove lokalne izbore bude nova limanska crkva.
Priču su uz pomoć Eparhije bačke beskrupulozno doterali do kraja, ubacujući u rasplamsalu vatru delove najtragičnije istorije grada, odnosno plan da crkva bude posvećena mučenicima Novosadske racije. Pa ko ne želi crkvu na ovom mestu, taj posledično gazi i po Memorijalnom centru i po kostima nevinih ljudi. Za sada se ne pominje da li bi i Romi i Jevreji koji su takođe stradali u raciji trebali dobiti bogomolje posvećene svojim nevinim žrtvama.
Gradonačelnik je i pre usvajanja izmenjenog plana, juče, već obišao lokaciju sa sveštenstvom Eparhije bačke, a onima koji ovde žele da ostane ovako kako jeste, izneo kontra konstataciju da na toj „zelenoj površini nikad ništa nije bilo“. Izgleda da na svakoj zelenoj površini u Novom Sadu mora nešto da bude.
Književnik i istoričar umetnosti Novi Nebojša Milenković kaže da je ova priča indikativna na više nivoa: urbanističkom, ekološkom, socio-kulturološkom i političkom – i svaki od njih višestruko je sporan.
– Zajednički imenitelj tiče se načina na koji se upravlja gradom. Ako građani na tom mestu ne žele crkvu – a ne žele crkvu već zelenilo, možemo se zapitati i: “Čiji je naš Grad!?”. Kome pripada Novi Sad – ako on ne pripada njegovim građanima?! U čijem se interesu donose odluke – ako se one već ne donose u interesu građana?! – rekao je Milenković.
Mi, nažalost, kako dodaje, nemamo gradonačelnika – ako ga i imamo to svakako nije „Milan Đurić koji radi na baterije“.
Koristiti istoriju, a posebno njene žrtve, kao batinu kojom se “prevaspitavaju” nepodobni, je ističe oholo i podlo.
– Pored toga što je neetičko, takvo ponašanje nije ni hrišćansko – i svakako je nedostojno visokih crkvenih ili političkih (veliko)dostojnika, otuda želim da verujem kako su tu izjavu mediji pogrešno preneli. Ako pak nije u pitanju greška – tad bi i onome koji govori u ime Eparhije bačke svakako trebalo proveriti baterije – izjavi je Milenković.
On smatra da danas nema veće niti preče dužnosti nego biti građanin, imati svest kako su nam ovaj Grad ostavili nekakvi preci – te da smo i mi, kao njegovi današnji stanovnici, dužni da onima koji dolaze Grad ostavimo boljim, lepšim i humanijim no što smo ga zatekli. Ovaj Grad nema nikog drugog osim nas – zato nemamo pravo da dignemo ruke od sopstvenog grada, zaključio je Milenković.
SNS svakako ne očekuje najbolje rezultate na Limanu na lokalnim izborima, jer su tu upravo tri mesne zajednice koje su uprkos svoj svojoj mašineriji izgubili. Pobedili su ih građani. Njihovo mišljenje o izgradnji crkve svakako neće uvažavati, ali zato verovatno očekuju da će na ovoj temi zahvatati u nekim drugim delovima grada.
Naprednjake očekuje mnogo veći posao od izgradnje još jednog hrama i pobede na lokalnim izborima, a to je pomeranje nasipa u korito reke kako bi privatni investitor, kompanija Galens čiji su poslovi procvetali dolaskom SNS na vlast, izgradila „Novi Sad na vodi“ na mestu Brodogradilišta koje je kupila i koje je još uvek plavno područje.
Obrazloženje direktora „Urbanizma“ Dušana Miladinovića kako se u ovaj ogroman i skup posao pomeranja nasipa ulazi i da bi Novi Sad dobio veslačku stazu na Šodrošu, previše je nategnuta i za domaće ruinirane političke uslove.
Zato crkva i zato amin.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
