Četiri vrste hleba koje jedu najdugovečniji i najzdraviji ljudi na svetu

Područja na kojima žive najdugovečniji ljudi sveta nazivaju se plavim zonama. Postoji pet plavih zona, a one uključuju italijansko ostrvi Sardiniju, japansko ostrvo Okinavu, grčko ostrvo Ikariju, poluostrvo Nikoja u Kostariki i kalifornijski grad Loma Linda, piše Pun kufer.

Ne samo da na tim mestima žive najdugovečniji ljudi sveta – veliki procenat osoba starijih od 100 godina, već i grupe ljudi koji su ostarili bez većih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, prekomerne težine, raka ili dijabetesa.

Istraživanja Dana Butnera pokazala su da na dugovečnost osoba u plavim zonama utiče kvalitet života, odnosno sve od pozitivnog pogleda na svet i male količine stresa do redovnog vežbanja i kvalitetne ishrane.

U plavim zonama ljudi uglavnom jedu hranu baziranu na lokalno uzgojenim namirnicama biljnog porekla (oko 80 odsto) koja je dopunjena ribom, jajima i mlečnim proizvodima. Najdugovečniji ljudi sveta u proseku jedu oko 65 odsto hrane temeljene na ugljenim hidratima poput celovitih žitarica, voća, povrća i mahunarki.

Meso se jede u manjim porcijama od 50-ak grama pet puta mesečno, a riba u porcijama od oko 100 grama tri puta nedeljno. Jaja i mlečni proizvodi konzumiraju se u vrlo umerenim količinama. Ograničena je i količina dodatih šećera koja se dnevno jede – maksimalno sedam čajnih kašičica. Od tečnosti se najčešće piju voda i čaj, nešto kafe i vina.

U plavim zonama nije zabranjena konzumacija hleba. Štaviše, hleb se smatra osnovom zdrave ishrane. Ali, za razliku od dobrog dela zapadnog sveta, gde je najpopularniji hleb od belog procesuiranog brašna, u plavim zonama jedu se vekne koje stanovništvo samo peče od celovitih namirnica i bez dodatih aditiva.

Četiri najpopularnije vrste hleba u plavima zonama:

– Hleb od kiselog testa (sourdough)

Hleb od kiselog testa popularan je u Sardiniji i na Ikariji, a radi se od svega nekoliko namirnica – vode, celovitog brašna i startera. Zahvaljujući procesu fermentacije u izradi startera hleb od kiselog testa ima više prebiotika i poboljšava apsorpciju nutrijenata u organizmu. Prebiotici unapređuju zdravlje probavnog sistema i jačaju imunitet.

Hleb od celovitih žitarica poput pšenice, raži i ječma

Ne samo da stanovnici Ikarije i Sardinije sami peku hleb od celovitih žitarica poput pšenice, raži i ječma već sami i melju te namirnice u brašno. Njihov hleb izgleda drugačije od onoga koji se može naći u prodavnicama jer je napravljen od minimalnih sastojaka. U celovitim žitaricama nalazi se bogatstvo prehrambenih vlakana, vitamina B i minerala poput magnezijuma, kalijuma i gvožđa, koji poboljšavaju zdravlje celog organizma.

Pogače od celovitih žitarica (pita bread)

Na Ikariji su veoma popularne i svojevrsne pogače od celovitih žitarica (engl. pita bread), koje se sjajno slažu s izvorima belančevina biljnog porekla – od humusa do kuvanog pasulja, sočiva i slično. Zbog upotrebe celovitih žitarica za izradu ta vrsta hleba takođe je bogata prehrambenim vlaknima, vitaminima i mineralima.

Hleb od kukuruznog brašna

Kukuruzno brašno, odnosno mleveni kukuruz koristi se u ishrani već stotinama i hiljadama godina, što ne čudi ako je poznato da je reč o sjajnom izvoru belančevina, vitamina A, prehrambenih vlakana i raznih minerala. Od kukuruza se priprema sve od tortilja do palente, ali i različite vrste hleba. Hleb od kukuruznog brašna veoma je popularan u Loma Lindi, gde se meša s brašnom od pira i lanenim semenkama, koje predstavljaju sjajan izvor omega-3 masnih kiselina.