Šta bi svako stariji od 30 godina trebalo da zna o novim smernicama za holesterol

Nove smernice za holesterol Američkog udruženja za srce, Američkog koledža za kardiologiju i drugih organizacija imaju za cilj da na vreme spreče srčane bolesti – fokus se pomera na raniju prevenciju i lečenje, kada male promene mogu imati najveći dugoročni efekat.

Procene pokazuju da se čak do 80% srčanih bolesti može sprečiti, ali one i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu. Stručnjaci ističu da je deo problema u tajmingu – rizik od srčanih bolesti se razvija tiho, mnogo pre nego što se pojave bilo kakvi simptomi ili pre nego što većina ljudi uopšte pomisli da se pregleda, piše Healthy.

„Najveća zabluda je da je srčana bolest problem samo starijih ljudi“, kaže dr Majkl Šapiro, DO, MPH, FAHA, kardiolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vejk Forest i koautor novih smernica. „U stvarnosti, proces počinje mnogo ranije.“

Vaše 30-e su važnije za srce nego što mislite

Faktori rizika za srčane bolesti mogu godinama tiho oštećivati organizam pre nego što dođe do nekog kardiovaskularnog događaja. Dr Šapiro objašnjava da se arterije postepeno ukrućuju, često bez ikakvih simptoma. „Zato čekanje simptoma nije dobra strategija“, kaže on.

Zbog toga smernice uvode nove alate za procenu dugoročnog rizika kod mlađih odraslih – posebno onih koji deluju zdravo, ali ipak mogu akumulirati oštećenja. „Pravo pitanje u 30-im je: kolika je moja doživotna izloženost riziku i šta mogu sada da uradim da to promenim?“, navodi dr Šapiro.

Jedan od novih alata je unapređeni PREVENT kalkulator, koji može da proceni 30-godišnji rizik od srčanog i moždanog udara već od 30. godine života. Raniji model je obuhvatao samo narednih 10 godina i to tek od 40. godine. Ideja je da lekari ranije razmišljaju o budućem riziku svojih pacijenata.

Ovaj širi pristup daje kompletniju sliku zdravlja, jer osim holesterola uključuje i šećer u krvi i zdravlje bubrega. Dr Arsaln Rafiq sa Medicinskog centra Tufts objašnjava: „Holesterol sam po sebi nije jedini faktor koji dovodi do stvaranja plaka u krvnim sudovima. Nove smernice pomažu da se ti faktori lakše prepoznaju i na njih deluje.“

Holesterol i novi faktori

Holesterol se najčešće deli na „dobar“ i „loš“. HDL (lipoprotein visoke gustine) pomaže uklanjanju viška holesterola iz krvi, dok LDL (lipoprotein niske gustine) može da se taloži u arterijama i doprinese njihovom sužavanju.

Standardni lipidni panel i dalje uključuje LDL, HDL, trigliceride i ukupan holesterol. Dr Šapiro naglašava: „Najvažniji parametar i dalje je LDL holesterol.“

Ono što se menja jeste širi pristup proceni rizika. Nove smernice traže da se uz LDL uzmu u obzir i drugi faktori, poput porodične istorije, gojaznosti, dijabetesa i hroničnih bolesti.

Takođe se uvodi obavezno testiranje na lipoprotein(a), poznat kao Lp(a), koji je u velikoj meri genetski i ne menja se značajno tokom života. Visok Lp(a) može znatno povećati rizik, čak i kada je standardni holesterol normalan.

Lekari se podstiču da uzimaju u obzir i ne-HDL holesterol, kao i apolipoprotein B (ApoB), koji može dati dodatne informacije kod rizičnih pacijenata.

Ranije delovanje postaje standard

Nove smernice posebno naglašavaju rano testiranje i lečenje, naročito kod mlađih osoba sa faktorima rizika kao što su:

LDL 160 mg/dL ili viši
jaka porodična istorija ranih srčanih bolesti
povišen Lp(a)
visoki trigliceridi
metabolički problemi poput dijabetesa

Statini ostaju prva linija terapije. „Statini su među najispitanijim lekovima u kardiologiji i značajno smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara“, kaže dr Šapiro.

Ipak, dodaje se da nisu svi mladi ljudi kandidati za terapiju, ali oni sa značajnim rizikom ne bi trebalo da je ignorišu samo zato što se osećaju zdravo.

Šta ovo znači u praksi
1. Uraditi osnovni pregled

Preporučuje se lipidni panel i bar jednom u životu test Lp(a). Prvi pregled holesterola savetuje se već od 19. godine, a zatim na svakih 5 godina ako nema rizika.

2. Poznavati kompletan rizik

Normalan holesterol ne znači i nizak rizik. Na ukupno zdravlje utiču pritisak, šećer, pušenje, metabolizam i porodična istorija. Kod žena važni su i faktori poput preeklampsije ili gestacijskog dijabetesa.

3. Obratiti pažnju na upozoravajuće znake

Visok pritisak, povišen LDL, trigliceridi, Lp(a) ili porodična istorija rane bolesti srca ne smeju se zanemariti, čak ni kod mladih.

4. Osnove načina života su ključ
mediteranski tip ishrane
ograničavanje ultra-prerađene hrane
150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne aktivnosti nedeljno
održavanje zdrave težine
najmanje 7 sati sna
izbegavanje pušenja, alkohola i droga

5. Otvorenost prema terapiji

Uvođenje statina nije znak neuspeha, već preventivna mera koja smanjuje dugoročni rizik.

6. Dugoročno razmišljanje

Plak u krvnim sudovima počinje da se razvija rano u životu, a brzina njegovog razvoja zavisi od genetike i načina života. Osećaj zdravlja ne znači nužno nizak rizik.

O stručnjacima

Dr Majkl Šapiro je kardiolog i koautor novih smernica Američkog udruženja za srce.
Dr Arsaln Rafiq je kardiolog u Medicinskom centru Tufts, specijalizovan za preventivnu kardiologiju i neinvazivnu dijagnostiku.