Kako je Al Kapone osuđen na 11 godina zatvora samo zbog utaje poreza 1Foto: Wikipedia/Public domain

Alfons Gabrijel Al Kapone poreklo vodi od italijanskih imigranata Gabriela i Tereze Kapone, a rođen je 17. januara 1899. godine u Bruklinu. Njegov otac je u to vreme radio kao berberin, a majka Tereza zaposlila se kao krojačica.

Al je bio četvrto dete od ukupno devetoro u ovoj velikoj porodici, a bio je srednje dete među braćom i sestrama. Porodica je bila siromašna sve do njegove 11 godine kada je posao njegovog oca počeo da se razvija i donosi neki profit. Ubrzo su se preselili iz opasne, siromašne četvrti u lepši stan u oblasti Park Sloup u Bruklinu.

Al je bio perspektivan student i učenje mu je išlo dobro, ali od ranih dana je pokazivao znakove buntovništva. Njegovo obrazovanje se završilo kada je imao 14 godina, jer je zbog neslaganja udario učiteljicu, nakon čega je odmah bio izbačen iz škole. Kapone tada počinje da radi različite, neobične poslove širom Bruklina.

U to vreme upoznaje svog prvog mentora iz oblasti zločina, Džonija Torija. Tada počinje da se druži sa manjim lokalnim bandama, bandom Četrdeset razbojnika, Bauveri Bojsima i Bruklin Ripersima.

Opake požude zaista su u njemu zaživele, te je nastavio da uspostavlja kontakte sa lokalnim kriminalnim organizacijama. Njegovo brutalnije ponašanje počelo je da se ispoljava kada se pridružio poznatoj, najozloglašenijoj bandi Fajv points na donjem Menhetnu.

Počinje da radi u baru u kojem je upoznao svog drugog mentora i kolegu reketaša, Frenkija Jejla. Tokom svog boravka tamo dobio je legendarne ožiljke na levoj strani lica.

Radio je u noćnom klubu kad je rekao nešto ženi koja je bila jako neraspoložena, pa je njen brat uzeo nož i povredio Kaponea. Od tog trenutka počinju da ga zovu „Ožiljak”.

Posle tog događaja, Kapone bi često sakrivao levu stranu lica od objektiva fotoaparata i pričao bi o svojim „Ratnim ranama”.

Ubrzo je Al ponovo napredovao u svetu mafije i nastavio da uspostavlja kontakte u oblasti ilegalnih delatnosti. Sa 20 godina se seli iz Njujorka u Čikago da bi postao izvršitelj Džejmsa „Velikog Džimija” Kolosima. Zatim, radi i kao „obezbeđenje” u javnoj kući, ali na kraju oboli od sifilisa, za koji nikada nije uspeo da nađe lek.

Tokom 1923. godine kupuje za sebe i svoju mladu suprugu Mej Žozefin Koflin prijatnu kuću na južnoj strani grada. Za samo 10 godina Kaponeovo ime počelo je da se pojavljuje u odeljku za sport lokalnih novina, gde je bio proglašen promoterom boksa.

Njegov šef „Veliki Džim” ubijen je 11. maja 1920. godine, a sam Al je ponovo osumnjičen da je počinio zločin. Njegovo, prethodno pomenuto, nasilje i bes zaista je počelo da ga izjeda iznutra.

Rat sa malim pivarama i njihovim vlasnicima tokom prohibicije

U mafiji je bio poznat po svojoj brutalnosti i bezobzirnosti, često prelazeći dosta kilometara da eliminiše rivala.

Baveći se ilegalnom prodajom pića za vreme prohibicije, uništavao je male pivare i njihove vlasnike.

„Izgradio sam svoju organizaciju na strahu”, ponosno je znao da kaže.

Džoni Torijo vodio je najvažniju organizovanu kriminalnu grupu u čitavom području, a Kaponea je uzeo pod svoje okrilje. Jedno od njegovih zaduženja bilo je da se fokusira na sklapanje poslova i pregovore oko teritorijalne podele među bandama.

U januaru 1925. godine Kapone je pretrpeo napad zbog kog je postao oprezan i zastrašen, ali nije bio ozbiljno povređen, a 12 dana kasnije Torijo je takođe napadnut i na njega je pucano više puta.

Nakon što je ozdravio, Torijo je prepustio kriminalnu organizaciju dvadesetšestogodišnjem Kaponeu.

Postao je „Veliki šef” i vodio je sve, od pivara do transportnih mreža koje su se protezale do drugih zemalja. Sve je obavljao uz podršku organa reda.

Zbog donacija ga gledali kao Robina Huda

Ljudi su ga voleli, videći u njemu „Robina Huda” zbog njegovih izdašnih i čestih donacija lokalnim dobrotvornim organizacijama.

Posle još ubistava i mnogobrojnih političkih ratova, potreba za zaštitom krijumčara alkohola postala je izraženija nego ikada, što je Kaponea nateralo da pobegne iz Čikaga.

U jednom momentu, pojavila se informacija da je Al navodno dao čikaškoj republikanskoj stranci Villijama Hejl Tompsona 250.000 dolara zbog čega je navodno otvorena diskusija o podršci ilegalnim barovima i pivarama koje pripadaju Kaponeu. Podmitio je političara sa namerom da ukloni Bags Morana, koji je bio vođa rivalske bande.

Sve ovo započelo je masakr na Dan zaljubljenih 1929. godine, u kojem je nekoliko ljudi ubijeno kada je Al naredio da se izvrši napad na Bagsa, a njegovi saradnici tom prilikom su zaklali sedam Bagsovih ljudi dok su se predstavljali kao službenici policije.

Žrtve zasede postavljene su uz zid od opeke i streljane. Kasnije se saznalo da je Kapone odgovoran za atentat, a lokalna javnost koja je nekada toliko poštovala Kaponea zbog njegove dobrote i dobročinstva videla je kakvo je njegovo pravo lice, što je rezultiralo odlukom da pokušaju da ga privedu i zauvek bace ključ. Sve to označilo je početak Kaponeovog pada.

Kapone je zaista proveo neko vreme u zatvoru zbog drugih, mnogo manjih, krivičnih dela, ali je na kraju pušten na slobodu kad nije bilo moguće naći dovoljno inkriminišućih dokaza da bi se postupak nastavio.

Vešto je skrivao tragove i često je koristio novčane naloge umesto banaka za svoje značajnije transakcije. Na taj način niko nije mogao da dovede u vezu novac od zabranjenog biznisa bande sa njim, jer je odatle proizašla većina Kaponeovog nezakonitog bogatstva i profita.

Eliot Nes i „Nedodirljivi“

Sa namerom da uhvati Kaponea, agent koji je radio na sprovođenju zakona donetih za vreme prohibicije po imenu Eliot Nes okupio je tim pouzdanih, nepokolebljivih agenata koji su bili poznati kao „Nedodirljivi”, jer nisu prihvatali mito.

Nes i njegov tim uspešno su izvršili raciju na nekoliko nezakonitih Kaponeovih „poslova”. U tom periodu Al je više puta bezuspešno pokušao da likvidira Nesa.

Na kraju, Nes nikada nije uspeo da uhvati Kaponea zbog njegovih ilegalnih aktivnosti u vezi sa organizovanim kriminalom, ali je pomogao Poreskoj upravi da ga uhvati zbog utaje poreza.

Federalne vlasti su se namerile da zatvore Kaponea, te su ga optužile za utaju poreza na osnovu 22 tačke. Osuđen je za samo pet tačaka 1931. godine.

Tokom slučaja sudija je kao dokaz uzeo u obzir Kaponeovo priznanje pravih podataka o dohocima i neplaćenom porezu koji je prikrivao. Uspeo je da dogovori i plaćanje vladinih poreza koje je dugovao.

Osuđen je na 11 godina saveznog zatvora. Nakon presude, zamenio je svoj tim pravnim stručnjacima za poresko pravo, a njegovi osnovi za žalbu ojačani su presudom Vrhovnog suda. Ipak njegova žalba na kraju nije uspela. U maju 1932. godine poslat je u američki zatvor u Atlanti.

„Selidba“ u Alkatraz

Zbog sumnji i tračeva, svojih manipulacija i pokušaja podmićivanja ili isplate ostalih zatvorenika, zajedno sa pričama o posebnom tretmanu koji je navodno dobio, Kapone je na kraju prebačen u zloglasni savezni zatvor Alkatraz.

Tokom boravka tamo, lakše je ranjen nožem u jednom napadu.

Al je potom premešten iz Alkatraza i smešten u pritvor Federalne popravne ustanove na ostrvu Terminal u Kaliforniji, gde je odslužio ostatak kazne zbog nepoštovanja suda. Poslednju godinu zatvora proveo je u zatvorskoj bolnici Alkatraza.

Konačno, zvanično je pušten 16. novembra 1939. godine. Međutim, do tada je bio u ozbiljno lošem zdravstvenom stanju zbog teškog nelečenog slučaja pareze (ili kasnog stadijuma sifilisa), te je bio samo senka pravog Kaponea i ozbiljno su mu bile narušene mentalne sposobnosti.

Bio je krajnje mentalno nestabilan i depresivan. Kada je konačno uslovno otpušten, upućen je lekaru u bolnici Džon Hopkins u Baltimoru.

Pregledan je i zaključeno je da je Kapone tada imao mentalnu sposobnost samo dvanaestogodišnjeg dečaka. Uprkos tome, Hopkins mu je uskratio bilo kakav tretman zbog ozloglašenosti koja je pratila Kaponea i težine njegovih zločina.

Međutim, Memorijalna bolnica „Union” bila je spremna da ga prihvati, a Kapone je toliko cenio njihovu medicinsku negu i pomoć da je 1939. godine bolnici poklonio dve raskošne japanske trešnje.

Kapone je napustio bolnicu 20. marta 1940. godine i otputovao na ostrvo Palm na Floridi gde se nalazila njegova vila u kojoj je proveo preostale dane svog života sa suprugom i unucima. Imao je i moždani udar 21. januara 1947. godine.

Počeo je da se oporavlja sve dok nije dobio upalu pluća, potom se stanje dalje pogoršalo i doživljava akutni infarkt miokarda 22. januara. Samo nekoliko dana kasnije, u 48. godini života, Kapone je umro 25. januara 1947. godine u svom domu.

Prva verzija „Lica s ožiljkom“ 1932.

Tokom 1932. godine snimljen je film o Kaponeu, koji je bio faktografski slabo zasnovan. Bila je to prvobitna verzija dobro poznatog i vrlo popularnog filma „Skarfejs”.

Film je bio takav hit da ga je reditelj Oliver Stoun kasnije preradio u verziju koju svi danas znamo, a koja je objavljena u decembru 1983. godine.

Pre nekoliko godina pojavile su se informacije o izlasku nove, ažurirane verzije filma „Skarfejs”, ali trenutno nema pouzdanog datum izlaska, iako su prvobitno iz „Univerzal Studija” tvrdili da će se u bioskopima naći u avgustu 2018. godine. Film snimaju novi reditelj i glumci, a ljubitelji „Skarfejsa” ga širom sveta željno iščekuju.

Al Kapone je bio tvrdoglav čovek koji je dugo preživeo u opasnim okolnostima, čak i nakon ponovljenih pokušaja atentata. Iako je svoje sposobnosti usmerio na potpuno pogrešan i nezakonit način života, Al Kapone je bio inteligentan i uspešan, moćan biznismen.

Imao je strast za moć i težio joj je punim plućima. Prikupio je vrlo impresivnu neto vrednost od oko 100 miliona dolara, što bi danas, s obzirom na inflaciju, iznosilo približno 1,3 biliona dolara. Kapone je jednom rekao:

„Ja sam samo biznismen i dajem ljudima ono što žele.”

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.