Kako je Martin Luter King dobio ime? 1Demonstranti okupljeni ispred spomenika M. L. Kinga - avgust 2020. u Vašingtonu Foto: EPA/EFE/Shawn Thew

U godini rođenja jedne od najznačajnijih ličnosti i inspiracija za suočavanje američkog društva sa velikim problemom rasne nejednakosti, bilo je nezamislivo teško voditi pristojan život kao građanin tamne boje kože.

Zemlju je pogodila velika ekonomska kriza, a pored toga što su manje plaćani i bili na teškim ili poslovima koje je retko ko prihvatao da radi, Afroamerikanci su prvi isterivani sa radnih mesta.

Novine su izveštavale kako su čak pojedine dobrotvorne organizacije ovim ljudima uskraćivale pravo na topli obrok.

Dok je King mlađi prohodavao, učio da čita i piše, situacija se ipak postepeno kretala na bolje. Iako na minornim pozicijama, pojavljuje se sve više političkih figura koje zastupaju interese stanovnika crne boje kože.

Kako se u Evropi rasplamsavao rat, što je dovelo do bujanja Američke ekonomije, pod raznim pritiscima demonstracijama i neredima, tamnoputi radnici dobijaju više prava i zapošljavaju se u najširem spektru zanimanja do tada.

King je potekao iz srednjeklasne porodice baptističkih sveštenika. Biografi navode da je odrastao u crnačkom kvartu, sa visokoobrazovanim roditeljima u porodici punoj ljubavi.

Čini se da u takvoj sredini nije bilo naročito teško odrastati, posebno kada uzmemo u obzir društveni kontekst 30-ih i 40-ih godina prošlog veka u drugim delovima Amerike.

Ni ekonomski status, niti obrazovanje ili mesto stanovanja nisu bili karta za imunitet na sistemsku rasnu diskriminaciju, od koje se američko društvo ni danas nije potpuno oporavilo. King je zato od najranijeg detinjstva na svojoj koži iskusio šta znači razlikovati se od većine.

Zbog rasne segregacije u školama, rano se rastao od svojih prijatelja iz detinjstva. Tabu su bile i mešovite veze i brakovi, pa čak i ispijanje pića u istom kafeu ili odlazak na molitvu u istu crkvu.

Prvakinje crnog feminizma kasnije su upozoravale na posebno težak položaj žena, koje su najmanje dvostruko stigmatizovane po rasnom i rodnom osnovu, na to sve i materijalno deprivirane.

Kako je Martin Luter King dobio ime? 2
Brazilski umetnik ispred portreta M. L. Kinga i N. Mendele – Sao Paulo 2020. Foto: EPA/EFE-Sebastiao Moreira

King je kao nadareno dete uspešno završio srednju školu i nastavio visoko obrazovanje na privatnom muškom koledžu u Atlanti.

Zanimao se za teologiju, učio o protestantizmu, a kao mladić se upoznao i sa teorijama o pružanju otpora bez nasilja Mahatme Gandija. U dvadesetim godinama nastavlja da se obrazuje i upoznaje sa različitim političkim i socijalnim idejama, bavi se i teološkim teorijama.

Na Bostonskom univerzitetu doktorirao je filozofiju 1955. godine sa temom „Upoređivanje koncepcije Boga u razmišljanjima Pola Tiliča i Henrija Nelsona Vimana“. Trideset godina kasnije istraga je pokazala kako su delovi njegove disertacije plagirani, ali to nije dovelo do poništavanja dela.

O Kingu danas često razmišljamo kao o uticajnoj političkoj ličnosti, međutim kritičari zameraju zanemarivanje spiritualne strane koja je, kažu, osnova i centar svega ostalog. King je posle doktorata dobio službu u baptističkoj crkvi u Montgomeriju u Alabami.

Prerano preminuli aktivista i borac za ljudska prava je za svojih 38 godina života učinio mnogo na razvoju svesti o jednakosti svih građana bez obzira na rasnu pripadnost.

Njegovo ime je prvi put odjeknulo u javnosti pošto je izabran za vođu pobune protiv rasne segregacije u javnom prevozu u Alabami – čuvenom bojkotu autobusa u Montgomeriju.

Sve do sredine 50-ih Afroamerikancima je bio namenjen zadnji deo autobusa, morali su da ustupaju mesta belcima i gotovo nikad nisu zapošljavani u transportu.

King je verovao u nenasilne proteste, vodio masovne demonstracije i držao upečatljive govore, a svoje aktivnosti je fokusirao na gradove u kojima je segregacija bila najdominantnija.

Uprkos mirnoj prirodi zbog svog aktivizma je hapšen blizu 30 puta, napadan u javnosti sa ozbiljnim povredama i pokušajima ubistava.

Bio je jedan od osnivača civilne organizacije SCLC (Southern Christian Leadership Conference) koja se borila protiv diskriminacije.

Kako je Martin Luter King dobio ime? 3
Izložen ručno pisani govor Martina Lutera Kinga Mlađeg pisanog povodom dodele Nobela Foto: EPA/EFE-Justin Lane

Svako dobro informisan je čuo za Marš na Vašington i poznate reči „Ja imam san“. King je prema nekim procenama pred oko 250.000 ljudi avgusta 1963. pozvao na okončanje rasizma u Americi.

„Sanjam da će jednog dana ovaj narod ustati i živeti ono u šta veruje: da su svi ljudi po rođenju jednaki. Sanjam da će jednog dana na crvenim brežuljcima Džordžije sinovi bivših robova i sinovi bivših robovlasnika biti sposobni sedeti zajedno, za istim bratskim stolom”, govorio je King.

Sjedinjene države 50-ih i 60-ih godina u znaku su borbe Afričkih Amerikanaca za jednakost pred zakonom. Jedan od najsvetlijih simbola te borbe – Martin Luter King Mlađi, ubijen je 1968. u jednom motelu u Tenesiju.

Sa 35 godina bio je najmlađi laureat Nobelove nagrade za mir.

Da li ste znali…

  • King je napisao brojne knjige, među kojima i autobiografiju koja je prevedena na srpski jezik za izdanje Planetopije.
  • Amerikanci svake godine ponedeljak oko Kingovog dana rođenja (15. januar) proslavljaju kao nacionalni praznik.
  • Blizu 1.000 ulica u Sjedinjenim Državama nosi ime – Martin Luter  King Jr.
  • U novije vreme američko društvo teži da iskoreni termine „crnac“, „negro“ i „obojeni“ u javnom govoru, prihvatljivi nazivi su „Afroamerikanac“ ili „Afrički Amerikanac“.
  • Ime mu je na zahtev oca promenjeno iz Majkl King u Martin Luter King Mlađi po ugledu na protestantskog monaha Martina Lutera.
close
Kako je Martin Luter King dobio ime? 4

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.