“Sa Lovćena vila kliče, đe si Milo pobjedniče”: Milo Đukanović o evropskom konceptu Crne Gore govorio i pre 20 godina 1Foto: EPA / SASA MARICIC /ks

“Sa Lovćena vila kliče, đe si Milo pobjedniče”, pevalo se u Podgorici nakon što je Koalicija Demokratska lista za evropsku Crnu Goru Mila Đukanovića odnela apsolutnu pobedu na vanrednim parlamentarnim izborima 20. oktobra 2002. godine i osvojila 39 poslaničkih mandata.

Koalicija „Zajedno za promjene“ osvojila je 30 mandata, liberalni savez četiri, stranke Albanaca dva mandata.

Pobedio je evropski koncept, to će privući strane investitore, rekao je Đukanović u noći pobedničke euforije, dok su njegove pristalice pucale iz sveg raspoloživog naoružanja, pisao je Danas. Sliku Mila Đukanovića nosili su po ulicama.

Iz rodnog Nikšića obratio se građanima crnogorski predsednik Milo Đukanović, koji je rekao da je na parlamentarnim izborima Crna Gora dobila najvažniju i jednu od poslednjih odlučujućih bitaka kojom je u istoriju poslala jednu konzervativnu i retrogradnu politiku.

Đukanović je istakao da su pobedom koalicije Za evropsku Crnu Goru sačuvani „državni temelji i otvorena evropska perspektiva te republike“. O evropskoj perspektivi govori i danas, 20 godina kasnije, a najavljuje i skorije vanredne parlamentarne izbore.

Kada je Milo Đukanović pobedio te 2002. godine čestitao mu je tadašnji srpski premijer Zoran Đinđić rekavši da je dobro što je parlamentarnim izborima u Crnoj Gori „završena višegodišnja nestabilnost“ i što je Crna Gora dobila „vladu koja će imati sigurnu većinu“.

Očekivao je Đinđić, kako navodi naš list, da se ubrzo utvrde datumi izglasavanja Ustavne povelje Državne zajednice Srbija i Crna Gora u skupštinama, kao i da se deblokira proces evropske integracije. I zvaničnici Saveta ministara EU saopštili su da posle izbora u Crnoj Gori više ne bi smelo da bude prepreka za neodložno usvajanje Ustavne povelje. Savezna skupština je tek 4. februara naredne godine (2003.) proglasila Ustavnu povelju Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Nakon pobede na parlamentarnim izborima Đukanović je za Rojters naveo da će uskoro postići konačan dogovor o zameni sadašnje jugoslovenske federacije labavom zajednicom Crne Gore i Srbije.

Đukanoviću je „svakako, bila draža nezavisna Crna Gora, ali je rekao da će Podgorica dati priliku novom ugovoru o zajednici sa Srbijom“.

„Mislim da treba pružiti priliku uniji tokom naredne tri godine, kako bi vidjeli da li može da osigura interese građana Crne Gore i Srbije“, rekao je crnogorski predsednik, a preneo Danas.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Ipak je izneo sumnju u budućnost zajednice i podsetio na nagativne emocije koje su vladale između Crne Gore i Srbije u vreme Slobodana Miloševića, kao i poteškoće u usklađivanju odnosa dve, po veličini, različite države.

Đukanović optužio Amfilohija da je kršio izbornu tišinu

Crnogorski predsednik, nakon pobede optužio je sada već pokojnog, mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amfilohija da je  prekršio izbornu ćutnju i zloupotrebio crkvu kao i da je zbog delovanja poslednjih dana predizborne kampanje sam sebe izbrisao sa „Božjeg spiska“, na šta se Amfilohije „zahvalio“.

„Đukanovićeve optužbe o kršenju izborne ćutnje bile bi na mestu da je u pozivu na glasanje on određivao za koga će narod da glasa“, ocenio je Amfilofije pre 20 godina.

Kontraverzni pobednik

Pobeda na parlamentarnim izborima bila je povod da Milo Đukanović završi u Danasovoj rubrici Ličnost danas, u kojoj novinar Bojan Tončić u tekstu sa naslovom „Kontraverzni pobednik“ njegovu političku karijeru opisuje kao munjevitu.

„Omomladinski aktivista, član omladine Jugoslavije, predsednik Vlade CG postao je sa 28 godina(bio je najmlađi premijer u svetu), februara 1991. godine kao jedan iz tandema zlatnih dečaka Slobodana Miloševića, na talasima antibirokratske revolucije, Beogradskog mentora, ali i drugog dela dvojca Momira Bulatovića, zvanično se odriče 1996. godine podržavajući građanski bunt u Srbiji izazvan izbornom krađom. Predsednik Crne Gore postaje sa 36 godina, u januaru 1997. godine, tesnom većinom koju su njegovi protivnici nazvali izbornom krađom. Počeo je, kazaće u vreme krvoločno – pljačkaške najazde na Dubrovnik 1991. godine, da mrzi šah zbog hrvatske zastave. U to vreme zalagao se za „razgraničenje sa Hrvatima”, a deceniju kasine izviniće im se zbog dubrovačke operacije“, navodi se u tekstu o Milu Đukanoviću.

Nije izostavljeno ni da ga je zagrebački Nacional 2001. godine u tekstu „Glavni mafijaški bos Balkana“ prozvao za prvalje poslove, naročito šverc cigareta.

„Serija tekstova u tom hrvatskom nedeljniku, ali i drugim evropskim listovima nagovestila je da u priči o švercu duvana ima dima i vatre. Đukanović je optužbe „odbacio sa gnušanjem“, ali je godinu dana kasnije u Italiji protiv njega pokrenuta istraga“, stoji, između ostalog, u tekstu „Kontraverzni pobednik“.

U noviojoj istoriji, tačnije početkom oktobra prošle godine Milo Đukanović spominjan je u Pandora papirima, masovnom curenju finasijskih dokumenata. Navodi se da su Milo i njegov sin Blažo prenosili novac na ofšor račune od 2012. godine kada su uspostavili tajne ugovore upravljanju imovinom iza mreže kompanija u više od pet zemalja.

Ovih dana premijer Crne Gore Dritan Abazović je na saslušanju na Odboru za bezbednost pokazao fotografiju na kojoj se navodno vidi predsednik Milo Đukanović sa članovima škaljarskog klana, što je izazvalo burne reakcije.

Milo Đukanović i dalje je aktuelni predsednik Crne Gore i predsednik Demokratske partije socijalista (DPS), koja je vladala 30 godina u Crnoj Gori. Predhodno je obavljao funkciju premijera, ministra odbrane i narodnog poslanika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.