Foto: J. Patarčić/DanasDa izrade čitav prizor rođenja Isusa Hrista od brašna i soli, mogu samo ruke vrednih domaćica iz Subotice, koje su veštinu pravljenja božićnjaka toliko usavršile, da se danas gotovo graniči s umetnošću.
Božićnjak je kolač koji se tradicionalno pravi samo za Božić, tačnije na Badnje jutro, kada se od skromnih sastojaka kao što su brašno, mleko, kvasac i šećer, umesi raskošno testo.
Kako za Danas objašnjava Cilika Nović iz Subotice, običaj je da se testo podeli na više delova koji se potom pletu, ali se ona, iz praktičnih razloga, opredeljuje za nešto drugačiji pristup.
“Obično napravim jednu pletenicu koja ide oko kolača, jer gledam da mi gornji deo lepinjice bude gladak, tamo gde ću staviti figure. Kolač se pripremi za sat-dva, dok se testo ne krene, a figurice počnem da pravim nedelju dana ranije, da se one koje su malo deblje osuše”, priča Cilika.
A upravo su figurice te koje ovom kolaču daruju posebnu vrstu lepote, jer ne samo da predstavljaju svojevrsna umetnička dela, nego i imaju određenu simboliku.
Prema rečima naše sagovornice, božićnjak je zapravo prenesena slika Betlehema, odnosno trenutka rođenja Isusa Hrista, zbog čega su uz njegovu, obavezne figure Marije i Josipa, ali i pet ruža i sedam ptica.
“Sedam ptica predstavljaju sedam radosti, a pet ruža simbolizuju pet Isusovih rana. Ostalo se dodaje po želji. Neko dodaje sve ono što može da se nađe u jednom dvorištu od životinja, a ja obično napravim Isusa, Mariju i Josipa, Tri kralja, Devu, malo pastira sa ovčicama, magarce, anđele koji sviraju trubu. Uglavnom sve što ima u Betlehemu”, kaže Cilika.
Sve ove figurice Cilika izrađuje samo od običnog, mekog brašna pomešanog sa dosta soli koja je, kako ističe, ključna za oblikovanje smese.
“Ako figurice nisu slane, kad se osuše, onda se raspuknu. Mi kad smo počeli da ih pravimo u našoj porodici, onda nismo dovoljno osolili. Napravili smo ovce i kad su se osušile, one su se raspukle. Znači mora biti slano i to se dobro zakuvava, jedno dva-tri dana, dok ne bude kao glina i onda kad je glatko, može da se oblikuje po želji”, naglašava Cilika.
Tako oblikovane i osušene figurice, Cilika pomoću čačkalica raspoređuje po već pečenom kolaču, iako priznaje da se zapravo božićnjak pravi tako da se figurice peku zajedno sa kolačem.
“Kadgod su tako pravili. Moja majka je pravila i volove, babu i dedu sa buretom i onda kako se kolač peče, on pukne, pa se figurice raziđu, a ovako, kad je kolač već pečen, možeš da ih poslažeš kako ti odgovara. To je sada već više umetnost”, kroz osmeh će naša sagovornica.
Tradicija pravljenja božićnjaka dugo je prisutna u Cilikinoj porodici. Dok se priseća kako su njena baka i mama pravile ovaj kolač, kaže da je ona počela da ga mesi tek kad je otišla u penziju.
“Pre toga sam bila prezauzeta. Dođeš kući s posla, treba kuvati, poraditi svašta, a posle sam videla da ih donose kod nas u crkvu i poželela sam da i ja probam da ga napravim. Mislim da je to meni dosta dobro uspelo i svake godine sam, malo po malo, napredovala”, kaže Cilika.
Posle devet godina, koliko dugo ih pravi, Cilika je usavršila sve ono što je mogla sama da nauči, ali tu ne želi da se zaustavi.
“Ljudi prave na različite načine i svi su mi vrlo interesantni. Ja nisam išla ni na kakve radionice da vidim kako bi to moglo na drugačiji način da se napravi, nego sam sama otkrivala i učila. Sad već vidim par godina da ništa nisam napredovala, da to što znam, znam i to je to, ali bih volela da vidim da ide na bolje”, poručuje Cilika.
Cilikin božićnjak, kao i mnogih drugih domaćica i domaćina iz Subotice, može da se vidi u Vestibilu Gradske kuće, u okviru izložbe božićnjaka koju već 25 godina organizuje Katoličko društvo “Ivan Antunović”.
Na prvu izložbu, pre četvrt veka, oko 20 domaćica je donelo 24 božićnjaka, a neke od njih su i za ovogodišnju napravile ovaj tradicionalni kolač.
Iako se od tog vremena veština izrade podigla na viši nivo, božićnjak je tada, kao i danas, bio i ostao simbol proslave Božića, koji ima svoje počasno mesto na stolu oko kojeg se okuplja cela porodica.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
