Šta je to surogat majka, kada se bira i gde?

Surogat majčinstvo u Srbiji nije zakonski regulisano, a u inostranstvu košta desetine hiljada dolara, što nije sprečilo brojne javne ličnosti da se opredele za to, piše RTS.

Gestacijski nosilac ili surogat majka je žena koja nosi i rađa dete za par ili pojedinca. Tokom procesa, stručnjaci najpre stvaraju embrion oplođenjem jajnih ćelija žene koja će biti majka, ili od donornke jajne ćelije – spermatozoidima muškarca koji će biti otac, ili onog koji je donor tog materijala.

Pošto surogat majka ne obezbeđuje jajnu ćeliju, ona nije genetski povezana sa detetom.

„Surogat majčinstvo je opcija za ljude koji zaista žele da budu roditelji, ali su se suočili sa problemima”, kaže dr Emre Seli, reproduktivni endokrinolog i specijalista za fertilitet pri Jejl Centru za plodnost u SAD, u kome se gestacijsko surogat majčinstvo samostalno – ili u kombinaciji sa donacijom jajnih ćelija, realizuje više od 20 godina.

Nakon sveobuhvatne medicinske procene, stručnjaci iz Centra utvrđuju da li je osobi ili paru potreban gestacijski nosilac. Kako u Centru navode, nosilac se može preporučiti u sledećim slučajevima:

• Kada žena nema funkcionalnu materice
• Kod žena koje imaju stečene poremećaje zbog kojih njihova materica nije pogodna za trudnoću, kao što su ekstenzivni fibroidi ili ožiljci na materničkoj šupljini
• Kod žena koje imaju zdravstveno stanje koje ih dovodi u značajan zdravstveni rizik ako zatrudne
• U slučaju da žena ima istoriju ponovljenog gubitka trudnoće
• Za surogat majčinstvo su takođe zainteresovani istopolni muški parovi, ali i pojedinci.

Koraci u pronalaženju surogat majke

U Centru za plodnost Jejla, prvi korak je konsultacija sa programskim savetnikom. Tu zaintereovani dobiju sve neophodne informacije o svemu što je uključeno u kompletan proces, uključujući edukaciju o procesu pronalaženja surogat majke, vrstama potrebnih skrininga, protokolima lečenja i troškovima programa. Savetnik sa zainteresovanima takođe razgovara o socijalnim i psihološkim aspektima gestacionog surogat majčinstva.

Sledeći korak za potencijalne roditelje je poseta lekara Centra za plodnost Jejla zbog medicinskih konsultacija. Taj sastanak uključuje sveobuhvatan opis procesa surogat majčinstva, kao i temeljnu procenu i pregled medicinske istorije budućih potencijalnih roditelja, lekarski pregled i diskusiju o mogućim neželjenim rezultatima i medicinskim komplikacijama.

Gestacijsko surogat majčinstvo može biti komplikovano, pa u Jejl centru važi pravilo da parovi koji biraju gestacijskog nosioca, sarađuju sa odabranom agencijom i da dostave potpisan ugovor pre početka čitavog procesa.

Uloga agencije uključuje identifikaciju potencijalne surogat majke i uspostavljanje pravnih sporazuma između strana. Zainteresovanim stranama, Jejl centar daje listu preporučenih agencija.

Prema programskoj savetnici, dr Doroti Grinfeld, „većina surogat majki želi da budući roditelji budu uključeni u praćenje trudnoće“

„Zbog toga uvek govorim budućim potencijalnim roditeljima da treba da imaju u vidu mesto življenja i spremnost da eventualno – često i daleko putuju“, dodaje Grinfeldova.

Iako su plaćene za svoje usluge, većina gestacijskih surogat majki ima altruističke motive i uživaju u trudnoći. U ugovoru postoji odredba o očekivanjima surogat majke u pogledu kontakta nakon rođenja bebe. Često žele mogućnost da povremeno pošalju ili dobiju prazničnu čestitku ili nešto slično”, ispričala je dr Grinfeld.

Skrining surogat majke

Osobine surogat majke propisane su u SAD, i nalaze se u smernicama Američkog društva za reproduktivnu medicinu (ASRM). Trebalo bi da to bude zdrava žena starosti između 21 i 42 godine (poželjno je da je mlađa od 35), sa istorijom normalne trudnoće i porođajima bez komplikacija.

Centar za plodnost Jejla takođe zahteva da surogat majke imaju indeks telesne mase manji od 30 (poželjno manje od 27) i da nisu imale više od dva porođaja carskim rezom.

U Jejl Centru za plodnost dodaju da u ulozi surogat majke može da se nađe i prijateljica ili član porodice osoba koje žele da postanu roditelji, ali pod uslovom da ta žena ispunjava navedene smernice.

I ovde se prvo sve – proba

Kada se pronađe potencijalna surogat majka, kreće se sa medicinskim procenama i propisanim tretmanom.

Procena uključuje detaljan medicinski i psihološki skrining od strane medicinskog osoblja, kao i konsultacije sa stručnjacima iz oblasti maternalno-fetalne medicine.

Gestacijski nosilac će takođe proći lažni (ili probni) ciklus trudnoće uz pomoć specijalnih medikamenata.

Svrha lažnog ciklusa je da se proceni „odgovor“ sluznice materice na unete materije, što pomaže da se materica pripremi za implantaciju pravog embriona.

U zavisnosti od zdravstvenog stanja para, jajne ćelije će ili biti donirane od strane majke ili od druge žene – donora. Slično tome, spermatozoidi mogu biti korišćeni od budućeg oca ili donora. Potom se vrši oplodnja jajnih ćelija, a embrion se unosi u surogat majku koja treba da iznese trudnoću do kraja.

„Nakon transfera, koji radimo u našim kancelarijama, pratimo surogat majku tokom 10 nedelja dok ne čujemo prve otkucaje bebinog srca. Od tog trenutka, ona može da dalje redovne kontrole vrši kod svog ginekologa-akušera“, objašnjava Grinfeldova.

Inače, zakonski ugovor o kompletnom procesu je neophodan za obe strane – predviđene roditelje i njihovog gestacionog nosioca, pre nego što se nastavi sa procedurom.

Koliko sve to košta

Prema podacima agencije za surogat majčinstvo sa sedištem u SAD „Sensible Surrogacy“, prosečna cena procedure je između 60.000 i 80.000 dolara.

„Tipična surogat majka u Sjedinjenim Državama zarađuje od 50.000 do 60.000 dolara i to se plaća u mesečnim ratama. Takođe dobija još 5.000 do 10.000 dolara u vidu raznih beneficija. Surogat majka sa jedinstvenim kvalifikacijama (kao što su život u Kaliforniji ili prethodno iskustvo) često dobija dodatnih 10.000 dolara ili više”, navodi se na sajtu Agencije.

Neke surogat majke takođe zahtevaju dodatne beneficije uključujući odeću, prevoz, nadoknadu za kućne troškove i još mnogo toga.

Ipak, kao i u Jejl centru, gde kažu da veliki broj surogat majki zapravo uživa u ovoj vrsti drugog stanja, i u ovoj agenciji navode a da, osim finansijskih nagrada, „mnoge žene surogat majčinstvo doživljavaju kao veliko zadovoljstvo, jer tako pomažu parovima bez dece”.

Poznate ličnosti kojima je potomke donela surogat majka

Pevačica Marija Šerifović objavila je da je dobila sina, a kako beogradski mediji navode trudnoću je iznela surogat-majka.
Jedina srpska pobednica na „Evrosongu“ podelila je na Instagramu srećnu vest i prvu fotografiju sina Maria.

Paris Hilton (42) i njen suprug Karter Reum su u januaru zahvaljujući surogat majci dobili sina Barona Hiltona Reuma.

„I da imam 20 godina, opet bih koristila surogat majčinstvo. Sve to mi je traumatično, ali toliko želim porodicu. Porođaj smrt su dve stvari koje me plaše više od svega na svetu“, objasnila je tada Paris.

I Kim Kardašijan se posle dve komplikovane trudnoće i oboljenja placenta acreta, odlučila za surogat majku i tako dobila treće i četvrto dete sa sada bivšim suprugom Kanjeom Vestom.

Zvezda serije Seks i grad, glumica Sara Džesika Parker i njen suprug Metju Broderik dobili su bliznakinje zahvaljujući surogat majci.

Dobitnica Oskara Nikol Kidman, i njen suprug muzičar Kit Urban, pomoću surogat majke, dobili su drugo dete. Glumica je rekla tim povodom, da je našla „najdivniju ženu na svetu“ koja joj je pomogla.

Izvor: RTS