Neobična veza crevne mikroflore i sna

Zvuči čudno, ali za dobar san je potrebna izuzetna, višegodišnja briga o crevima. Ako ovo izostane, nesanica može postati veoma ozbiljan problem. Čak i kada se stvari u crevnom sistemu regulišu, to nije garancija da će se san odmah popraviti.

Kako su povezani mozak i stomak?

Jedan od najjednostavnijih načina za povezivanje toga kako stomak i mozak komuniciraju je osećaj gladi. On ide iz želuca i stomaka ka glavi. Odmah na to se nadovezuje i stres usled dužeg neuzimanja hrane, koji mozak takođe prepoznaje. Slična je situacija i sa snom. Kada nešto nije kako treba u crevima, odmah je i mozak obavešten o tome, do njega stižu jasni signali i on proizvodi nesanicu.

U crevima se nalazi, zapravo, nezamislivo veliki broj bakterija. Stalno se otkrivaju neke nove uloge tog mikrobioma u životu svakog pojedinca. Zahvaljujući takozvanoj „osi creva i mozga” kojom se šalju i primaju signali iz svakog dela tela, mozak kontroliše sve procese u organizmu.

Neki od naučnika tvrde da je veza stomaka i mozga čak i ozbiljnija, budući da postoje metaboliti formirani u crevima, koji se vraćaju u mozak i prenose informacije. Mozak na ovaj način reaguje na promene u mikrobiomu, a to je sasvim dovoljno da se san poremeti.

Creva diktiraju ritam spavanja kod beba

U prvim mesecima života, beba spava dve trećine dana. Pedijatri kažu i do 20 sati u nekim slučajevima. Jedini stimulans za bebu da se probudi je glad. Kada se ova osnovna potreba podmiri, beba se vraća dremanju i čvrstom snu.

Znamo da sve bebe tada konzumiraju veoma ograničenu hranu, majčino mleko ili adekvatnu dohranu. Ritam bebinog spavanja verovatno neće biti poremećen ako se beba hrani redovno i ako joj odgovara hrana koju jede. Ukoliko se nešto od ovoga naruši i poremeti, dolazi do menjanja ritma, koji je jasan pokazatelj da nešto ipak nije u redu.

U tom smislu svi znaju da, dokle god je beba sita, ona lepo i spokojno spava. Kada nije tako, creva se bune i ritam se narušava.

Na nesanicu kod dece mogu da utiču problemi sa stomakom. Grčevi kod beba gotovo su pravilo, a jedan od razloga zašto se javljaju jeste i prilagođavanje creva načinu ishrane koji je drugačiji od onog u stomaku i formiranje mikrobioma.

Spavanje kod odraslih

Čak i oni koji nemaju nikakvih problema sa snom znaju da u nekim situacijama ne mogu da zaspe, kada se najedu pred spavanje ili kada konzumiraju „tešku” hranu. To znači da je biološki sat povezan sa mikrobiomnim satom, makar u ovom površnom smislu.

Hipotalamus koji reguliše naše spavanje reaguje na njega, kao što reaguje i na spoljašnje nadražaje. Svetlost je jedan od njih. Poznato je da sa masom uređaja koji nas okružuju postoji problem spavanja, upravo zbog velike količine veštačke svetlosti koju emituju.

Kod ovakvih, povezanih okolnosti, nepovoljan je uticaj na prozvodnj serotonina i melanina. Naše bakterije u crevima se inače menjaju noću, ali usled svetlosti ekrana koju upijamo, stomak više ne zna kada je dan, kada noć, zato ne reaguje onako kako bi trebalo. Promene vremena uzimanja hrane su takođe važne za dobro funkcionisanje digestivnog trakta, a time i dobar san.

Pokazalo se takođe da, što je bolji san, to je raznolikost bakterija u crevima veća. A ta činjenica štiti od mnogih zdravtsvenih problema. Gojaznost je jedna od njih, ali i karcinomi, neki neurološki poremećaji, dobar imunitet.

Ono što je važno i pomalo zabrinjavajuće, jednom kada se naruši mikrobiom creva, on se može poboljšati. Ipak, lekari kažu da je jednom narušen san usled loše crevne funkcije veoma teško ponovo dovesti u sklad. Zašto je to tako, odgovor se traži u funkcionisanju hipotalamusa.

Svakako, neke od strategija su razrađene, kao pokušaj da se stvari poboljšaju.

Probiotici kao spas

Ono što nam odmah pada na pamet kada su digestivni problemi u pitanju je dobar probiotik. Probiotik za decu se pokazao odličnim, prilikom putovanja i promene sredine i ishrane. Kod beba koje imaju grčeve, nekada je upravo on rešenje za problem. Brojne formule za bebe napravljene su tako da imaju probiotička svojstva.

Neke od studija ohrabrujuće su po pitanju korišćenja probiotika paralelno sa antibiotikom. Kako antibiotici neselektivno ubijaju i dobre i loše bakterije, ovi probiotici su tu da zaustave i smanje proces ubijanja dobrih bakterija. Ipak, neka istraživanja primetila su ometanje probiotika na račun antibiotika, pa zato mnogi i ne preporučuju korišćenje u kombinaciji.

To samo potvrđuje koliko je komplikovan proces u našim crevima i da se nikako ne može uspostaviti pravilo. Ono što je kod jednog organizma efikasno, to nije kod drugog. A ovde se govori samo o uspostavljanju dobrog crevnog sistema, ne i o tome da će to nužno popraviti san.

Ishrana je važna

Pokušaji da se dijetama uspostavi pravilna crevna flora i time poboljša san, delotvorni su ako su u ishranu uključene namirnice kao što su jogurt, kefir, kiseli kupus i kiseli krastavčići. Tvrdi sirevi i jabukovo sirće su s vremena na vreme veoma korisni, zato ih treba uvrstiti u ishranu. Ovo je hrana bogata probioticima, koja može nadoknaditi broj zdravih bakterija u telu.

Ako se san u nekom trenutku poremeti, to se može proveriti putem fekalnih bakterija. I one su ovom prilikom narušene, što zbog ishrane, što zbog nedostatka sna.

Poremećaj sna

U bliskoj budućnosti se zato, kada se pojavi poremećaj sna, predviđa da će postojati poseban probiotik za svakog pojedinca, na osnovu zdravstvenog stanja.  Do tada, za one koji žele miran san, važna je hrana zasnovana na probioticima, ali i vežbanje, koje takođe poboljšava rad digestivnog trakta. Nošenje sa stresom je od velike važnosti, zato su mehanizmi odbrane protiv stresnih situacija još jedan dobar način da se stvari sa crevnom florom poprave. Tako će i san biti miran i spokojan.