Foto: ShutterstockSaveti u vezi sa zdravljem nalaze se na svakom koraku. Često je reč o kontradiktornim člancima, koji odavno nisu relevantni, ili imaju za cilj prikupljanje klikova. To ponekad donosi više štete nego koristi, posebno ukoliko imate određene dijagnoze.
Preporuke koje je prikupio naučni časopis Focus, koji posluje u sklopu kompanije BBC, česte su i ne predstavljaju novitet, ali kada se objedine, uočava se kako je zdrav život zapravo i prilično aktivan. Proverili smo.
Prema britanskom NHS-u, preporuka je da se vežba 150 minuta nedeljno, a ako je reč o intenzivnijem vežbanju, dovoljno je i 75 minuta. Jedino vežbanje u toj meri ima učinak na naš zdravlje. I to zaista odgovara vežbanju tri do pet puta nedeljno, zavisno od intenziteta.
Ukoliko toliko vežbate smanjujete rizik smrtnosti za 10 posto, na primer za 20 posto smanjuje se rizik od smrti od srčanog udara. S time da je intenzivnija fizička aktivnost i bolja. Ako ste dovoljno zdravi da bez problema podnosite brži srčani ritam, tada je bolje da vežbate jačim intenzitetom, nauka to snažno podupire.
Razlika nastupa u određivanju vrste vežbanja koju svrstavamo pod umereno ili intenzivnije. To bi, recimo, značilo da su šetnja, lakši rad ili vožnja rolera umerena aktivnost, dok bi trčanje, plivanje ili aerobik bili intenzivniji. I pritom je psihologija izuzetno bitan deo, jer je intenzivniju aktivnost lakše upražnjavati u društvu ili radeći nešto što vas i zabavlja.
Takođe je uglavnom poznato kako i najpravilnije i najredovnije vežbanje malo znači ako se ne odmarate dovoljno. Preporučuje se spavanje od sedam do osam sati svake noći kada je reč o odraslima, a mlađim uzrastima potrebno je i malo više.
Uz toliko sna možemo biti sigurni da mozak ima dovoljno vremena da odradi sve što treba da bi funkcionisao na zdrav način. Kod nekih se može raditi i o kraćem razdoblju, a kod nekih i o dužem, no prosek je od sedam do osam sati.
Osim što blagotvorno utiče na mozak, ta zastupljenost sna utiče i na raspoloženje te, naravno, na zdravlje. I kod vežbanja i kod sna reč je o preporuci, vremenu koje je poželjno, ali oko kojeg se u svakom slučaju ne smemo opterećivati. Postoji tu i jedan zgodan savet.
Ako osetite da vam od sedam do osam sati sna nije dovoljno, tada sat vremena pre odlaska na spavanje uklonite elektroniku, nemojte koristiti laptop ili telefon.
Isto tako, potrebno je da uverite sebe kako zdrav san ima daleko veću vrednost od rešavanja zaostataka proteklog dana, a to je ponašanje koje bi trebalo promeniti, ponajprije planiranjem svog dana kao i pristajanjem na situaciju da ćete odustati od nekih ciljeva koji su u koliziji s dobro prospavanom noći.
Potom dolazimo do najinteresantnijeg dela, a to je unosalkohola na nedeljnom nivou. Preporuka je da to ne bude više od 14 jedinica. To bi bilo od pet do šest velikih lager piva ili šest čaša vina, ništa više od toga.
Ako se pridržavamo ovih vrednosti, procenjuje se da su šanse da nas usmrti neka s alkoholom povezana bolest ravne nuli. Pretnja ovom cilju je tržište, kažu stručnjaci za ugledni britanski naučni časopis. Konkretno se radi o dostupnosti pića, ceni i reklamiranju, s tim da se ne sme zanemariti činjenica da dosta ljudi uživa u piću.
Ono je takođe povezano i sa zabavom i proslavama, još uvek postoji određena „mitologija“ pa je u društvu često istaknut neko ko može puno da popije. Isto tako, potrebna je velika disciplina da biste se pridržavali norme od 14 jedinica, posebno ako ste društveno aktivni.
Lako je zaboraviti u sredu koliko ste popili juče i prekjuče. Savršeno je jasno kako opasnost ne vreba samo one koji s alkoholom imaju problem već ponajpre one koji vole da popiju u društvu. Vrlo je lako u takvim uslovima probiti ovu granicu do stepena kada se alkohol i dalje čini neopasnim, no ako se zbroji koliko se popilo u određenoj nedelji, moguće je da će se uvideti kako je granica pređena možda i dvostruko od preporuke.
Svakako treba obratiti pažnju na činjenicu da se alkohol povezuje i sa sedam uobičajenih vrsta raka poput raka dojke i debelog creva.
Ako se s alkoholnim pićima susrećete redovno, dobra je taktika odrediti period, pa čak i mesec dana, za vreme kojeg nećete popiti ništa. Istraživanja kažu kako se nakon takvih “sušnih“ perioda zaista oseti razlika u pristupu konzumaciji alkoholnih pića.
Postoji takođe jedno uvreženo uverenje povezano sa zdravim životom, a to je da treba napraviti 10.000 koraka dnevno. Zanimljivo je pogledati odakle je takva tvrdnja proizašla. Razlog je dosta pragmatičan, kako to obično biva – za vreme Olimpijskih igara u Tokiju 1964. bio je to deo marketinške kampanje kompanije Yamasa Clock, koja je reklamirala Manpo-kei, brojač koraka.
Nakon toga se slogan iz te reklame pretvorio u mit prema kojem za zaista zdrav život treba svakoga dana prevaliti 10.000 koraka. Ali, vrlo brzo postavljeno je pitanje – da li se u te korake ubraja baš sve, šetnja do toaleta ili do prodavnice, ili se radi o koracima koje pravimo baš s takvom namerom da učinimo život zdravijim?
Najpre, kad se to preračuna, reč je o 1680 minuta aktivnosti, koliko je potrebno da bi se napravilo 10.000 koraka svakog dana u nedelji. A onda se shvatilo kako brojači koraka kakve danas imate na svakom telefonu ne rade dobro svoj posao upravo zato što ne mogu da razlikuju korake u svrhu dnevnih aktivnosti i one koje činimo zbog zdravlja.
Važnije je pitanje da li nam zaista treba 10.000 “zdravih“ koraka dnevno. Čini se da to baš i nije tako, puno istraživanja upućuje na to kako je za odrasle dovoljno 6000 koraka da bi ispunili zdravstvene potrebe. U jednom istraživanju zaključeno je da je već 7.500 koraka dnevno dovoljno da se postigne veoma niska stopa smrtnosti.
Već uz 4.400 koraka smrtnost se smanjivala za 41 posto u odnosu na osobu koja dnevno prelazi prosečno 2.700 koraka. Konačni zaključak je da šetnja samo po sebi znači malo ako su zanemareni svi ostali činioci zdravog života, poput uravnotežene ishrane. Odnosno, ishrane kod koje se unosi optimalan nivo nutrijenata potrebnih svakog dana kako bismo se održali zdravima.
Izvor: vecernji.hr
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
