Ovaj spin treba da sakrije ono što se godinama i decenijama dešava, a to je sistematsko urušavanje i degradiranje uslova u kojima rađamo i odgajamo decu. Primeri su brojni, poput lažnih olakšica na porez za bebi opremu, manipulacije sa porodiljskim odsustvom, problema sa zaposlenjem i održavanjem radnog mesta trudnica i porodilja, nedostatkom mesta u vrtićima, zatvaranje jedinog dnevnog centra za decu i mlade sa problemima u ponašanju… Neki od ovih problema direktnije i teže pogađaju dok drugi posredno i dugoročno utiču na uslove života. Nekako, ispod radara javnosti ostalo je stanje u dečjim odeljenjima biblioteka.

U gradu Beogradu postoje samo dva samostalna odeljenja biblioteke za decu, i to „Čika Jova Zmaj“ i „Neven“. Nijedno od ova dva odeljenja trenutno ne radi. Prvo je iseljeno iz kuće Laze Lazarevića u Hilandarskoj ulici dok se drugo nalazi u zgradi Doma sindikata, koja je privatizovana i u fazi renoviranja. Ova odeljenja se navodno zatvaraju zbog lošeg stanja objekata u kojima su smešteni iako u tim objektima nastavljaju da se organizuju druge vrste aktivnosti i planiraju se prenamene. Biblioteka grada istakla je obaveštenje da ova odeljenja nisu u funkciji i da se korisnici i korisnice mogu obratiti za pomoć na drugim lokacijama. Građani i građanke o ovom činu saznaju na društvenim mrežama, dok se iz gradskog Sekretarijata za kulturu, koji je nadležan na ovom polju, niko nije oglasio.

Pored slučaja stavljanja ovih odeljenja Biblioteke pod ključ, ćutalo se i o praktičnoj privatizaciji Dečjeg odeljenja „Neven“ koje se sada nalazi u Domu sindikata, a vlasništvo i upravljanje je maskirano renoviranjem iz javnog budžeta, ali i o zatvaranju odeljenja za decu koja nisu samostalna, već pridružena bibliotekama, poput onog u Rakovici.

Reč je o velikom i značajnom javnom sistemu za kojim postoji realna potreba i koji značajno doprinosi dostupnosti obrazovanja. Naime, dečja odeljenja Biblioteke grada Beograda (uključujući ova „privremeno“ zatvorena) imaju oko 15.500 članova i članica, bogate fondove koje čini preko 60.000 naslova, kao i veliki broj kulturnih i vaspitnih aktivnosti. Kroz prostorije biblioteke godišnje prođe više od 75.000 dece i roditelja.

Očigledna je činjenica da sadašnja vlast u Beogradu ima prioritete nad poljem obrazovanja i kulture. Ti prioriteti oličeni su u novogodišnjoj rasveti i megalomanskm investicijama, fontanama i jarbolima, a ne razvoju prostora u kojima će se razvijati kulturne navike dece i mladih. Istovremeno, nacionalnoj vlasti su usta puna brige o deci koja, verovatno, za ulogu jeftine radne snage koja ih očekuje u budućnosti i ne moraju puno da čitaju.

Neprihvatljivo je da glavni grad nema samostalnu dečju biblioteku! Očekivano bi bilo da je to jedan od najlepših javnih prostora u gradu u kom sve porodice mogu provoditi vreme. Teško je poverovati da su tržni centri mesta gde se deca mogu razvijati na isti način kao u bibliotekama koje su dostupne svima. Sigurno da je dečjim bibliotekama potrebno dodatno ulaganje da bi pratile duh vremena, ali to ne znači da su nepotrebne, kako pokušavaju da nas uvere. Posebno sada kada se novim merama i rad školskih biblioteka sve više sužava, te se postavlja pitanje koliko važnim smatramo čitanje.

Čini se da su ove situacije u našem gradu svakodnevne i da se takvo stanje, jednostavno, normalizuje. Danas biblioteka, sutra zdravstvena ustanova, prekosutra vrtići, pa i ustanove socijalnih usluga. Ne damo!