Autorski tekst prim. dr Slavice Plavšić: Za pogrešno date vakcine ne može biti odgovorna jedna osoba

BCG vakcina je stara više od 100 godina, a u Srbiji je obavezna po zakonu i daje se bebama na rođenju ili u prvih godinu dana života još od 1927. godine. Do danas nema bolje ni efikasnije vakcine protiv tuberkuloze od BCG vakcine. Uloga ove vakcine u zaštiti, pre svega dece od najtežih oblika tuberkuloze je nemerljiva.

Ko je odgovoran za „propust“? Sistem.

Kako se onda desio incident bez presedana u zdravstvu i to u najvećem i najznačajnijem porodilištu u Srbiji i na Balkanu: Ginekološko akušerskoj klinici „Narodni front“?

Objavljeno je da je tačno 600 beba, u periodu od  16. septembra do 19. oktobra 2022. godine umesto BCG vakcine dobilo fiziološki rastvor.

Do avgusta 2022. godine BCG vakcina se iz Instituta za vakcine i serume Torlak, dostavljala Institutu za Javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut za područje Beograda, ili u druge zavode za javno zdravlje u Srbiji.

Nakon toga su uvezene BCG vakcine iz Bugarske, koje su prošle sve kontrole Instituta Torlak i ALIMS-a, i dobile sertifikat na srpskom jeziku.

Trebovanje za bilo koje lekove za bolnička odeljenja, pa i za BCG vakcine, piše i realizuje glavna sestra odeljenja. Za to postoje posebne knjige čiji listovi imaju indigo, tako da original ide apoteci a kopija ostaje. Fizički, trebovanje vrši bilo koja sestra ili dve, ako je ono veće. Tom prilikom se potpisuje obimna dokumentacija obostrano, nakon čega se lekovi mogu izneti iz apoteke.

U ovom slučaju bi trebalo da su preuzete dve manje kutije sa BCG vakcinom.

U jednoj se nalazi 20 ampula – staklenih, visokih, braonkaste boje koje sadrže suvu supstancu za rastvaranje za 20 doza vakcine.

U drugoj kutiji se nalazi 20 ampula rastvarača – staklene male bočice sa providnim tečnim sadržajem, odnosno fiziološki rastvor.

Ove ampule su potpuno različite i bukvalno je nemogoće da ih neko, naročito ne medicinska sestra pomeša. Uz sve to postoji detaljno uputstvo za upotrebu.

Kako je moguće da se 600 puta napravi ista greška? I da se otkrije baš prvog radnog dana nove ministarke zdravlja?

Za pohvalu je to je što je problem iznet u javnost i što je odmah data i jasna preporuka za njegovo brzo razrešenje. Najvažnije je što su sve bebe dobro, i što su neke već danas primile pravu vakcinu.

Međutim, u izjavi ministarke ima dosta toga što je nelogično i nejasno.

Naravno, najšokantniji je sam incident i kako je uopšte moguće da se desi tako nešto. Zatim, da se radi o propustu samo jedne osobe.

„Greška se desila na nivou jedne osobe, apotekarka je pogrešila“ – izjavila je ministraka.

Farmaceuti pojedinih bolničkih apoteka su jako povređeni i ogorčeni izjavom ministarke Grujičić. Samo apoterka nikako ne može biti kriva, tvrde oni, a i ja lično mogu da potvrdim kao neko ko je u zdravstvu preko 40 godina.

Kasnije je objavljeno kako je grešku napravila mlada sestra, „koja je inače visoko obrazovana u svojoj profesiji“, a koja je bila zadužena da daje vakcine bebama tokom septembra meseca.

Sestra koja preuzima trebovanje treba da vodi računa o tome šta preuzima. Posebno kada se radi o tako delikatnim supstancama kao što su vakcine za novorođenčad. U bolnicama se trebuju i daju samo dve vrste vakcina. I to obe za porodilište. Jedna je BCG, druga je vakcina protiv hepatitisa B: Euvax B. Sve ostale se daju u domovima zdravlja. Zdravstveni radnici u porodilištima moraju biti maksimalno odgovorni i pažljivi jer se radi o tek rođenim bebama kao posebno osetljivoj kategoriji.

Ne može da bude odgovorna i kriva samo jedna osoba – 600 beba je umesto BCG vakcine dobilo fiziološki rastvor! 600 beba!

Svaki lek koji se dobije ide sa detaljnim upustvom za upotrebu i to je nešto što mora da se pročita. A kada se radi o novom proizvodu treba pročitati i više puta. Odgovorne sestre porodilišta, tj. boksova za bebe moraju da upozore medicinske sestre i tehničare o načinu aplikacije leka i da provere da li oni to rade ispravno.

Do propusta je došlo iz neznanja i krajnje neodgovornosti. Teško je poverovati da je jedna sestra dala 600 injekcija i da nijednom nije pogledala šta piše na ampuli koju daje i da ne vidi da to nije vakcina nego fiziološki rastvor. I da je za tih mesec dana niko nije kontrolisao niti primetio šta se dešava.

Za proizvodnju i distribuciju lekova i vakcina, od proizvođača do krajnjeg korisnika, odgovorne su osobe sa visokim obrazovanjem i sve se može lako proveriti i dokazati. Svi koji su učestvovali u organizaciji posla moraju biti sankcionisani. Počev od direktora ustanove pa sve do te poslednje karike u lancu, sestre (jedne ili više), pa je 600 beba umesto BCG vakcina dobilo fiziološki rastvor.

Nikako se ne sme dozvoliti da se i ovaj problem „zataška“ i relativizuje, što se po pravilu dešava u Srbiji. Nije odgovorna samo jedna osoba.

Odgovoran je sistem.

Nova ministarka zdravlja se iz sve snage trudi da što je moguće više ublaži problem.

Nije prihvatila ponuđenu ostavku direktora GAK-a i  uporno tvrdi da se nije desilo ništa strašno, da je kriva samo jedna osoba,  da se već radi na tome da sva deca koja su umesto vakcine dobila fiziološki rastvor, budu vakcinisana pravom BCG vakcinom.

Doktorka Valentina Arsić Arsenijević, od ranije poznata kao deklarisani antivakser i  jedna od superadministratora vajber grupe „ivermektin“, u svom uključenju u jednu TV emisiju već relativizuje problem i krivi medije za stvaranje atmosfere senzacionalizma i panike.

Roditelji su s pravom vrlo uznemireni i uplašeni, a ionako poljuljano poverenje u zdravstveni sistem i vakcinaciju je sada još više produbljeno.
Inspekcija je obavila uvid, a tužilaštvo je otvorilo istražni postupak.

Od tuberkuloze umre dva miliona ljudi godišnje

Neki naučnici smatraju da je plućna tuberkuloza najstarija bolest čoveka, jer su  njeni tragovi pronađeni  i na egipatskim mumijama. Stari termin za tuberkulozu -Ftiza, potiče  još od Hipokrata iz 460 godine pre naše ere i označava najrašireniju bolest toga vremena.

Iako se čvrsto verovalo da će tuberkuloza biti iskorenjena, godišnje od ove bolesti  u svetu oboli 10 miliona ljudi, od toga preko milion dece, a umre oko dva miliona ljudi godišnje.

Tuberkuloza još nije iskorenjena i može se razviti kao bolest pluća ili bilo kog organa. Tuberkuloza (TB) internacionalna skraćenica,  vodeći je uzrok smrti od svih infektivnih bolesti izazvanih bakterijama.

Svetska zdravstvena organizacija je proglasila tuberkulozu za „Globalnu svetsku opasnost“ 1993. godine, a 2006. godine je napravljen Globalni plan za zaustavljanje tuberkuloze  sa ciljem da se ona suzbije i iskoreni.

Nažalost, ova bolest je i dalje prisutna, najvećim delom zbog toga što se nadovezuje na HIV infekciju  a i zbog pojave multirezistentne  tuberkuloze. Tuberkuloza je  pre svega bolest siromašnih i nerazvijenih zemalja. Oko 95 odsto novootkrivenih slučajeva tuberkuloze i 99 odsto smrti od tuberkuloze dešava se u nerazvijenim zemljama.

Srbija spada u zemlju sa niskom stopom obolevanja od TB, koja zadnjih godina iznosi oko 9-10 na 100.000 stanovnika

Preventivne mere su rano otkrivanje obolele osobe, izolacija i  lečenje obolelog kao izvora zaraze. Obavezna je vakcinacija BCG  vakcinom  na rodjenju, a najkasnije do navršene prve godine zivota.

Ovo je najčešće korišćena vakcina u svetu sa više od 90 odsto vakcinisane dece. Vakcina pruža efikasnu zaštitu od diseminovanih bolesti u detinjstvu (milijarna tuberkuloza, tuberkulozni meningitis itd). Imunitet koji ona daje slabi nakon desetak godina.

Tuberkuloza se retko javlja u nekim razvijenim državama (Kanada, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo), pa se BCG vakcina primenjuje samo kod posebno rizičnih grupa.

BCG vakcinu su napravili Alber Kalmet i Žan-Mari Kamij Geren, dvojica francuskih naučnika, a ona je prvi put upotrebljena 1921. godine u Parizu.

Ovo je je liofilizovana vakcina koja se sastoji od živih, oslabljenih bacila mikobakterije bovis. Vakcina se prima u levu ruku, najčešće u nadlakticu, gde se kasnije formira ožiljak.

Kontraindikacije za primanje ove vakcine su akutne bolesti deteta, teške hronične bolesti praćene imunodeficijencijom, alergije itd.

Vakcina je izuzetno bezbedna i vrlo retko se javljaju nus pojave u vidu tzv. besežitisa. To je lokalno zapaljenje na mestu uboda i retko može da zahvati okolne limfne žlezde pazuha, podvilične jame i supraklavikularne žlezde. Obično se povlači samo posle izvesnog vremena, a ako potraje duže, onda se leči po utvrđenim procedurama.

Autorka je specijaliste za plućne bolesti