foto EPA-EFE/JULIEN WARNAND - Vesna AndrićPre svega, želim da vam saopštim da gradom Šapcem ovih dana i nedelja hara čopor maloletnih klinaca, srednjoškolaca koji potpuno bez razloga biju svoje vršnjake da bi uveli u red gradsku populaciju tih godina.
Tako na primer su pre neki dan pretukli dobrog đaka iz medicinske škole, iz čista mira, dok je čekao svog oca da dođe po njega posle treninga.
Neko veče među klincima je izbila velika tuča, gde su se čak i roditelji umešali, jer su napali sina jednog poznatog šabačkog pevača.
U Šapcu se ovih dana batine dobijaju od maloletnika na svakom koraku.
Naravno policija ćuti iz prostog razloga, što je u toj bandi srednjoškolskih maloletnika ekipa sastavljena od lokalnih „bumbara“, i nije uputno izlaziti sa policijskim saopštenjima u javnost šta se tu dešava.
Hvala Bogu to pretučeno dete iz šabačke medicinske škole je boreći se za život ipak preživelo, ali gorčina u ustima svih žitelja nekadašnjeg Malog Pariza je ostala.
Policijska saopštenja ne postoje. Klinci idu dotle da ispred kuća targetovanih klinaca čekaju da dovrše ono što su započeli štanglama, motkama i sekirama. Snimci na društvenim mrežama to jasno pokazuju, ali kako policija, tako i mediji o tome ćute.
Vršnjačko nasilje među osnovcima i srednjoškolcima nije eskaliralo samo u Šapcu, nego i u celoj Srbiji.
Imamo primer od pre neki dan kada je klinac u OŠ „V. Ribnikar“ uneo nož posle masakra od prošle godine, i dok te teške rane nisu zacelile i to je svakako problem sa kojim se mi kao društvo moramo suočiti i stati na put.
Razumeo bih da oni koji treba da se bave mirom i nenasiljem u našoj zemlji rade svoj posao.
Međutim, šokantno je pokazala činjenica da se naša policija tj. njihov granski sindikat ne bavi kriminalom, nego kulturom, umetnošću i književnošću.
Na sva ovakva dešavanja gospoda policajci (njihov sindikat) izlaze u javnost sa ultimativnim predlogom da se u gimnazijama i srednjim školama ukine i zabrani književno delo Dobrila Nenadića „Dorotej“, koji je pre četrdesetak godina pretočen u film gde su glavne uloge igrali Gojko Šantić i Gorica Popović.
Ovaj klasik srpske književnosti je anatemisan od strane policijskog sindikata kao blasfemično delo koje negativno utiče na razvoj psihe mladih nam pokoljenja.
Postavljam javno pitanje da li je ovo vrhunsko umetničko književno delo postalo moneta za potkusurivanje u ime nekoga ili nekih institucija gde će policija polako, ali sigurno nekompetentno odlučivati o normativnim formama kao u Iranu, Severnoj Koreji, Talibaniji, tako svojstvenim fašizmu i jednoumnom totalitarizmu.
Mi smo ovim činom i objavom policijskog sindikata Srbije na indirektan način dobili tzv. kulturnu policiju koja će uskoro potpuno nezavisno hapsiti, privoditi, i tući one koji ne budu čitali i ne budu se bavili adekvatnom literaturom koju oni i samo oni proklamuju.
Ovo njihovo saopštenje je samo početak kraja i sunovrat srpske kulturne baštine i mešanje u nešto o čemu zaista oni nemaju pojma.
Takođe postavljam pitanje zašto su gospoda sindikalni policajci bili tako nepravedno strogi prema „Doroteju“, ali ne i prema „Antigoni“ od onog nekog tamo Sofoklea ili su možda otkrili da je Sofka vođa bande koja se zove „Nečista krv“.
Razumeo bih da se književno delo Dobrila Nenadića ne zove „Dorotej“ nego „Drotorej“, pa da čovek kaže „Jest’ vala uvredili su policajce, jer se tamo neki policajac zaljubio u prestupnicu koja mu je nudila gudru, a ne travu koja leči i u kojoj preispituje svoja unutrašnja osećanja o iskušenju i ljubavi.“
Da su ta naša deca pročitali tog „fucking“ Doroteja kao i policajci koji bi ovo da zabrane, sigurno je da bi se ti klinci drugačije ponašali, nego što se ponašaju ovih dana po ulicama, kako Šapca, tako i Srbije.
Sramota je za jednu zemlju u kojoj se nekompetentni mešaju u nešto o čemu ni sami pojma nemaju.
Da li postajemo zemlja Homeinija, Kima DŽonga, ISIS-a i ostalih somnabulaca koji preuzimaju na sebe vrhovne umetničke i kulturne cenzore i koji će, ako se ovako nastavi, uskoro ulicama pendrekovati, hapsiti i spaljivati knjige, kao što je to HItler radio onomad u fašističkoj Nemačkoj tridesetih godina.
Da li smo mi normalni i zašto na sve ovo ćuti SANU, vrh države, prosvetna zajednica i narod koji je ipak u većini potpuno prosvećen?
Mene je sramota, a ne znam da li je i vas?
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
