Aleksandar Stankov: Foto privatna arhiva
Još mnogo će vode Nišavom proteći dok političari koji se domognu funkcionerskih fotelja u Nišu ne shvate zašto su tu, ko ih je tu postavio i za koga zapravo rade.
Sudeći prema ponašanju i odlukama koje donose jasno je da pre svega misle o sebi i da su mnogi od njih bukvalno shvatili naprednjačke poruke iz ranijih kampanja – „budućnost u koju verujemo“ i „za našu decu“.
Baš bukvalno, pa su počeli da gledaju samo u sopstvenu budućnost i brinu za svoju decu iako su plaćeni da rade upravo suprotno – da se bore za dobrobit svih Nišlija.
Prethodnih godina bilo je raznih presedana i dokaza za gore napisano, a onda se krenulo direktnije. Zetovi funkcionera počeli su da kupuju po sniženim cenama stanove koje grade gradska preduzeća, a ćerke funkcionera da se zapošljavaju u javnim preduzećima.
Na kraju su funkcioneri rešili da sami sebi i samo sebi pomognu našim parama koje redovno svakog meseca uplaćujemo u budžet.
Doneli su odluku o „solidarnoj pomoći“ od 40.000 dinara po funkcioneru „za prevazilaženje energetske krize“. Tako je, dobro ste pročitali, po funkcioneru.
Svet se nalazi na raskrsnici na kojoj nije bio od 1945. godine. Tektonski potresi dešavaju se u politici, ekonomiji, pa i snabdevanju energentima i ne zaobilaze nijednog pojedinca.
Ni funkcionera, ni nezaposleno lice. Ali eto, verovatno vođeni logikom iz već pomenutih stranačkih poruka, niški funkcioneri su odlučili da pomognu sami sebi, a ne recimo baš nezaposlenima u gradu Nišu.
Jer zamislite energetsku krizu u kojoj jedan funkcioner ne može da plati struju ili kupi drva, a nema drugi način da se ogreje. Pa se, ne daj Bože, prehladi.
Onda ne može ni na posao. Ne može da radi, a kako ćemo mi bez naših funkcionera? Ko će onda ovako divno i prosperitetno da nam upravlja gradom?
Zato funkcioner mora biti zdrav, a mi ostali… Mi smo manje bitni. Osim kad su izbori. Tada može neka pomoć i za smrtnike. Ali samo za odabrane smrtnike koji posle to „pravdaju“ jednom fotografijom lične karte i glasačkog listića. Sitnica.
Međutim, izgleda da je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski ovu ujdurmu jednog skupštinskog odbora ozbiljno shvatila, pa je brže-bolje rekla „odričem se“.
I tako, umesto jasne osude sramne, diskriminišuće i ponižavajuće odluke i poziva na njeno neusvajanje ili poništavanje, ona se još jednom uhvatila za populizam.
Eto, ja pomoć neću, a drugi kako hoće. Kako pišu pojedini mediji, rekla je, kao i uvek, da je sve po zakonu. I to onom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i lokalnim samoupravama.
A baš u tom zakonu se solidarna pomoć ne pominje nijednim slovom. Piše doduše da funkcioner ima pravo na naknadu, a da odluku o njoj donosi nadležni organ lokalne skupštine.
Drugim rečima, to mu dođe neka moderna varijanta izreke „kadija te tuži, kadija ti sudi“, tj. „kadija odlučuje, kadija sebi i odobrava naknadu“.
Važno je samo da nađe dobar razlog. Prošle godine je bila korona, ove je energetska kriza, a sledeće možda bude i retrogradni Merkur. I to će sigurno biti po zakonu.
Ako i ne bude, tu je stav da „kolektivnim ugovorom (…) mogu da se utvrde i veća prava koja ovim zakonom nisu utvrđena“. I stvar je rešena.
Ono što niko nije pomenuo jeste činjenica da u istom zakonu piše da i službenik u jedinici lokalne samouprave ima pravo na naknadu po sličnom principu. Ali eto, za službenike u Nišu izgleda nema krize kao za funkcionere. Jer, da ponovimo, funkcioner mora biti zdrav, a mi ostali…
Nišava i dalje teče, pa možda jednog dana funkcioneri zaista shvate da, bez obzira na fotelju, ipak dele sudbinu naroda na koji gledaju sa pijadestala. Naroda koji ih bira. Koji im uplaćuje i platu i naknade i solidarnu pomoć.
Dok se to ne desi, čitaćemo kako je Nemačka odlučila da plati decembarske račune za struju svim građanima. Da, baš svim Nemcima. Da li su njihovi funkcioneri zdravi?
Autor je novinar iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
