Kako nismo glasali 1Foto: BETAPHOTO/MILAN ILIC

Supruga i ja brojimo zajedno 179 godina. A kako smo uz to još i slabo pokretni, odlučili smo da zatražimo da nam se omogući glasanje u stanu.

Obratio sam se elektronskom poštom Opštinskoj izbornoj komisiji Novi Beograd i od nje gotovo istog trenutka dobio odgovor da je to moguće uz zahtev da dopunim adresu brojem stana i napišem naše matične brojeve.

Uradio sam i to, pa je preostalo samo da očekujemo tročlanu izbornu komisiju u našem stanu.

Međutim, dođe i prođe taj drugi jun, a na našim vratima se niko ne pojavi, te tako supruga i ja ostadosmo „uzdržani“

S druge strane, jedna naša susetka sretala je tog nedeljnog prepodneva pojedince i grupice ljudi koji su je pitali kako da dođu do „svog“ glasačkog mesta.

Bili su to, zapravo, „gostujući“ glasači, a po registracijama parkiranih automobila u okolini moglo se zaključiti da su oni iz Republike Srpske došli u Beograd kako bi pomogli zemljaku da osigura pobedu.

Vojislav M. Stanojčić

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari