Rade Marković Foto: Privatna arhiva Pre nego se pozabavim rečima iz naslova ovog teksta i sličnim rečenicama koje evo već više od desetak godina slušam kao alibi (najčešće) za apatiju i okretanje glave od pojava koje bi morale da iznerviraju i čak razbesne svakog ko se smatra ljudskim bićem. Izvinjavam se na ovako grubim rečima bez upozorenja tipa „Stariji i osetljivi čitaoci neka preskoče nekoliko narednih rečenica“ ili tako slično.
Dakle pre teksta koji pravda naslov, par rečenica o pojavi koju ste sigurno već doživeli više puta i koja najbolje ilustruje stanje bolesti u kojoj se ovo društvo nalazi. Pretpostavljam da i vi ako niste akter ono vrlo često prisustvujete raspravi nekog od vaših bliskih sa televizorom ili telefonom prilikom pregledanja kojekakvih vesti na raznim uglavnom vlašću zarobljenih portala.
Da li su te rasprave uvod u budućnost za koju nas pripremaju tehnološke sprave na putu ka ravnopravnom učešću veštačke inteligencije u svakodnevici ili su samo posledica simptoma nelečene bolesti autokratskog ili diktatorskog karaktera već neko vreme sve nervoznijeg samoproglašenog gospodara života i smrti i njegovih na navijanje (mislim na bukvalno navijanje kao kod dečijih igračaka) naštelovanih poslušnika.
Ili se radi o simptomima šire bolesti koja je polako i sigurno zahvatila veći deo društva koje nije raščistilo sa uzrocima svojeg propadanja i koje okreće glavu od svih svojih pogubnih grešaka kao da ih je napravio neko drugi.
Svađa sa televizorom po meni je slika terminalne faze te bolesti kada simptomi postaju sve teži i brojniji i kada se više ne može okrenuti negde drugde jer je i drugde slika ista i nepodnošljiva.
No vratimo se temi, rečenice poput “ Ja sam apolitičan“ ili „Mene politika uopšte ne interesuje“ ili „Svi su oni isti“ a kojih sam se naslušao u poslednjih deset godina a i ranije i koje se vrlo često ponavljaju kao nekakva mantra (pogotovu „svi su oni isti“) vrlo je pažljivo i uporno uvaljena građanima ove zemlje kao posledica jedne zločinačke propagande a u cilju sakrivanja ili stavljanja pod tepih odgovornosti svake vrste, od onih za ratnohuškačko bavljenje devedesetih do ovih iz poslednjih deset godina u šta je uključena devastacija države, materijalnih i demokratskih resursa ovog društva.
Ali pošto su „svi su oni isti“ onda nikom ništa „JEL“ a opozicija je najgora na svetu „JEL“ i kad i nije gora od ovih nesposobna je i treba je opljunuti svakom prilikom u ime sopstvene uzvišenosti.
Pritisci, pretnje, crtanje mete na čelo ljudi koji drugačije misle i neformalni poziv psihopatama da umesto režima uprljaju ruke, svakodnevno opljuvavanje na elektronskim medijima, u tabloidima koji su ovom nesretnom narodu uvaljeni kao štampa su milje u kojem žive i rade opozicioni političari koji za pravo čudo nisu još uvek od svega digli ruke.
Pa onda da se i mi ostali bez imalo zamišljanja pridružimo ovoj fašističkoj propagandi i iskoristimo svaku priliku da opljunemo po opoziciji i proglasimo je podjednako odgovornom za propast u kojoj nam teku zemaljski dani (jedini).
Ili da zahtevamo da se opozicioni političari jer nas je fašistička propaganda ubedila da je politika prljava rabota uvek kada nezadovoljstvo izvede ljude na ulicu povuku i da u ime ne znam čega pređu u ilegalu ali da nam ustupe svoju ne baš razvijenu organizacionu infrastrukturu.
Jedini način dragi moj čitaoče da se Srbija vrati civilizovanom svetu i raskrsti sa ovima koji nas već 30 godina „usrećuju“ a da se na taj put uputi bez nasilja jesu izbori. Na izborima učestvuju političke stranke, pokreti itd.
Krajnje je vreme da tu podvaljenu mantru „SVI SU ISTI“ odbacimo i postanemo politični. Inače će se kao i dosad politika baviti nama a to iskustvo kada se politika bavila nama je valjda i tebi dragi čitaoče kao i meni užasno. Dakle, NISU SVI ISTI. Vidimo se krajem nedelje rame uz rame i sa političarima koji su sa nama.
Autor je vajar
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
