Naš Surinam

Tako piše na početku povelikog saopštenja srpskog Ministarstva finansija upućenog medijima u četvrtak, 16. avgusta. Zatim se dodaje: „Ministar Hofdrad je upoznao ministra Malog sa izazovima sa kojima se Republika Surinam susreće već godinama unazad, te istakao da je neophodno da Surinam restrukturira svoje dugove, da uvede PDV, kao što je to učinila i Republika Srbija, i da vodi odgovarajuću poresku politiku. Ministar Mali je preneo kolegi iz Surinama iskustva Republike Srbije kada je reč o finansijskoj stabilizaciji. On je istakao da su preuzete teške ali neophodne mere, zahvaljujući kojima Srbija sada ima rast BDP-a od 4,5 odsto u prvih šest meseci ove godine i znatno smanjen udeo javnog duga u BDP-u. Zahvaljujući tome, istakao je ministar, Srbija sada ulaže u infrastrukturu, i privlači nove investitore koji otvaraju fabrike u svim delovima zemlje… Ministar Hofdrad je rekao da je impresioniran rezultatima koje je Republike Srbija postigla, te da će njegovoj zemlji ta iskustva biti dragocena.“

O Surinamu smo poslednji put nešto čuli kad nas je 30. oktobra prošle godine srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić slavodobitno obavestio da je ta latinoamerička država povukla priznanje Kosova „posle dugotrajnog rada i mnogih razgovora“. Ispostaviće se, međutim, da je iza „dugotrajnog rada“ stajala Rusija i da je ta vrsta „rada“ trajala od 10. oktobra kad je Rusija ratifikovala sporazum sa Surinamom (već 15. oktobra delegacija ruskih biznismena stigla je u Surinam) do 27. oktobra kad je Surinam doneo odluku o povlačenju priznanja Kosova i 29. oktobra kad je ministarka spoljnih poslova Surinama Ildiz Polak Bejgle stigla u trodnevnu posetu Sergeju Lavrovu.

Surinam je jedna od najsiromašnijih i najnerazvijenijih zemalja Južne Amerike. Privreda se oslanja na iskorišćavanje prirodnih resursa i snažno je pogađa pad cene boksita i glinice na svetskom tržištu. Po Indeksu ekonomskih sloboda za 2018. godinu Surinam ima ocenu 48,1. Na 166. mestu je svetske rang-liste ekonomskih sloboda i na 29. mestu u Latinskoj Americi (od 32 posmatrane države). Godišnja inflacija je 55 odsto, u proteklih pet godina ima pad ekonomskih aktivnosti od 1,4 odsto a privatizacija je spora i nejednaka. Indeks ekonomskih sloboda ocenjuje da „Surinam ima neefikasan regulatorni okvir opterećen sveobuhvatnom korupcijom koja ugrožava pravosudni sistem i vladavinu prava… Direktno uključivanje države u ekonomiju kroz vlasništvo ili kontrolu je značajno, a upravljanje fiskalnom i monetarnom politikom je slabo… Vlada Surinama mora da se suoči s kontinuiranim valutnim i fiskalnim prilagođavanjem… Procedure za registraciju imovine i izvršenje ugovora su slabe, a imovinska prava nisu dobro zaštićena. Pravosuđe je slabo, zastrašuju ga kriminalne narko-bande i podložno je velikom političkom uticaju. Korupcija je prisutna u celoj vladi, naročito u nabavkama, porezu i zemljišnoj politici… Postoji veliko neformalno tržište rada. Poslodavcima je potrebna saglasnost vlade da otpuštaju zaposlene, a sindikati uglavnom pregovaraju o otpremninama za otpuštene radnike… Vlada i dalje troši previše na subvencije za gorivo i struju… Otvorenost vlade prema stranim investicijama je ispod proseka. Zahtevan i netransparentan režim investiranja onemogućava dugoročne strane investicije. Finansijski sektor je nerazvijen, a kreditne odluke podležu državnom uticaju“.

Sporazum s Rusijom potpisan prošle jeseni, i godinu dana ranije s Kinom, deo je starog-novog levičarskog flerta predsednika Surinama Desire Desi Butersea koji je nedavno osvežen druženjem s predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom. Inače, Desi Buterse aktivan je „igrač“ na političkoj sceni Surinama 30 godina. Prvi put preuzeo je vođenje države vojnim pučem 1980. godine i vladao do 1987. U to vreme aktivno je sarađivao s Kubom, Venecuelom i Nikaragvom, pa je čak i nacionalizovao industriju. Parlament Surinama izabrao ga je 2010. za predsednika države s petogodišnjim mandatom. Desi je 2015. dobio još jedan petogodišnji mandat da vodi Surinam i pored toga što je 1999. godine osuđen u odsustvu u Holandiji zbog trgovine kokainom i sudskog procesa u kome je optužen kao ubica 15 uglednih profesora, advokata i novinara u periodu strahovlade posle vojnog puča. Buterse je ranije prihvatio političku odgovornost za ubistva, ali ne i direktnu umešanost u njih. Ruski provladin medij Sputnjik piše 30. maja ove godine da Buterse „Verovatno nikad neće ići u zatvor“ i pita se „Zašto predsednik Surinama može pobeći pravosuđu“. Sputnjik citira Huga Eseda, advokata rođaka ubijenih, koji je u junu prošle godine izjavio „Naravno, veoma smo srećni što je tužilac razotkrio Butersea, koji je uvek tvrdio da je nevin. Nismo očekivali ništa osim da Buterse bude osuđen na 20 godina zatvora“. Inače, Buterseov sin Dino služi dugu zatvorsku kaznu u SAD pošto se 2015. godine izjasnio krivim za trgovinu drogom i za terorizam.